Дабро-босански Источник

Стр. 142

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II .»

Таква велпка и једноставна цпјел> Исуса Христа показује у Њему велпкп дух — сједидињени а) с велпком мудрошћу, која обухвата све потребе свију л>уди свију времена и мијеста, б) високпм мужаством (одважношћу), које може побједити све запрјеке наравственом преображају и в) с највећом благошћу, која се простире на цпјело човјечанство. Ми показујемо поштовање оному, тко се одликује једннм од ових својстава: уважавамо мудрога, дивимо се хероју, и гајимо љубав наспрам нријатеља човјечанства. У Исусу Хрнсту, и само у 1Бему једном, саједињавају се сва ова (Наста)

својства — мудрост ,а мужаство и благост — у највишем степену и чудној хармонијп. Па откуда таква величина, такав велики дух у биједном Назарећанину, који се родио од еиромаганих родитеља, који ннје имао нпкаквих средстава, да се је могао изобразити у ма којој гласовитој школи од славних учител>а, који нкје имао никаквих повољнпх околности, — а наједанпут црта таков велнки план, мужаствено га започиње испуњавати, и у часу смрти с пуним увјсрењем говори о његЈву свршетку: испунило се (совершпшасја)! — Потпунн одговор на то има ћс само онај, који у Исусу иризнаје обећанога Месију — Б о г о ч о в ј е к а. ,е се.)

Проматраље живота Писма I. Прво Радујем се љубазни енне мој, кад еа.м пз пошљедњег тцог пие.ма нидио, да ииеу оетали бесидодни мојн еавјети; у њему се јасно вндн младнћски и одушевлење, но ја ее још нисам одлучио да тн благослова дам. Ти од мене тражнш довволу, да сам себи бнраш пут будућности; тн намјераиаш да нримиш иелико звање свеиггениково. Та тн је намјерна иохвалиа. Н<> имаш ли тн снаге да испуњаваш све оно, што је екопчано еа чином свештеШ1ЧКПМ ? јесн ли се довољно приуготовио ? јеси ли ти у етању да будеш свештеником ?

знаш ли какав }е дужан да оуде правн служитењ тајна Хриетових? То су интања, на која ти мораш иредходно одговора да дадеш. А прије, него тн дадем благослова, изложићу ти, шта се тражи од свештеника у његову алшоту и раду, па онда то нрпмјенн на себе, на свој карактер и нарав; па, ако тада шфеш и увпдиш да си сиособан за тај чин, благослов ће Божијн на те снћи.

и рада свештепичког. оца сину. Дпо. писмо. Твој садањи положај и твоје годиие захтјевају да себп изабереш једну опредјел.ену идеју за жпвот, којој ћеш тп тежити од сад па до пошљедњег ти часа. Та пдеја — општа свима л.уднма јесте: бити од корнстн ближњем. Она се указује у свпјету врло разнолнко, јер је и наша служба за опште иптересе разлпчиа, али еве те службе морају тежити п пристуј пати што бо.ве и љепше општој цпје.вн — благостању не поједпнаца него евпју у опште. Жалосно је то, ако ко год изабере поприште свог рада једино радн личних интереса: он неће нигда битп задовољан са својпм стањем; ои неће моћп напунпти ннчнм нразнину свог срца; он ће тражптп само, што се слаже са његовим себпчним пазорнма; његов ће крај бнтп ииштаван; оп ће при нзднсању на смртној постељн сам себе оеуђнватп, јер ће тада тек увјеритн се да је сав живот и рад његов бно бескорнсно звоно у кругу, у коме се кретао за живота; тад ће тек