Дабро-босански Источник

Стр. 198

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Троиисани Пошто се зна, да у правоелавној цркви без изнимке, не може ее свршити св. летурђија без св. антимиса, којег у прописано вријеме треба, да служећи свештеник на св. трапези развије. Но будући, да у православној цркви има двије врсте св. антимиса, т. ј. „Тронисаноосвјештаии" у којем морају бити свете мошти, и само „освјештани", без светих моштију, који су по Форми једнаци, а по својству нијесу, јер се са једним може, разумије се с дозволо.м архијереја, и у дому као и у још не освјештану храму свршавати св. летургија, докле са другијем не може ниђе осим у храму, који је већ од самог архијереја тронисано-освећен. Ја сам пак имао прилика до сада на више мјеста виђети, да на светој трапези, која ]е освјештана и већ има свете мошти, стоји још мјесто обичног освјештаног антимиса Тронисани антимис, на којем се свршује света летурђија; такође имао сам прилику чути и од самог једног архијереја, да треба евака црква, па. била она потггуно од архијереја тронисано-освјештана, или не, да има на св. трапези тронпсани антимис, на којем се има вршити св. летурђија. Видио сам опет једном приликом при освјештању једне цркве ђе архијереј, освјегата уз свету трапезу још неколико комада антимиса, али у њих није уметнуо св. моштију, пошто у св. трапезу дотичне цркве јест, пак је исте антпмисе распослао у неке цркве, које нијесу биле тронисано-освјештане, да се на њима као на тронисанима свршује св. летурђија. Па са свијем тим што сам видио и чуо, овај посл>едни мој навод особито са мојим краткознањем баш се никако не слаже, т. ј. да у потпуно освјештану храму треба тронисани антимис, или обратно т. ј. да у још не тронисану храму (св. трапези) може поднијети за вршење св. летурђије и нетронисани антимис (без св. моштију). Питање је овђе без нимало увијености, онда зашто требају два антимиса, ако може свуђ поднијет један ђе и други ? Да нађем мојој тврдоглавости одговора у овој ствари, потражим у колико ми прилика допусти имати црковни]е књига на расположењу, те пошто још досада немогох постићи, што би ме другчије могло увјерити, него као што и до сад мшпл.ах, то ме је приморало да истакнем у наш црквени лист ово питање, које

антимис. ће темел.ним одговором од пријеке користи ради правилности не само мени него и многом другом служител.у православне цркве бити. Као у прилог мог досадашњег мњења овђе ћу навестн неке опаске из црковно-служебније књига, као што нијесам нашао, да у тронисану храму мора бити и тронисани антимис, збил.а нијесам нашао непосредно да такав и не смије бити. Но посредно може се доказати, да у тронисану храму није нуждан тронисани антимпс. У великом требнику изложено је „Посл-кдоклнје каки> свацјемнми Лнт'1/шигк положитн кт\ нокоздлнн^клгк ура/И"к гтст длннкн! (") ар^јерел лр^ј/нлндрјтб и т. д. на свршетку овог посљедованија, стоји : и снце церкок Онла адссАфенл кмкле г г к чрезт* ДнтЈлннск ит.д. У књижици Василија Николајевића : Чинк1 кллгослокешА и шскАЦ1енЈА цркке и е-А ()лзни \-к оутклреи, стоји као и у Требнику. У црквеном Богословију Београдском разјашњује, како треба освећивати оне антимисе на којима се са дозволом архијереја може служити у још не освјештану храму. У Хиротонији (архијер. служебник) штампану у Москви 1721. год. Косл^кдоклше клко и>скА1|1лтн Лнтјлннск! л^ЈерекЈ, нл ннрке скефеннод ^кисткоклтн скецЈенникВ ко церкки, нд "кже нен/илтк сватла трлпезл /иофеи и т. д. А сад долази најјаснији доказ из једне старе рукописне Србуље, а то је Номоканон или кормчија, која се овђе налази. Ово стоји у правилнма казне за свјештенике због разнијех погрешака овако: I. Лш,е же кт* нетронТлсанВ церкокту етј . х«ДН'ГК СК/М|Ј6НИК Г К С Г К Д1ЛК0Н0/И'К 1ГК и'ЛТЛр г К и шд^кклЈотсе кт\ скАфеннл по и>кк1члк>. и тогдл простр^тт^ келнкм ЛнТН/ИИГК, И Л1ЛЛИ рлзкнклкт г кпо чтенш в^лнгеијл н по стхкркшенји скаТК16 слоужкм, ГККНКЛНЈТТ*. /ИЛЛИ н келики Љ јти л1иск, и кк1кле г 1 тг к гккртилеше скдтме слоужки. II. 1ћце кои поп^к знает г к гако церкокт* ггкс тронјлслнл и пр'ки>ккгг г к н пое г гк с г к / иллилј г к Лнтилшсолп* и т. д. Овђе се сад попу одређују казне. Из овога се јасно види, да тронисани антимис у тронисану храму не треба нитн се са нетронисаним може у нетронисану храму служити. По овој опаски из Србуље не смије се тронисани антнмис нп употребити чак, као