Дабро-босански Источник

Св. 4 и б

Стр. 205

,,Већ гините, покаж'те се Да сте синци рода свога А благослов онда сић' ће Од вишњег озго Бога итд. I)" 1 ) Данас не требамо, а и не можемо мачем бранити нашу мплу прадједовску сриско-православну вјеру, наш милу српски језик и српску народност; него знањем, па знањем, а знање се како рекох само у школи набавити може. За то Србе брате, Српкињо сестро п л.убезни моји Христијани! деде да и ми овдје код ове стародревне св. обптелзИ подигнемо сирскоправославну народну школу , гдје ће нам се дјеца научити „српски аманет" чувати, и приправл.ати се за чсстите и вал.ане л.уде! Ви матере и оцевп сјетите се оне заклетве, што ју положисте пред св. олтаром, кад сте прпмили св. тајну брака. — Тада сте с: завјерили да ћете дјецу своју пазитн, као нгувеће благо на овом свијету, што сте га од Свемогућег Бога добили ; — да ћете их тако васпитатн, да постану дјеца божија и добри и честити Хришћани. С тога не пожалнте труда мили мој српски роде, него дајте да подигнемо школу; ја га заиста Србе брате, Српкињо сестро! пожалити не ћу, већ ћу вас, као ваш духовни пастир са свом снагом подупирати и код више властп молити ') Види „Бос. Ви.гу" 3. број од о. г.

за дозволу, да можемо отворити српску-правоелавну народну школу покрај ове стародревне св. обитељи, а увјерен сам у напрнјед, да ће нама „висока земал.ска влада" и „високопречасна конзисторија" заиста дозволити, да ми овдје отворимо српско-православну народну школу. Немојмо љубезни Христијени н мили витошеси српски роде оклијевајтн, ватимо се одмах посла. — „Поточићи млоги, ако су и маленн, направе рнјеку велику, кад се уједно слију." Па тако н ми љубезна браћо, ако смо и осиромашили, нпак кад се сложимо, те сваки од својих уста откине и даде у школу колико је кадер, ето ми можемо подићи гпколу и уздржавати, и то колајли Србе брате, Српкињо сестро ! „Дај премилостиви Господе Боже, да ове моје ријечи, што их с овог св. мјеста нзговорих буду услишане, те да ми овдје код ове стародревне св. обптел.и кроз кратко внјеме имаднемо „српскоправославну народну школу", и у њој што внше младе Српчади. „Дед мила н љубезна Србадио послушајте вашег попу, па сложно, јер сложну браћу и Бог помаже I" 1 ) ') Нримјетити мп је, да ми је овај „говор'' часии господин Гавра Стојнић, свештеник и уиравитељ св. обите.ЂИ „ Гомпјонице" уступио и дозволио, да га пошаљнм у наш цијењени лист „Г>. X. Источник." II. С. Иванчевић.

Српско-нравослав I [ нм црквено -н свештенству, отмјенијем линностј православннм Старији људи, из народа знаду причати да некада била црква у Маглају, а да је икада свештеник у н>ему стално боравно, то нико пн ни најстарији незнаду да је било; алн од 1876 године, од како је Маглај ночео уживати ту срећу, да свеиггеник у њему сједи, од тога времена ирихвчћена је живо и жел.а, да се дође и до цркве, иа ма та била и најскромнија. У Маглају је црква тако иотребна, као што је иотребно једном организму узимати свако дневну храну, ради свога

колским оиштииама, иречаспом ма п трговцпма, и у опште свима хришћанима. одржања, јер протоирезвитерат маглајски и по простору земл.пшта, н по броју Срба православне вјере, који у њему живе, сиада у ред највећи протопрезвитерата. У Маглају нужна је црква п зато: што у цијелом иротопрезвптерату нема ни једне мирске цркве, него само два манастпра и то: Озрен и Возућа. Нрвп је далеко од Маглаја 5 добрнх коњаничкн сахати, а до другога треба ићи цоо дан један, док се дође. До обе ове богомоље једва да може у годинн допрпјети једна