Дабро-босански Источник

Стр. 204

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II 5

Љубезни христијани! (Јрбине брате и Српкињо сестро ! „Дижите школе, Дјеца вас моле!" Змајјован. Од вас што се овдје у овој стародревној св. обитељи налазите, бнће мнслпм многима познато, да сам вам још откад ме је судба к' овој св. обитељи донијела спомињао о подизању школе, т. ј. наше вјероистшвиједне-сртже школе. Иа ево хоћу баш данас, да вам коју о важности школе с овог св. мјеста прозборим, а нарочито Србе брате, Српкињо сестро о важности данданас наше срттско-православне школе. „Да човјек преуба може на овом ништавом и малотрајном свијету поштено и савијесно живијети, потребно му је у прву руку змање. А гдје се мили мој српски роде може набавити знање ? — У школи — школи Србе брате, Српкињо сестро! У школи се уче наша мала дјеца — млада српчад, истини наше миле прадједовске српско-православне вјере, за. коју се наши стари борише ево већ има преко 500 година. У школи се уче дјеца — млада српчад страху Господњем, добром владању и у опште свему, што је добро и корисно. Видилисте у варошима како дјеца познају и стимају старијег, т. ј. она дјеца, кб]а иду у школу и која су к срећи окренула. Дакле видите драга браћо како је школа добра за нашу дјецу, а богме и за нас, јер чија је дика и понос, ако су нам дјеца паметна, поштена, скромна, побожна и вал.ана ?! — Ничија него родитељска, а и за њихову старост важи. Запамтите добро ви матере и оцеви, да вам је најбол.е имање својој дјеци оставити знање, т. ј. иза себе оставити вашу дјецу добро васнитану како морално тако исто и душевно. — Данданас Србе брате, Српкињо сестро, са свију страна нзискује се знање; данданас се свуда по бијелом свијету велика и превелика важност обраћа на школу, свака се држава јагми, која ће бол>е своје школе уредити п која ће их више подићи. Ми смо додуше у нашој милој отаџбини поносној Восни и посестрими јој кршној и јуначно1 Херцеговини, негдањој војводини српског просветител.а св. Саве, млого и млого у науци заостали иза друге наше браће с ону страну „Саве" воде хладне и „Дрине" воде брзе; али тијешимо се Србе брате и Српкињо сестро, да ми

нијесмо криви, већ су криве околности у којима смо билп, док не окупира Његово Величанство Франц-ЈосиФ I. са својом храбром војском нашу милу и лубезну домовину, и од тог доба уживамо слободу у којој можемо колико хоћемо подизати цркви и школа. Напоменуо сам Србе брате, Српкињо сеетро, нашу вјероисттовиједну српску гиколу. — А шта нам вриједи вјероисповиједна српска школа у данашње вријеме ? — Ах ! Србе брате, Српкињо сестро немам ријечи којима би вам казати могао, шта нам српска школа вриједи и какву важност данас у нашој милој домовини има. У српској се школи уче љубезни моји христијани, наша нада и уфање, т. ј. наша мила дјеца •— млада Српчад свима христијанским врлинама, узгајају се у чистом српеком духу, уче се српски мислити и осјећатн; у српској се школи уче Српчад чувати, бранити и штовати наше три најсветије етвари: нашу прадједовску српско-православну — вјеру, наш милозвучни мили српеки језик, и нашу милу српску народност ; те три етвари су драги христијани нага „српски аманет" од наших прадједова, па за то треба да га штујемо, чувамо и бранимо. — Чуо си Србе брате, Српкињо сестро! у српској — народној пјесми, како Крал.евић Марко вели: „Волим главу изгубити него вјеру преврнути !" — Пјева млади српски пјесник Л. Николић, како је отац на смрти својој дјеци „српски аманет" дао, па он вели : „Мила дјецо, — старгц рече А терет му с груди пао Аманет вам овај дајем Н1то сам вам га сачувао!" „Чув'о сам га цјелог вјека И ви ћете чуват' знати Јер само с њиме ћете Моћи с' Срби звати:" „Језик бран'те, српско име Срби будте док вас траје Вјеру штујте прадједовску Српска вјера — светиња је! А дође ли кад год доба Да се небо српско мути Ви немојте судбу клети! Ви немојте узданути! После буре лепше сунце На небу се одсјајива; У невољн Србин бива! —