Дабро-босански Источник

Св. 4 и 5

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 215

су Курди. Шима није допуштено да станују у градовима, нити да стоје у саобраћају са Мухамеданцима и Хришћанима. Некоји станују у Русији, а овима допушта њихова вјера, да убијају Мухамеданце. Јазидиди тврде, да они нијесу од Адамовог кољена, него су постали од једног дива и једне виле. Забрањено им је, да уче читати и писати, да но би изгубили евоју вјеру. Ако ко год учи читати и писати, дозволЈено је убити га, а на другом свијету биће за овај безобразлик још убијен и мучен. Арапсгш учнти и тајне религије издати такођер је забрањено Име сотоне не смију изговорити; ако ко год псује сатону у њиховој присутности, на то се они много л>уте; таковог грјешника дозвољено је убити. Ако ко год стоји, а други начини око њега круг у прашини, то онај не смије да нзађе из круга, да не би поврпједио сунце. мјесец и звијезде, док не дође трећи н не побрише неки дио

круга. Иду на поклоњење некој светињи у некој шумовитој долини, на ријеци Шамуну, о којој вјерују, да испод земл.е из Јерусалима долази. У овој ријеци купају они мртваце, а ако то не учине, умрлом је забрањен улаз у рај. О змији причају слиједоће : Једном удари Нојева лађа у неку стијену и напрпвп рупуОдмах тури змија свој реп у рупу, да не би вода ишла у рупу. Ноје је за то благослови. Њено потомство поступало је са људима рђаво, због чега баци Ноје змију у ватру. — Има ли ко год непослушног сина, то чува свој новац у тајности, из бојазни, да га не би онај у земљу закопао н да би нмао што год, кад послије смрти путује кроз магарца, псето или сличне животиње. Са иновјерцима јести п пити не смпју Јазидиди. По свршетку свијета доћи ће аиђео Таус (паун), те ће све стварп уништити, а вјеру Јазидида по цијелом свијету раширити.

Књижевн „Прошлост и садаитост ." Летимични преглед на наше сувремено стање. Брошура од Филалит-а. Земун, штампарија С. Пајића. 1890. Ова брошура износи б 1 /^ штампаних табака или 84 стране, на 8-ини, а може се добити у штампарији С. Пајића по 45 новч. „Метастазијев Атилије Регул ," Нозоришна игра у тр I дјејства. Превео др. Петар Јовановић. Панчево накладом књижаре Браће Јовановића, свеска 200 народне библиотеке. Цијена 16 н. „Блудни син. и Приповијетка Ф. ХоФмана. Превео Коста Брадваровић. Издање српске књижаре и гатампарије Браће М. Поповића. У Новом Саду 1890. Цијена 35 новч. „Живот и витешка војевања славног кнеза епирскога Ђорђа Каст/рита-Скендербега. " Написао Јован С. Поповић. Свеска 211 народне библиотеке Браће Јовановића у Панчеву. Цијена 16 н. Ђ Шемашизам тсравославне еиархије Бококотарске, Дубровачке и Спичанске за годину 1890. и У Задру печатња Ивана Водицке 1890. У цијелој овој епархији било је у години 1889. манастира 8., цркава 206., протопрезвитерата 4., парохија 44., капеланија 6., домова 5150., душа 26,670., свештеника монашког чина9. свештеника свјетовног чина 44., ђакопа монашког чина 1.

вијести. Родило се законитих мужких 377 и женских 341, незаконитих мушких 12 и женских 11. Вјенчало се првобрачних 82 и другобрачннх 15. Умрло мушких 253 и женских 337. Број нриправљајућих се за чин свешт. 15. Број катихумена по ср. и осн. школ. 1454. „Ћзвјеишај о сриско-православном богословском сјеменишту за Ђосну н Херцеговину у 1'ељеву код Сара/јева и за школску год. 1888/89. Уредио протојереј Петар Петрановић, ректор богословије Година II. Сарајево. Земаљска штампарија 1890. Стр. 63. Садржај : 1. Живот свештеника као црквеног пастира са практичног гледишта; 2. Српско-православно богословско сјемениште у Рељеву школске године 1888/9: а) Непосредни надзорник, б) Наставничко особље, в) Преглед наставног градива, што је свршено у току године у сва четири разреда, г) Библиотека, д) Главније наредбе високе земаљске владе, "ђ) Љетопис, е) Заводни и екстерни ученици богословије у Рељеву школ. год. 1888/9, ж) Статистички преглед ученика школ. год. 1888/9. Уз овај извјештај у почетку налази ее лијепо израђена слика заводне цркве и зграде са становима наста вннчким.