Дабро-босански Источник

Стр. 226

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

разумјеЛе, је ли ова наука од Вога или ја сам од Себе говорим. (Јоан. 7, 17.) — Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја % вас одморити; узмите јарам Мој на себе, јер јејарам Мој благ, и бреме је Моје лако. (Мат. 11, 28. 29.) Наука, коју је проповједао Исус Христос, садржи у себи истине: 1) разуму постижнс и 2) разуму неиостижне. 1) Наука, разуму постижна, садржи у себи саме високе и чисте појмове о Богу, о човјеку и бесмртностн, и прописујући нам обвезе према Богу, према ближњима и самима себи, указује на сами чисти извор љнхов, — на синовљу љубав према Богу. Може се рећи, да је Исус Христос први учитељ и прнродне релиђије у њеној лравој чистоћи и идодоносности, у каквој је ми не налазимо ни у народним релиђијама, ни у системама ф илозоФскима. 2) Наука Исуса Хрнста, разуму неаостижна не само утврђује на^ку разумом постижну и чини ју живом и дјелујућом (д^кисткеннонг), но и преимућствено припомаже повређеном стању рода људскога. Истине, које се у њој садрже, будући су над нашим разумијевањем, стоје у тесној свези с истиннма, које разумију ; и разјашњују, попуњују и потпомажу их, састављају с њима једну прекрасну цјелину, и имају благотворни уплив на наравственост. Ове високе истине мор ају стога бити над људским разумијевањем, јер су оне откривоња вјечнога опредјелења-вјечнога Оца: тсодиЛи иало иовјсчанство, и сјединитк, га с Вогом иосредсшвом вјсчнс ријечи (Слова), која се је у извјесно вријеме имала појавити, и јавила се у облику човјечијем. Но ко од л>уди знаде, говори апостол, што је у човјеку, осим духа човјечијега, којп живи у њему ? Тако и оно што је Божије, нико не зна, осим Духа Божијега. (I. кор. 2, 11.) Те високе истине, премда су над разумом л>удским, но ипак оне не протуслове њему, и стоје у самој тјесној свези са спасењем свијета. Па пошто се оне усвајају вјером, то оне сплно утичу на освећење и облаженствовање рода човЈечијега. Те високе истине чине човјека нажл.ивим на основно зло, и кадре су наоружати га на непрестану борбу с њим, као нпр. учење о падењу човјека, о прирођеној наравственој поврједи, и о потреба вшпе Божанствене помоћи.

Те високе истине кадре су распламтити и поткријепити дух наш на побједу зла у нама, стога, јср нас, увјеравају о свемоћној и свагдањој помоћи великога Носредника (Ходатаја) међу Богом и човјеком. Те високе истине кадре су уселити у нас дјелујуће начело наравствености — љубав, наговештавајући нам неограничено човјекол.убл 5 е Божије, по кому је Он поради спасења свијета ниспослао Једннороднога свога Сина. Ево, кратки појам о суштини хришћанске науке: -4) Теоретична наука садржи у себи потпуно учење о наравственом царству Божијем, и излаже: 1) установу тога царства. 2) васпоставл>ење тога, које је услијед гријеха пало, и напошљетку 3) испунење његово у будућем жпвоту. 1) Што се тиче првог дијела теоретичке науке; то Исус Христос : а) Бога, кога су патријарси знали и поштовали, као Свемогућега (Шадаи), Израиљћани као Непромјенљивога (Јехова), тога Бога објавл>ује нам иод именом Оца, и не само као створитеља и управител>а евијета у каквом је емислу Он био познат и незнабошцима, но као премудрога и свеблагога васпитатеља л,уди, у најближем према њима однашају. Тако, заповједајући љубити непријатеље, Он присаједињује сљедеће увјеравање: Да будете синози Оца вашега небсснога, јер Он заповиједа сунцу својему да сија над злима и добрима ; и дал.е: будите савршеии јср је и Отац ваш нсбесни савршен. Па такви се појмови о Богу налазе и у молитви Господњој. У тој молитви, исто тако као и у посљедној молитви Исуса Христа за све вјерујуће свију времена и свију народа, прекрасно 'је изражен дух Хришћанске релиђије, дух истините љубави који саједињава човјека с Богом и са цијелим човјечанетвом. Име Отац, просто и високо, појмљиво простом човјеку, важно за ФилозоФа, и у опште благотворно за наравственост, прибавља спокојство срцу, и побуђује дух наш на слободно дјелање, јер сва дјела наша дужни смо свршавати у присуству чедољубивога Оца, а не каквога год страшног гоеподара (властелина). б) Исус Христос проповиједа, да је једини Бог уједно и Триједини : Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети; и називајућп Бога духом, учи,