Дабро-босански Источник

Стр. 290

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

ћете усрдно примнтп овај савјет од етаријега брата вашега и сваком даном прнлигсом сјећати се љубавнога друштва нашега. А сад се обраћам са неколико површних ријечн вама — старији и незаборављени друговн мојп, који са мном заједно свршисте. — Са нама је — у име Божије — пети плод овога племенитога и босанско-херцеговачкпх Срба једпног расадника, који се пресађује на шнроко поље — Виноград Господњи, кога треба с' правом науком чувати од корова. — Нас даклв браЛо чвка оно тешко иго — цго свештеничко, којс мислимо и-римити на себв. О! како сеје брако тешко под таквим бременом бацитн у крило неиспитане будућности! — Па кад знамо друзи моји, да ће бити наше иго тешко, то треба, да смо у напријед спремни подноснтн тешкоћу његову. Св. апостол Павле, спремајући Тпмотеја на издурашност, да не клоне духом, пише му у посланици својој : Кси, хоташЈи влагочестно жити о Јисбск ХрјстНј, г0нил1и к\( г д8т г к " (П. посл. Тимотеју гл. 3. сх. 12.) Немојмо дакле браћо ни ми да малакшемо нашим духом — духом сриским, — српским, и опет велим — српским! Та дух српски ох! то ти је благодат, која Србина Србином чини и тиме га разликује од Несрбина. За то, које Србин и српскога рода и од српске крвп и кољена и у ерпској колијевци отхрањен, неће никад тијем духом малаксати, него ће и у пошљедњем часу нрепоручити потомку своме, да уважава и поштује туђе, а бори св и умре за своје, особито за својс свето и тшносно обиљежје „Србин Да! Тако је Србадијо моја, јер сваки народ милује своју народност. — Па још кад знамо и то, да највише снада у дужност свештеницима и учител>има, да залију Српче мало српским духом, то треба, да томе "задатку по могућности својој одговоримо, да нам не би наши мили Српчпћи кашње у каквој прилицн присвајали себи титулу друге које народности, којој — по крви — не б« црипадали. — Дал.е, браћо моја, спада нам као будућнм свештеницима у најглавнију и најважнију дужност, да будимо у пастви својој л,убав, оданост и вјерност према Богу : љубав. оданост н вјерност према Шеговом апостолском Беличанству цару и крал>у нашем Францу Јосифу I. и нашим предпостављеним властима; л>убав, оданост и вјерност ирема нашој светој српско-православној вјери и цркви ; н љуб&ви. оданост и вјерност према нашој милој

народности српекој. Старајмо с з п све силе нашега духа употреблујмо. да томе великом н замашном позиву што бол,е одговоримо. Не заборавимо другови моји, да смо баш за то овдје и дошли, да из овога расадника прихватимо по могућности својој — духовно оружје, т. ј. праву науку, помоћу које можемо све то постићи и — држећи се иетине — смијемо противу нас упереним на еупрот стати на сваком мјесту. — Али да нам паства наша, као будућих свештеннка, што боље одговори дужностима, које се од ње изискују, треба да јој сами предњачнмо својнм вал,аним п добрнм прпјером у свему томе (уегБа (1осеп1 ехетр1а 1:гаћип1=рпјечи уче, примјери навлаче); треба, да у својпм проповједпма у храму божнјем и другијем мјестима, и сваком даном нрнликом поучавамо народ свој. Јер св. писмо каже: „ Само путем ироповједи и/реиорађа се човјек грјешних и ириближава Оцу небесном (Рим. гл. 10 ст. 14. 15 и 17.; Мат. гл. 5 ст. 48.) Може бити, да би ми на ове ријечи који од вас рекао: „Е, то није могуће за свакога нашега свештеника, јер без савршеног знања и вјештине, није лако изаћи на проповједничко мјесто, особито тамо гђе га слушају интелигентније особе." 0 другови моји, треба, да нам буде лако, јер знамо, да наш народ највише обраћа пажњу на свештеника, уважава га и очекује од свештеног лица савјета у свакој прилнци и на сваком мјесту. А ми ћемо, као будући свештеници имати иред еобом већином масу народну. Према томе не треба дакле, да ослушкујемо, шта ће нам ова или она интелигентнија оеоба нашем говору примјетити. Ми, другови моји и бра~ћо моја, хришЛанс/си се владајмо, сриски дишимо а истину говоримо, а што ће нам овај или онај цилиндераш стилистична правила кроз наочаре овдје или ондје на наш говор примјенити, то није ништа. Истина, не треба да се ограничимо на само теориско знање, што смо га у овоме овоме красноме расаднику добили, него треба, да нам ово буде темел. даљем зидању нашем. Дакле, другови моји, треба да се непрестано усавршавамо и нроучавамо знање наше, како би теорију у праксу развили, те тако у већој мјери и себи и другима користили. Да би вам, браћо моја и мили другови моји, нотанко насиоменуо о дужностнма нашим, као будућих учител.а, настира н свештеника, далеко би ме одвело, а то држим и за сувишно,