Дабро-босански Источник

Св. 7 II 8

Е.-Х. ИСТОЧНИК

II. 0 седам гријехова међу људима.

Благочестиви христијани! Доста л>уди има на свијету, који су занешени евјетским стварима, па има још и таквије, који с.вагда траже, да пх други похваљују и т. дЈа о том мислим негато мало проговорити вам, а ви ме добро послугаајте! — Славол.убије јест, кад ко прећерано тражи свјетску сллву и хвалу. Но пита ћете ме, на је ли грјешно желнти, да нас други хвале и поштују ? На то би вам одговор дао оваки: није свагда грјегано; н. пр. учниш-ли какво добро дјело и не желига-ли више похвале, но колика је и заслуга, онда похвала није грјегана. Ако један н. пр. дијели и потпомаже сиромахе, иде тачно у цркву, добро се влада и т. д., па би желио, да му то л.уди виде, да му одобре и похвале га, то онда не би била грјешна жел.а ни рђаво ; јер он желећи то, чини добро дјело. Само је онда грјешно хвалу тражити, кад се ником вигае, него себи самом корпст чини. Сам Христос Спаситељ учи н ;1С, да не тржимо славу свјетску, но славу Оца небеснога. Зато сви свети живећи негда на земљи, све радише у славу Божију; а не у своју личну. Сад браћо хоћу да вам напоменем седам тешки гријеха међу лудима. који су са славол>убијем једнаки и равни и овдје их овијем редом ставл,ам : 1. Хвалисање. То су они људи (томе гријеху одани) који се много хвале. Оно ја па увијек ја, њему је у устима и чини му се, да неби знао ни проговорити, а да што не умијеша, чим би се он могао хвалити и узносити. Ради-ли се о послу каквом, ето ти га, он о томе зна бол.е, него ико други. Је-ли сад посао довршен, ето ти га и опет, па се хвали, да је он то најбоље пзмајсторисао и довршио. Ако још што год мало зна читати и писати, то кад почне о себи говорити, преставља се, да га нема ученијега на свијету. Такови су они, који себе узносе и одговарају; а друге црне и опадају ; — који свој посао, занат и радњу похваљују, а другог радњу опет омаловажавају, и они, који тако чине, смртно гријеше. 2. Непослушност. Ово је то, кад ко неслушајући своје старије, неће да ради, како они хоће. И то је вазда смртни грпјех ; јер ко презире власт својих старих, тај црезире и самога Бога. Христос је рекао свештеницима: „који вас слуша, мене слуша;" али многи данас не

виде и нечују то, него се љуте и вичу на своје свегатенике. Ако-ли сад ови оће да покарају своје парохијане за учињене гријехе, онда се многи нађу увријеђени и не задовољни. Зато мислите добро, како ћете Богу одговарати на праведноме суду Љеговом ! 3. Притворност. То је када ко показује, да је добар, а зао је; да је богобојажл.ив, а наопак је; да је светац, а грјешник је; да добро другоме жели, а овамо о глави му ради. И тако се претвара, да га људи виде и хвале. Такви су људи гори и од издајника Јуде, који љуби Иеуса у руку; а овамо га издаје душманима на смрт. И Христос казује нам у своме ев. евангелију да се чувамо притворности, и вели : „./«/). и тешко Ие вам бгсти лицемјерни ! и Зато браћо чинећи ми добро, не треба да се хвалимо, но Бог нека нас помилује. 4. Свађа. .Буди томе гријеху одани јесу, који увијек оће да имају право на своје, па ма то и криво било, и такви еу свагда готови препирати се и свађати, само да покажу да су они одржали мегдан. Колико има људи на евијету, који се изјавл.ују за неке мудраце и научењаке; а овамо ниђе и нигата незнају. Никад нијееу ни какву ваљану књигу прочитали; а овамо оће о свачему да говоре и да ее правдају; те у том свађају се, гријеше и вријеђају један другога. Сама св. мати наша црква учи нас, да се тога чувамо. 5. Ђе је год свађање, ту је сваки раздор и неслога, и то је пети гријех, којега вам сад споменух. 6. Упорство. Упорни су људн онн, који неће ни за живу главу да попусте од свога мишљења, па ма да је то чиста и гола лаж. Колико ти драго казивати му можеш; али он те никако и не слугаа, него остаје нри своме. Због тога тврдоглавства, не може нигда ни мира, ни слоге ни љубави у народу бити. Зато браћо држите се и говорите свагда истину и не мислите, да је свагда само оно добро, како вп мислите. Дајте себи разлога или ћете Богу тешко одговарати! 7 Лаж. То је тај последњи од мене вам наноменути данас гријех, и то ће бити они л>уди, који измигаљају н обично проносе оно, што ннјс. Многима је ушло у обичај, да такве измишљотине