Дабро-босански Источник
Стр. .308
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 7 и 8
невјестама (дјевојкама и удовицама) српско-православног закона, које су се у Јазачкој (у Сријему) српско-православној цркви те године од 1. јануара до дана дјелитбе закладнога прихода вјенчале за младиће или удовце српско-православне вјере, макар оне иза вјенчања у друго мјесто отишле." и т. д. и т. д. Закладно писмо са односним обвезницима, — док се неке Формалности изврше п уреде биће предано дотичној управи, и ступиће у живот по жел>и добротвора, како је већ написано и завјештано. Па шта да речемо на овом добротворном н племенитом дијелу нашег старца архијереја г. Т>орђија ? Друго ништа него слава му у народу српском ! Он цијелим својим животом, дјелима и књижевним радом од почетка па до данас, он. овијем завјештајем као и онијем од 1879 у Далмацији, показао је да искрено л.уби свој народ, да живи и штеди за евој српски народ, и да њему све оставља и оставиће на народне потребе. Слава ти српски добротворе. Твоја су дјела велика, дјела славна од почетка па до данас, и нека те Вишњи одржи у крјепком здравл.у, у чилој старости, да доживиш Несторова л>ета, како би добио времена, да тако трајну, тако ејајну успомену оставиш н у овој нрепаћеној земљи Восни — у овом запуштеном народу, у чијој средини узвисите Божпји промисао на високо достојанство „дабро босанског митрополита. Незаборави ни овог на/рода и његовијех потреба — његовс сртке школс, а он Ке тк бити благодарам на вкјекн. Жнвио! Живио! митроносни владико! Слијепчев прилог, Двијо Панић, слијепац, у 52 год. свога доба преселио се у вјечноот у Кључу (Босна) 9. новембра 1887. и на смрти оставио је од своје сиротиње 50 Фор. као прилога иравославној цркви у Кл.учу. И тај новац ове године предан је у црквену благајну. Дај Боже да се и други окати православни Срби угледаЈу на овога слијепца и пруже помоћ цркви и школи српскЈ). Слијепац Панић родио се у селу 1'астоци (кључком нротопрезвнтерату 1834 год., ослијепио је од оспица 1849. а умро је како већ горе гласи ; дакле био је слијеп 38 год, и иремда су му биле суве очи, ипак могао је сваки новац прстима познати, народ по говору познаватп, у
село сам отићи и у вароши у свачију кућу ућн. Умјео је врло добро и вјешто гуслати и јуначке српске пјесме пјевати ; те кад би у које село или на збор дошао, примјечавало се неко особито весеље код присутних. Женио се два пута а био је бездјетан. Освећење ново подигнуте цркве православне у Благају, (котар Бугојно, окружје Травник). На дан 1. јуна о. г. освјештао ову цркву Његово високопреосвештенство митрополит Дабробосанскн господин Ђорђије Црква је од тврдог материјала а храм је посвећен (гОШ &стку СВЕтогл Д. (Доцније донијећемо опширни опис н освећење ове цркве). Женске као богослови. У мјеету Хартеролду у Сев. Америци примају сеодјзсенаси женске за питомце у богословском семинару. Црква у вагону. У ТиФлису у Русији сврши ли су скоро један вагон за жел.езницу, у коме се налазн прекрасна црквица за путнике, која има фини олтар, звоник са звонима н около столице. Већнна црквених ствари начињена је од финог ораховог дрвета, Ци1'ела црква етала је до 12.000 рубаља, а у њој ће моћи стати до 70. људи. Свршени богословци српско-православног богословског завода у Рељеву. У школској години 1889/90. по гласу класиФикација богосдовеког завода у Рељеву, свршили су и добилп су апсолуторну свједочбу ови : Јоспф ЕочсвнЛ и Коста ЛоповнА са одличним успјесои; Лаза/р Маркови%, Јово Мостаруца и .Тагар ОжсговнД са врло добрим успјехом; -Јсвто ОдавиЛ са добрим успјехом. Далматински православни владика. Највишим својим ријешењем од 10 јула о. г. благоизволео је РБегово величансгво именовати архимандрита н проФесора богословпје у Задру, Др. Никодима Милаша за православног епископа далмадинске епархије Овом именовању владике Милаша радују се сви одани искрени пријатељи православља и српства, јер је архимандрит Милаш не само одлучан поборник православне цркве н народа, но и један од тамошњих најученнх Срба. Ово наименовање високопречасном г. Милашу честитамо, са срдачном жељом да га Бог поживи много љета на бранику православља и најистинитије цркве а на корист српског народа н пастве његове. Освећење темељног камена у селу Врточу. Дана 20. јула о. г. на св. пр. Илију освештан