Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 329

будућност; а то је опет доказ, дау човјеку заиста иоетоји душа, биће, које за себе дејствује иради. Да душа постоји види се и отуда : пгго у нама има негато што је у стању да мисли, памти разумпје итд., јер материја сама не може ни да мисии ни да памти ни да разумије, јербо је мртва и несвјесна. (0 томе види мој чланак: „Атеизам и вјера у Бога," Вјесник срп. цркве," свеска IV. гдје је ријеч о материји). А сад чујмо шта •

X. X. Оберштет, (у свом дјелу Хришћанство и астрономија) вели: „Човјек је само наклоњен да на овај тјелесан свијет погледа као на једино п право биће. Не би ли се могао отргнути те мисли, кад види, да је земља, која је по његову уображењу била ослонац свега, тек само један покретан дио у једном већем свијету; да су небо н земл>а само појаве, иза којих дубоки и сталнији природни поредак скривен лежи." Алекс. Хумболт: „Могуће је, наузајамно спајање и распајање материје вјеровати, а да се тиме цијена и врједност животињског организма у сумњу не доведе Доказ против тога, да душа н ио смрти не живи не могу никако као одлучан прихватити п признати." К. Ритер, који је нспрестано са собом носио св. писмо Библију, на корицама њеним ово бјеше написано: „Нисмо ми бадјава на овом свијету, овдје ваља да сазрјемо за други свијет. Тијело је наше као суд за чишћење, у ком ваља да се хрђава вода оцједи од добре. Самојеједаи који томе припомоћи може, а томе част и слава до вијека." — Нашу земљу -— по(;а 1)спе — Ритер назива: „колнјевком", васпитним заводом човјечанства," „свијетом божијим," „конаком бесмртног духа". Филип Маршијус : „Што ниједно око видило, ни једно ухо чуло није, то је оно блаженство, коме се надам и ког очекујем, када се једном тијела свог опростим."

вели права наука, (филозофи ) о бесмртности човјечијој која се оснива на дал>ем опстанку човјечијег индивидуалитета — његовог „1а"—насуштаствовању душе и у загробном животу : Јосиф Присшлеј, (проналазач кисика) кад му је на. самртној постељи по његовој жел.и прочитано св. Евангелије,казао је оним који су око њега били ово : „ја ћу заспати, као што ћете једном и ви; али ћемо се сви нскад пробудити у нов живот, и ја се надам блаженству којем неће бити краја". Карло Фр. Гаус, (астроном, математичар, проналазач на пољу Физике) у писму свом пријатељу, који јемајку изгубио, вели ово: „нећу ни да иомишљам да вас тјешим, јер у оваковим приликама нема друге утјехе, осим појачања увјерења, да сви Ми овдје сједимо у последњој, а некад ћемо по реду поступпти у вишу шкоЛу Држимо се вјере да ћемо бити учасници љепшег и узвитенијег рјешења ове зчгоиетке земал.ског нам живота."

Херцеговачко-Захумски Митрополит Серафим Перовић.