Дабро-босански Источник

Стр. 328

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

кад смо звали човјека или је се он сам огребао, па за то није знао, да је душа његова била ван заједнице са тјелом својим, па с тога до знања није могла ни саопштити тјелу; а у другом случају,' кад смо само и помислили на мач и бол је већ био произведен, значи: да 1е дугаа тада била у заједници с тјелом, па за то је и могла знати за бол, заједно са тјелом. Има људи т. з. „ноћници", који по што заепу устану па у сну разноврсне послове отправљају боље него у будном, свјесном етању. Такви л.уди своје послове отправљају затвореним очпма, не знајући о томе нити пак за себе пишта. Они се пењу и (затвореним очима) ходају у сну по таквим страшним и опасним мјестима, гдје човјек у будном, свјесном стању не би ни п^мислио пењатн се, а то ли шетати по њима, као н. пр. по жпци од телеграФа, по крову, по води и т. д. Тај т. з. „ноћник", често пута у свом будном стању започне какав тежак рад, па уморен (умно) не могући га више радити, легне да спава, а кад у јутру устане да поеао продужи, нађе да је исти лнјепо продужен и довршен — на дивно чуђење — његовом руком, не знајући о томе ништа, кад је уетао и како је у мраку писао. Такве људе у оном стлњу и моменту, кад се налазе на тако страшно опасним мјестима, код којих душа за све то вријеме одступа од обичне везе и заједнице с тјелом, кад би их зовнули и они чули, с мјеста морали би строиоштати се доле; јер би се душа тада повратила у пређашњи нормални однос и заједницу с тјелом; а тјело као мртво и стропотно суштаство не да, духу, смета му, да би могао слободно дјејствовати. Из овога се -гакође види, да, човјек није само тјелесан, него да има душу — животно духовно бпће са специјалном својом егзистенцијом, коју данас не усуђују се порицати ни Физичари ни хемичари ни љекари па ни окорјели поборници материјализма. А и ако се нађе да по који и баци коју бомбу, огласивши: нема душе, то је само на језику и уснама тако, ал не и у срцима њихови.м; као кад оно дјевојче каже да не .1,уби. а у сриу сироче да пукне од љубави ! Лзекари су д.' нас дотле дошли, да су пронашли пут и начин како да се човјек умртви; да ништа не осјећа, а да опет може живити, н. пр.: кад хоће да оперирају каквог болесника (да му сијеку руку, ногу итд.) од које бн — опе-

рацијс — он јадник морао претрпљети страховите велике болове, да је упитању били он могао такву операцнју и издржати у будном, свјесном стању, они, т. ј. љекари, тада извјесним шпецијама умртве болесника, па га онда оперирају, без да за то зна и осјећа ма какав бол, као и то, да у то вријеме и постојн на овоме свијету. Менн је један љекар прпчао овај случај операције, коју је сам својеручно извршио. Болееник некакав — прича он — који болујући бијаше толико изнемогао, да већ силом и залогаје гуташе, хранећи се, случајно задави се. Да би, вели, спасао болесника од таквог несрсћног случаја нарконтизирам га; узмем моје експорименте и брзо га закољем. Нађем гдје је залогај у гркљану застао, прогурам га доле и у великој брзпни опет зашијем му гркљан и човјека тако спасем. Кад сам му послије операције причао шта сам радио са њим — да сам га био заклао и кад сам га питао је ли осјећао какав бол ; одговорпо је да за то ништа он не зна нити је осјећао какав ббл. Шта више по неки прича да у мјесто бола осјећа пријатност — као да спава. Дакле, ево опет доказа и свједочанства, да се човјек не састоји само из тијела, већ да има и душу, кад поред умртвљеног тјела има нешто што живи и дјејствује у човјеку, а то је душа, јер, кад би се по овоме човјек састојао само из тјела, и кад би душа као што веле материјалисте — била продукат тјела и органа, — онда би са умртивљењем шјела, тј.елесних живаца и органа, морало без сваке сумње престати у човјеку свако дјејство — осјећање, а са њим и мишљење би се морало- прекратити ; а оно није тако. Тако исто имао сам прилике слушати н за ову чудновату појаву : Др. један причао ми је, даје гледао како човјек магнетичног сна има ту моћ и способност, да чује и види све, гдје се и на ком мјесту шта збива и то затвореним очима (у сну) причајући о томе дотичним, који су присутни, као да је Фактички на оном мјесту, где се догађај дешава. Описује догађаје, мјеста, околину, личност итд.; чита писмо, зна и покаже кад и ко у стан дође; ко је у другој соби ; шта ради и каква је личност, мушка или женека, лијепа или ружна ; здрава или болесна. Болеснику који дође прича о његовој болести; каже му који лијек да употреби па да до исцјељења дође ; гдје се, на ком мјесту и код кога тај лијек може наћи. Тачно илуетрује прошлост, садашњост, па чак и