Дабро-босански Источник

Св 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 337

приликом искорењивити мане и ногрешке у раду нашег пољопривредника, јер ћс, као што већ рекосмо, свештеници и учитељи у том раду најприје успјети код народа. Да би тај племенити посао што бољим плодом уродио, да би поменути учитељи народа једни другима посао олакшали и потпуније га извели навешћемо посебпце, како треба учитељ а како евештеник при том да поступа, па да се жељена цијељ што прпје и боље постигне. Земљиште за рад учитељев у том правцу је школа, његов народ дјеца, коју треба да поучава пољској привреди, свештенику пак црква и његови парохијани, с тога пређимо на: а) Лољопривредна насшава у основној тколи. Узмемо ли у обзир колпка се већнна нашег народа бави иол.опривредом, онда се морамо заиста чудити, да се на уеавршење исте у нашијем покрајинама поклања најмање пажње. Чудновато је, да се код свијех могућих заната захтјева бар неко претходно оспоеобљење за рад, а од пољопрпвредника као најважнијег сталежа једне агрикултурне земље, то се не тражи. Сваки занат мора дијете неко вријеме претходно да проучи, а зар пољопривредник, који не само Да пружа занатлијама суров материјал за израду и да их све забавл.а, већ мора да зна и да употријеби у свом раду природне науке, трговачке одношаје итд. не треба претходне поуке ? Занатлији је потребно да познаје само мало материја, које етручно израђује, дочим пољопривреднику много више. За учење пољеке прнвреде подижу се у другијем земљама пољопрнвредне школе и станнде, за тијем грађанеке (продужне) школе, које би према занимању етановништва имале задатак, да негују ону грану највише, којом се бави већпна становништва дотнчног краја, те се по том у некојима и пољопрнвреда опшпрније и темел.пије обрађује. Од свега тога имадемо ми у Босни и Херцеговини само поллпрпвредннјех станица. Но узмнмо случај да бн све то имали, ипак се не би већина нашег пол.опривредног свијета могла нншта користитн. Не би ушљед тога, што се такове школе обпчно нодижу у већим градовима или у њиховој блнзнни, гдје дакле има најмање пол.опрпвредника и што би њнхов број према броју становништва био мален, те би их мален проценат сел.ачке дјеце могао похађати, дочим би већина остало без те поуке, При том

морамо узсти у обзир и ту околност, да би поменуте школе могли похађати дјечаци, који су свршили основну школу, који би били дакле у стању, да већ и у свом дому много привреде' тимарећи, чувајући стоку и т. д. наравно на начин, који су нашљедили од свог бабе. Тешко би се дакле наш сељак на то одлучио, а не би му ни могуће било, да из кућс даде једног раденика, који би га стао још н материјалних жртава. Знадемо да се сила закона врло често мора да употребљава и у основној школи, јер наш сељак премда би желио, да му дијете научи читати, писати и рачунатп, ипак нерадо одузима стоцц чувара, а што би тек рекао на то, да му днјете још дуже похађа школу. Много ће још проћи времена, док наш сељак потпуно увиди благотворни уплив школе, а још више док увиди потребу, да му дијете треба и стручног знања да донесе у дом т. ј. знања, којпм ће бити кадро да наиредније ради У Д° М У и У пољу. Из до сад наведеног сљеди, да је за сад могуће једино у основној школи пружити сељачкој дјеци претходне поуке за љпхово будуће занимање. Основна школа то јест школски врт треба да је радионица, у којој ће млади пољопривредник прикупити темељног знања за бољи рад. Млада се шибљпка превпја а не стара ; у младежи треба дакле укороњивати напреднијн начнн привређнвања, јер код одраслијех је то врло тсшко извести. Увађајмо младо, пријемљиво дијете днректно а нс странпутицом у његов будући позив. Има их, који ће нас запитати: Зар наша основна школа не одговара тијем захтјевима; зар дијете у основној школи не добије појма о свијем онијем елементнма, који су мјеродавни за пол.опривредника н. пр. о ваздуху, води, свјетлости, земљи, биљкама и т. д. и зар то ннје довољно за основну школу ? Истина је да о свему том добнје појма али то за сеоско днјете није још довољно. У сеоској основној школи треба све иредмете тако удесити да дођу у тијесну свезу са пољопривредом, да се даклс на њу примјењују, јер ће из њих излазити младеж, која ће се заниматн пољском привредом а врло мало ће их под најповољнпјим околностима бити сеоске занатлије. Па и ови ће свакако стојати у тнјесном одношају са нољопривредом, те ће им под тијем околностима сигурно од вслике корнстп бити знање пољопривредних радова.