Дабро-босански Источник

Стр. 338

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

Кад учитељ е дјецом бар трећину недељних часова наставе проведе у прољеће, љето и јесен у шкоеком врту, моћи ћемо се надати ваљаном пољопривредном подмладку. Тек онда ће моћи пољопрпвредна друштва, њихове чптаонице и ниже земл,орадничке школе потпуно уепјети, тек онда ће ее опазити у нашег сељака напренпји начин рада, кад се за исти буде припремала младеж у основној школи. Школски врт има дакле велики значај по напредак пол.ске привреде, па с тога му је важност увидјела и наша највиша земаљска власт настојавајућн, да се уз сваку општу народну основну школу уређују школски вртовн, у којима ће се дјеца поучавати у пољопривреди. Што важи за опште народне основне школе важи и за наше сршке вјероиеаовједне осмовне школе; н оне се хвала Богу годишње све више множе.(?) Знатан број дјеце полазе наше српеке вјероисповједне школе, па зар да та Српчад не понесу собом, кад једном из ње изиђу, она основна знања, која ће бити у стању, да их учине валаним пољопривредницима. Сваки пријател. народа морао би не само жељети већ и настојати да се учење пољопривреде што прије уведе и у наше српске основне школе, у којима врло малом изнимком на жалост није до сад ни говора било о настави пољске привреде. Наша црквена духовна власт као врховни надзиратељ и иокровитељ српских вјероисповједних школа, наше црквено-школске општине као директни управни одбор наших школа треба у првом реду и што прије да уведу као наставни предмет пољопривреду у српску основну школу, на њима је дакле да такођер покажу, да ли се озбиљно старају око напретка и материјалног унапређења нашег народа. Учитељи као извршујући органи, као људи, од којих зависи напредак школске младежи, који су имали прилике при свом образовању било на којој учитељској школи или на нашијем богословијама да у главнијем потезима сазнаду значај умног привређивања и да се упознају са најглавнијим правилима рационалног економисања, треба свом снагом народа свога и себе самијех ради да прихвате објеручке ове савјете, и да их што већом љубављу и што савјесније извршују. У школском врту може се поучавати младеж не само у пољској привреди већ и у природопису, земллпису, геометрији и т. д. без књиге

и биљежнице. Школски врт пружа учитељу многи материјал за вјежбање ученпка у рачунању. Живом ријечју и очигледном наставом у школском врту дубљег ће корјена ухватити појмови код дјеце, него ли у школској соби. Десет до дванајест часова недјел.но биће довољно за механпчно вјежбање у читању, ппсању и рачунању, оста.го пак вријеме требало би употријебити за рад и поуку у школском врту. Ми смо дакле мнијења да пољопривредна настава у основну школи не треба. да се пусти на вољу родитељима, учитељима и учитељицама, већ да јој се одреди извјестан број часова, и да буде облигатна као читање и писање, иначе се не можемо успјеху надати, јер би се многи ученик извукао од те наставе под разнпјем изговорпма, које би неразумни родитељи можда још и потпомагали. Увађањем пољопривредне наставе у основну школу а нарочпто сеоску не би дјецу ништа оптеретило, кад узмемо до сад наведено у обзир а особито ту околност, да би се неки предмети могли настављати бољим успјехом у самом школском врту. Сем тога могли би се врло лахко часови одређени за гимнастику (тјеловјежбу), која се у сеоскијем основновним школама слабо или никако и не предузима, врло згодно одредити у ту цијељ. Зар кретање по чистом ваздуху, пригибање тијела при плијевљењу, махање рукама при копању, заљевању итд. није вјежбање у раду и снажење мишића. Исто би се тако могли часови за рралну обуку при повољном времену предузети у школском врту. Дакле о каковом већем оптерећењу школским часовима и претоваривању ученика нема ни разговора. Пољопривреда је најсходнија, да се уведе у опсег наставе основнпјех школа, она има са многијем материјала и многијем промјенама посла, она импонује евојнм вјечитпм законима, који не подпадају никаквој методи, никаквом умјетном облику, она је у стању да нам облагороди дух и срце, у њој се стићу све знанствене гране. Од пријеке је потребе, да се и учитељи ингересују за пољопривредне радове, они их морају познавати и извршивати разумјевањем. Код нашијех учитеља није то случај, шта више имаде их, који су се у једном селу тако рећн одомаћили па ипак немају љубави према пољопривреди. Ушљед тога би ваљало да се у учи"тељским образовалиштима и заводима, који нам дају учитеље за наше срп. о^новне школе (н.