Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 317

Свештенство и оиштнне.

Много што-шта у данашњем нашем животу, треба савјета, треба поправке а и помоћи. Но наш опште корнсни живот и рад још и вмше од свега тога потребује, а и тражи. Шта је срећа, слава и богатство, као и несрећа, понижење и сиротиња једне личнос^и према једној општини, друштну, народу 11 држави? — Заиста — ништа! Ово „вјерују," мора сваки иојединац вјеровати, према овоме мора и дјелати, ако не цијенн себе вншесвега.Пуна је и наша, српска историја, а камо ли није снјетека, сјајних примјера, који живим бојама сликају истинитост овијех ријечи. Ђе је год лична слава шћела да избнје на површину, ту је тамнила и падала у понор срећа општа, па и читавог иарода. Та, Србине, обрни се на своју прошлост, која је пуна горкијех дана, у којима се лична срећа шћела зацарити.

АЕ. и Митрополит дабро-босански Ђорђе Николајевић.

Код нас у Боснп и Херцеговиии, код нас православних, најмање од реченога смије бити. Но моја намјера није у овоме, да кога сјетујем, колико да олакшам данашњи живот и рад нашег свештенства н ошнтнна наших. Јер велика одговорност лежи на оба ова раденика у пол>у нашег срископравославног .живота. Наш породичнижнвот заузима прво мјесто ђе ћемо сачувати свој понос н име српско, али у ж^шоту н ])аду иаших општнна иолаже се чврст темељ твр^ави коју треба да озида рад наших свештеника и учитељаокомплог нашег срнског рода, како се не бн нревјерио, како се

не би одродио, како не бп постао отворено пол>е за рад страних раденнка, који служе иод називом, веома чувене и проглашене „ пропаганде". Мора се признати, да се на то доста пазн и од стране свештенства, као и од стране народа нашег; томе нам је