Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б,Х. ИСТОЧНИК

Стр. 363

православне епархије Далматинеке, надази се 1едан стари Антиминс (тронисани). У врло је иорушеном стату. Од проста је п.латна. У висину има 40 цм., а у ширину 48 цм. Печатња је врло проста. Држећи (антиминс) иред собом, овако су свете слике расположене: На сриједи је, као обично св. крст, а преко њега, с' десне стране копље, а с лијеве трска са сунђером. Пресвета Богородица, насликана је са лијеве стране че.до главе Хрис.тове, са разкриљеним рукама. — Никодим је насликан с десне стране крста стојећки, а Јосиф чело ногу Христовн. Једна мироносица, расплетене косе, клечи ниже главе Христове. Један ангел више главе, а други ниже ногу, држе платптапицу (платно) а два анге.та испод плаштанице. — На четири угла, насликана су четири евангелиста. Нема у наокруг исписан тропар : Влагообразни Јосиф , — а тако никакови других слика, ни орудија мученија, као што има на многим антиминсима. Са десне стране, на горњем мјесту, више ЈосиФа стоји напечатано : Оксатж се сватми и БожЕсткеиЈ Љдилшгк по ЈЏ\л кседтлго, рбкодЕсткока : (написано)

Из Влагаја у (Цртица Прве недјел.е великог часнога поста, кренух се одавлен у суботу с једним овдашњпм мојим познаником Живком М. пут манастира Житомислића да се тамо причестим, јер — истину да речем, бијах у намјери мрсити, пошто ми моје слабо и нарушено здравље не дозвољаваше да постим. У тој намјери пође са мном и „Капетан" (тако смо га звали) Живко, јер и он бијаше слаба здравља; човјек већ у годинама иктијар, а уз то још имадијаше „задуху, овдје

прни : г. дакр : косански : Глкрпмт* : митропо : ко гол\ииа1ци Л1аиастир8. а\(гнд: (1754.) декслс и (8.) На дну антиминса стоји написано : (гЛ8ЖИТ{Л10 полсјнн слгкрЕннаго Гднк (истругано) ДрсенЈа ЛрХ' {пископа (напечетано) нзокразп се к"к л *кто гднко а \[-кЕ (1725.) Примједба : Пошто је овај антиминс, дне 8. Декембра 1754. тронисан у манастиру „Гомијоници" од Митрополита „Гаврила," као што се на истоме свједочи ; онда, овај Митроиолит ДаброБосански, морао би бити „Гаврил Михић," који се налази уписат под хронологичким бр. 20-им Дабро-БосансКих Митрополита, (види Шематнзам Дабро-Босанске митрополпје година 1884—85—86.) — Али датум смрти, (или кад је оставио столицу митрополитску), назначеи у реченом 1Пематизму, не би морао бити тачан „на име : 4-ог Маја 1752. јер, исти Митрополит „Гаврил" посветио је „антиминс" дне 8. Декембра 1754. Тко је пак „Арсеније" Архиепископ, који моли „Служитеља Господњег," да га (на служби) помене ? — Не мора, да је, један од митрополита или АрхиепискоПа Дабро-Босанског, јер се не налази ни један слог имена (Арсенија). У Голубићу, 16. Јула 1890. С. Вуиновић, свештеник.

ЖитомшшпЉ. с пута.) тако звану „сипу" у прсима. У 1 сат по подне кренусмо „апостолски" на Буну, која је одавлен један сат удал,ена, а налази се на југо-западној страни. По несрећи нашој снијег страшно падаше, а вјетар — овдје тако — звани „бура" тако нама дрмаше, да се скоро једва на ногама одржасмо. Колико ми снијег и „бура'' бијаху несносни, још ми бијаше „Капетан" несноснији, јер на ногама немогадијаше да пде, а дај га остави,- па ти хајд' брже, помислим да не би ли4 *