Дабро-босански Источник

Стр. 362

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 9 и 10

ности ; па их ево изиосим да се не загубе ; не зато, што имају какове велике важности данас, но зато, што могу можда некад ваљат, да се види начин писања наших некадапЈњих владика. Прво је писмо из године 1829., иа и ако је стара изгледа по хартији, којом су се „Фесови завијали," и.ш што друго можда, опет оно по годинама није старо. Писано је на збору ерцеговачких из Требињске околине, кнезова, а пред лицем ЈосиФа владике, којијеимао срећу два пута долазит' на Херцеговину и то први иут од 1816 —1835., а други од 1848 —1854. т. ј. кад је била у Маџарској буна, а за владе у Херцеговими силног Али-паше Сточевића. Није иисано руком самог владике, но сигурно неког писменог старца, што се види по повученим цртама ; али је потвр:ђено његовим печатом, па коме је по сриједи турским, а около грчким словима исписано име владике ЈосиФа. Ево тога писма сасвим онако исписаног, каково је у оригиналу: „на : 1829. „во ил1А оцд и снна п скггога и свдте и троицј едино с8ш,нЈеи не рдздиелни и знано к8ди свои ЖилкокиЋа кнежини и 1џкш ,ел18 насокрани« кратинскол(8 о двие церкке н 8чинисл1о кратински догокор г к за жлбке (службе) кожесткене н танне церккене ће се и <иало изкершикати по !5стак8 церковнол^ крезрнеччи н поговора согласиА све кра ^е." Испод овнјех ријечи притиснут је владичин печат и онда порефаие службе најприје цркве храма : „клагокеш,ениА," која је н данас у селу Подгљиви, код Требиња; па онда цркве храма : : с : : Храл! : Христоко рождестко, која је и данас у селу Горици код Требиња. ОвЈђен се каже, да је Храм рождество, али се до данас у народу зна, да је посвећена св. г 1оур|»у, з.ото се и зове : „ г Бурђевица. •' Може бити,

да је владичин ћатип у брзини, а може бити и у страху учинио : „поклиз пера," кога је можда исчупао из крила које гуске. Службе су поређане овим редом, у Ногљивљу : Б.лаговијести, Цвијети, Воскресеније, Никољ-дан, Вознесеннје, Јовањдан ; а у Горици : Рождество, ПГћепањ дан, Ваеиљев-дан, прва и трећа недјеља поста, Ђурђев-дан, Вартоломијевдан, АранЈјелов -дан и Игњатијев-дан. Ово је друго писмо, свједоџба рукоположења, издата у манастиру Троици код Плеваља, пречасном пороху туљском Ристу Ковачевићу, од руке владике и „силног" Бугарина Аксентија, који је, као што ми прича поп-Ристо, стављао попове у „букагије." Свједоџба је писана руком самог владике и потврђена његовим печатом, који има исти облик и рад, као и онај Јосифов; који је Асеитија и смијенио, кад је по други пут дошао. Нисмо гласи од ријечи до ријечи : -Ј- Олшреше наше Чрез 08ш,еа ОЈа а'словлас/ И ^к, заш,о Хрјста (тЈна попа Отефана Ковача, прежде рВкоиоложирлгк а : ИсонЈа : четца, нподјакона п дјаконаже, на в: ИсонЈа : рВкоположпса от нас: к г к презвитера, по свид"ктелство, д^овнаго его отца. тел^же гако законја и канонскш св/мцешкт* от нас рбкоположЈСА, нл\а донбгценје н класт г к за да совершава не козкрано 8 все свлмценотворенје затова даетсга ел \8 сје бказателное за \'к 'кренЈе 1841: 1бн1Н 3:" Ето, овака је свједоуба нашег друга и готово педесетогодишњег свештеника Ристе Ковачевића; а ви г. уредниче, ако не запреми много мјеста, |>е год у крај уврстите ове двије-три ријечи нек се зна. Ч С. Л. II. Опис Антиминса. III. и У парохијалној цркви, св. првомуч. и архтфакона СтеФана, у селу Голубићу,