Дабро-босански Источник

Стр. 366

Б.-Х, ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

Врло ми је зачудно, да ова два уважена ерпска књижевника, не остадоше ту дуље времена, те ову важну старину сасвим неописаше и материјал исцрпише, јер заиста ако икоји, то овај српски манастир заслужује бољу пажњу, пошто је пун и препун старина. Овај манастир описивао је такођер и Дучић, архимандрит у „Магазину далматинском", који је ту неко вријеме учитељевао, а описивао га је и руски конзул Иларијонов и многи други, али сви — као што рече и госп. игуман не сасвим и доста „нетачно." Док о овоме говорасмо, у то дође кухар и јави да је вечера готова. Одосмо у трапезарију и сједосмо вечерати, а мени једнако отишла памет за књижницом. Пред нама би^аше на столу скухане огуљене кртоле, киселог купуса и по по литре „манастпрске руменике", која човјеку живот повраћа. За вечером се врло и угодно забављасмо. У то госп. игуман подиже „Здравицу", у којој рече, да се врло радЈгје, што смо св. обител. походилп, желећи, да је и у будуће не заборавимо, да љубимо наше светиње: вјеру, обичаје, народност и т. д., а онда окренув се мени заврши своју кратку, али језгровиту здравицу са ријечима: „Здрав учитељу!" Попив чашице, сједнемо и наставимо даље вечерати. „Онда ја устанем и лијепо се захвалим г. игуману на његовој срдачној здравици, напоменув, да ће ми мој први долазак у овај манастир остати у мојој најљепшој успомени; да ћу се госп. игумана и остале „братије" увијек радосно сјећати, јер то заиста и заслужују, а завршим своју „здравицу" са ријечима: „Да си здраво'г. игумане, дико и поносе ове свете обитеље. Манастир Житомислић забиљежиће у својој историји златним словима име игумана Симеона Тодоровића, који то заиста потпуно и заслужује, јер се неуморно труди око њега, како би бољи како би виђенији био, јер се неуморно труди око наше свете прађедовске вјере, и лијепе српске народности. Хиљадили нам се такови трудбеници калуђери и народни пастирн! Здрав!" Куцнув се, опет сједемо и вечеру довршимо, па из трапезарије одемо у његову (игуманову) собу. Ту попијемо по једну мрку каву и још мало посједимо, па онда с Божијом помоћи спавати, рекаЕ један другоме: „Лаку ноћ!"

У јутру т. ј. у свету недјељу у 7 сати пробудише нас милозвучна звона позивајући нас Богу на молитву. Ја одмах устанем, умијем се и обучем те идем: у цркву на јутерњу. За дијевом пијевницом пјеваше г. учител. са својим ученицима, а ја одем за десну пјевницу, но не хтједох пјевати. не би ли могао цркву што боље разгледати. Црква је доста малена, види се да је давно грађена. Иста је врло финим старим иконама украшена, на којима се злата и сребра налази, а на једној доста повеликој икони (Св. Богомати) налази се по гдјекоји и драги камен ! Св. олтар је прама самој величини цркве направл.ен. Док ово видјех у томе се и јутерња свршп, па сад хајд' на св. исповијед. Исповиједив се пред госп. игуманом, и она двојица сапутника моји, те се и они исповпједише. По нашој исповиједи не прође ни по сата, а у том и света литургија отпоче, гдје сам онда за десном пјевницом отпјевао с колегом „Блажени." Пошто се света литургија сврши, примимо свету причест и одмах одемо у госп. игуманову собу. У томе и он стиже, те назвавши нам: „Добро јутро !" честита нам празнив и свето причешћеније, на што му ми истим начином одвратимо. Ту попијемо по каву, па онда говор развезосмо. Упитах госп. игумана како манастир стоји са добрима. На што ми он рече, да стоји добро, премда је прије боље стајао. Покрај својих добара има још и своје три цркве (филиале) и то на Тријебњу (задужбина такођер Милорадовића), у Старој Габели (родно мјесто нашега дичног српског књпжевника Бид Вулетић-Вукаеовића) и на Клепцима. Под овај манастир потпада и Благај са својим селима, а прија је потпадао и Столац и Дувно (Жупањац), које данас више не потпада. „Братство" се манастирско састоји од г. игумана Симеона Тодоровића (Лелека), ХристиФора Милутиновића и Прокопија Н., а доскора је био и Герасим Јокановић, кога је ЕВегово Високопреосвештенство госп. С. Перовић послао у манастир Дужп (треб. котар) за управитеља поменутог манастира. „Братство" је врло тачно у вршењу своје свете и узвишене службе ; гостољубиво и врло пријазно. Слободно могу рећи, да честитијих и уљуднијих калуђера до данас не видјех.