Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр 367

На питање, кад је манастир основан, рече ми госгг. игуман, да се тачно не зна, само се толико зна, да је узгор био, кад је још Султан Фатим освојио Босну. Манастир је више пута страдао од Турака, а једном су о Божићу и ћелије попаљене. Много је овај манастир пропатио, рече дубоко уздахнувши госп. игуман, али како је опет много пропатио. много је данас и хвале стекао. Име манастира Житомислића остаће увијек сјајна звијезда на обзорју српскога неба!" „То је истина госп. игумане," рекох ја весело. „Н1та мислиш учитељу, колико је овај манастир л.уди сретним и великим учинио. Ево ти Косановића, Перовића, Радуловића, Дучића, сви су ти овдје били, науку учили, неко вријеме у њему служили, пак онда у свијет отишли, да и сами уче друге, што су овдје стекли." г А да ти и не помињем остале, који су овдје ђаковали, па кашње излазили, као пароси, проте, архимандрити и други честити људи, а сад хајдемо ручати !" Устапемо и ето нас у трапезарији. Игуман очитавши молитву, сједе у врх стола, а ја с десне стране до њега, а онда остали. Ручак нам врло красан бијаше ! Чорба од пиринча, па пилав, спирјањена кртола, купус и бутарге, а уз то још свакоме по 1 / 2 литре вина. Росп. игуман устане и опет нам захвали, што смо свету обитељ походили, позивајућн нас, да и о „Благовијестима," као храму манастира дођемо, па окренув се мени, говораше ми, да ће му врло мило бити, ако га више пута будем посјетио, на што надовеза двије-три о мени, као учитељу, хвалећи моју особу и свети познв учитељски. На тој му се „Здравици" одмах у име мојих сапутника дубоко захвалим на указаној нам љубави, желећи, да га желимо више пута у нашој средини видјети и с њиме се угодно проразговарати, а завршим са ријечима: „Живио госп. игумане, са свом својом часном братијом на дику и понос ове свете обитељи и милог српског нам народа!" Живио! Сједнемо и

почнемо даље ручати, те смо се при ручку врло угодно забављали. За ручком кажем госп. игуману, да ми је намјера, по овогодишњем испиту доћи у манастир ; те га почети од искони описивати, нашто он пристаде и врло му драго би ! Ручав, одмах се спремимо за пут, топло захваљујући госп. игуману, на указаној нам љубави. ГЈољубим га у руку, пођосмо пут Благаја. Превезав се прб „цатаре" преко зелене Неретве, дођосмо на жељезничку постају, а у том и жељезница из Метковића стиже у 1 сат по подне у коју сједемо и ето нас за 1 2 сата на Буну. Ту се опростимо с Васом Миситом, а ја и мој „Капетан" узмемо коње, па одатле пут Херцег-Шћепанова града — Благаја. У 3 сата по подне сретно стигнемо, носећи у себи најљепшу успомену о светој обитељи манастиру Житомишлићу, честитој „Братији" и врло пријазном дочеку. Завршујући ову своју скромну (путописну) „цртицу с пута" имам примијетитп г. уредниче „Источиика," да ми намјера није била описивати манасттр Житомишлић, него нешто сасма друго, као што ћете и ви и штовани читаоци нашег „Источника" одмах с прва увидјети, за то сам се у овој својој „цртици с пута" држао више личности, него стварности, а гдје гдје оам се такао и историје овог манастира, мислећи, да ће онда штов. читаоце више занимати. С г. ХристиФором Милутиновићем одредих, да нас двојица у мјесецу Августу о. г. почнемо ову славну задужбину оппсивати, коју у посебној књизи намјеравамо (штампати) издати. (А могли би послати у лист „Источник." Ур.) Врло ћете ме господ. уредниче обвезатн, ако будете ову моју „цртицу с пута" штампали у Вашем цијењеном „Источнику." До скора виђења ! Српско ви поздравље! Ваш поштоватељ: Благај Васа М. Ђуковић, мјесеца априла 1890. учитељ.