Дабро-босански Источник

Стр. 384

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

дицом говорећи ријечи: (хкклпгмкугсл Укомк! с1а, и'тк()пле1пелгк к0дк1 с6л 0ск/мп,емн ккл. 110 сллк$ п малААТк кЕлпклчу Богл п Сплсл НЛ1МеГи' 1мс8сл Хр '|стл м к'к честк с'гк1\"к 6141', к'к ил1а Оцл, м (^кшл м склтлга' Д$Х а > Длмм1к. Затим је протођакон ајевао тропар глас 2. Пр (чистол1$ тк0вл\8 цжрлзб покллнае.^са кллг1и итд. Слава исти глас : Лиостоли, Пророцк! п лјбчсницк!, итд. ii нин 'к гллс 1. ДнЈВОВЈК) чистла Д'кко, итд. И са овијем би готово освећење иконостаса. Сад је ннстала литурђија и то, пошто је високопреосвећени раздијелио благослов свештеницима, који су се за свету службу приуготовили, на позив протођакона: „Благословн владико", отпочео је божанствену службу г. протосинђел као најстарији свештеник. На литурђијн су одговарпли ђаци складно н умнлно, а иза св. еванђелија изговорио је високопреосвештенп г. митрополит дивну бесједу, поучивши између осталога народ, да редовно посјећује цркву, да тачно испуњава 10 божих заповиједи, и да се покорава протпоставл>еиим властима земаљскнм ; и она је све присутне дирљиво ганула. Послије свршетка литурђије цјеливао је побожни народ св. крст у руци архијерејској, којом приликом г. митрополит је сваког на по се шкропио воднцом. Пошље овог чина упутно се високопреосвећенн с' пратњом у свој стан, а кад се је одморио на општу жел,у овд. српског народа кренуо се високопр. у каруцама на гробље,

да прелије гробове умрлих и тиме велику утјеху њпховим сродницпма живим учнни. Кад се је високопреосв. вратио са гробља и пошто се одморио и ручку је било вријеме. Ручак је текао својим током, на ком је пало више здравица, и то : У здравље Њ. Величанства наздравио је г. митрополнт; затим је наздравпо г. предстојннк у здравље српско-православног свештенства радујући се, да има оваковог поглавицу на свом кормилу, као што је впсокопреосвећени. На ову здравицу захвалио се испред присутног свештенства обљубљени госп. Петар Петровић, пожеливши дотичном г. дуг живот и здравље, нашто се захорило. „Многољетсвије". Послије ручка настао је кратак одмор, јер се морало хитати на жељезницу. За високопреоевећеним ишло је више кола, у којима су сједили пратиоци из овог мјеста. На колодвору опет смо цјеливалп му свету десницу и пожељели милим гостима срећан пут, с' жељом до опет што скорије усреће ово мало мјесто својим доласком. И тако се сврши ова значајна свечаност првог доласка Н>. високопр. у Високо. А височанп ће се увјек сјећати благих ријечи, које текоше том приликом са усана примјерног архипастира. Да га Бог милостиви пожпви дуго и дуго на дику и корист рода српског. Амин. У Високом, 22. јула 1890. Један Виссчанин.

Овечаност освећења нове благајске цркве у протонрезвитерату бугојнском.

Основ (темељ) ове цркве положен је 15. јула 1885. године, и благословом Његовог Впсокоиреосвештенства АЕ. и мптрополита Дабробосанског господина Савве Коеановића, освештан је од пароха «/1уке Лукића из Бугојна, пароха Илије Поповнћа и пароха Марка Ж. Поповића. У темељни камен постављен је у сред зида а на челу олтара у земљи уметнута је споменица на којој је означено : вријеме кад је црква основана, за чест ког светитеља, при коме владаоцу, црквеном поглавици, као и имена чланова српске црквене општине, свештенства и мјесног пароха.

Црква дугачка је 14 метара, широка 8 и висока 8 метара до крова. Звоник је 4 метра у квадрат и висок је 18 метара. Цијела црква има прозора 8. Сазидана је од самог тврдог какамена, а покривена је дрвеном даском од најбоље врсте. Црква ова има двоја врата, западна и сјеверна. Колико спољашност, толико и унутрашњост овога св. дома божијег лијепо изгледа,, имајући свој лијепо удешен иконостас са 40 великих икона све на платну у златним широким оквирима, које су код браће Поповића у Новом Саду, посредовањам врједног родољуба госп.