Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 387

поље кугфешко дуго и широко, родно њиве и ливаде; погледавши у напред десно и лијево види се безброј брда, долина и планина прострло се у недоглед. Од приливе путовасмо 1 !/ 3 сахат, док дођоемо у Благуј новоеаграђеној пркви. Топови и нушке запуцаше, звоно са благајске нове цркве, са својим мплозвучним гласом поздрави долазак његовог внсокопреосвештенства господина митрополита. Високопреосвештени госп. чим је дошао, ушао је одма у цркву н разгледао цркву, олтар. све прквене утварп и остало, те вративши се из пркве похвали сакупљени народ на труду им за тако красну цркву, и оде у црквену кућу, која је одма покрај цркве. Јутрењу молитву слузкио је Лукик парох бугојнски, а по свршетнгу јутрње у 10 сахати 4 свештеника обучена са школском младежи дођу у црквену кућу, гдје се одмарашо његово високопреосвештенство, те уз појање тропара „Благословен јеси Христе боже наш", допратише његово високопреосвештенство иред нову цркву, гд]е га дочека 10 свештеника обучених у свештеничким одеждама. Ушав у цркву и помолив се Богу наста облачење уз појање „Цар небесни" које је милозвучним гласом отпјевао варцарски учитељ С. Тркуљић са богословцима: К. Чавићом, М. Вучковићем и Ђ. Поповићем. Одма за тијем одпоче водоосвећење, свећана литија са обношењем св. хМоштп око цркве н свечано освећење храма „Сошествије св. Духа." Око цркве облазило је свештенство, барјаци, ђаци са чирацима и рипидама, а множство народа. око цркве-стајало је радосно пратећи тај многоме нсвиђени обход, гура.јући се да бол>е види свога сиједога архппастира, који престављаше лик светитељски. Кад се и то свршило, ушло се у цркву и настао најглавнији чин освећења престолне плоче и мазање цркве св. миром, па кад је и с тпјем било готово, отпочета је свечана служба божија својим редом. Нзегово висикопреосвештенств) благоизвољело је на литургији евојим благословом пропзвести Ђорђу Грабежа учитеља Доњо-вакуфског за ђакона. Црква је била дупком пуна народа тако, да ко се на ком мјесту затекао, ннје могао даље ни макнути нити је с поља могао ко продријети кроз свијет. При служби у цркви били су: котарски предстојник г. др. Мадуровић, судци

г. Стротински и г. Доминић. Св. службу са митрополитом и протођаконом, служио је надзпрател. бугојинеки .1. Лукић, прото Граховеки II. Билбија, прото Бос. Градишки С. Давидовић са још б свештеника. Иза великог входа и приноса ев. дарова говорио је Инт. високопреосвештенство, н у дивном говору поучно је своје миле и драге Србе, као свој своје што може поучити, пожеливши им оно, што себи и својима може пожелити ; а томе смо се ми и надали од свога доброга старца, који душу и живот свој поЛаже за овце, за евоју цркву, за свој народ. Иза достојна, протођакон је говорио долгоденствије за цара, патријарха и мнтрополита, што је све пропраћено еа громограсним „многаја Лзета." Кад се св. служба у 1 сахат но подне завршила, госп. митрополит неуморно је још дуго остао на ногама, шкропећи св. водицом народ, који је приступао да жељно часни крст и св. архипастиреку десницу цјелива. На славу ову дошло је 14. свештенпка и до 2500 душа. За сво вријеме док смо се бавилп службом божијом у црквп, киша је падала и грмљавина велика била. По свршетку божеетвенс литургије био је свечан објед, који је припремајући одбор за ту свечаност тако лијепо удесио, на чему су им гости захвалнн остали, оеобнто се хвала приписати може за овакав дочек, управитељу исиоставе г. Манигодићу, који је око уређења дочека неуморно радио. Трпеза је била тако велика, да бн могло до 200 особа за њу сјссти, алн пошто страног свијета није било много, то су и домаћи могли посједати. Здравице су ређате: Цару, Мптрополнту, Високој земаљско! влади, свештенству, црквено одбору, г. Манигодићу, рпмокатоличком народу н нашој браћи Мухамеданцима. Све ове здравпце пропраћене еу бурним „Живио!" Ђурађ Ждеро тежак из Благаја, био је кум цркви и придарио је цркви 100 Форинти. Тога дапа кпша је непрестано падала. По подне у 3 сахата, ЕВегово високопреосвештенство немогавши од кпше да се даље бави, при поласку свештенство и народ поздрави га, а због рђавог времена не допусти да га свештенство и народ прати.