Дабро-босански Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 395

1889. год. а свећаност посвећења РБеговог за митрополита опширно је описана у 11 и 12 броју такође овог листа у истој години.) Као митрополит, он непрестано обилази своју паству и каноничку визитацију обавља; свуд га лијепо и одушевл.еносвештенетвоинароддочекује, а то је и заслужио, јер за свој народ зкиви и ради колико му силе и прилике допуштају. Ми му искрено можемо пожељети: да га Бог поживи дуго и дуго на корист цркве православне и српског народа херцеговачког, и да својим благим савјетом и архијерејском поуком — имајући још добре и искусне савјетнике око себе одржи се узајамна љубав, слога а све на основу правила и заповиједи наше свете цркве. Ми ни најмање несумњамо нити двоумимо у доброту скромног и несебпчног архијереја СераФима, јер његова прошлост, његово пожртвовање и страдање за свој народ, и његова садашњност јасно свједочи да он са својим осјећајима, родољубл,ем јесте прави искрени пријатељ своје цркве, свога свештенства и народа, Дионисије Илијевић, архијепископ и митрополит зворнички (Види слику стр. 347.), родом пз Берковице, која лежи између Пирота и Видина. Рођен је 1838. год.; и по свршеним вишим богословским наукама у Халки рукоположен је за ђакона у Софији данашњој престоници бу-

гарске кнежевине од тадањег митрополита соФијској Гедеона 9. маја 1854. год., а након годину дана произведен је за архиђакона софијске митрополи}е и одређен за архијерејског застуиника у Берковнпи. А кад се је 1860. год. у Цариграду произвео на упражњени престо васеленске патријаршије тадашњи митрополит кизички Јоаким П. позвао га је у патријаршпју и одредпо га најпрпје за канцелара патријаршије, а накоњ двије године за великог печатохраннтеља, у ком се својст'ву занимао до 1865. год. А кад је митрополија зворничка обудовила смрћу пок. тадањег зворничког митрополита по имену такођер Дионисија, онда га св. Синод једногласно за митрополита зворничког изабере, гдје је био све до 1868 год. а по смрти Игњатије П. митрополита Дабро-босанског, буде премјештен на његово мјесто у години 1868. и до године 1871. као митрополит Дабро-босански био и том епархијом управљао. Но, при свршетку 1871. године буде дигнут са ове епархије и опет на зворничкотузланску епархију постављен. Жао нам је што опширније биографију овог архијереја неможемо донијети, јер никаквих података и извора нијесмо имали при руци; а поред тога молили смо гдје треба, и неким личностима обраћалп се, да нам коју у прилог животописа г. Дионисина достава, но не добисмо.

Одговор г. Н. Н. Херцеговцу на члапак „Зашто попина проповпјед иема значајног утпска на народ."

У 7. и 8. свесци Бос.-Херц. Псточника за мјесец Јули и Август, на страни 296, виђех наелов : Ђ Зашто шмина ироповијед нема значајног утиска на народ? и Наслов ми сам показа, да је нсшта важно, те радознало почнем читати псти чланак од г. Н. Н. Херцеговца. Испочетка је укратко нанпзао патње српског народа, од Косова па до скора, и чуди се, како је сЈтс .ки народ вјсран остао својој прађедоваау вјери. II треба да се чуди ! Али не само он, него и остале нације; јер Србин — мимо све, — једини би кадар са азијатском силом петсто љета бочити се, гледајући сваким даном пропаст своју.

Но,

самопрегорење, одважност, Јунаштво и

надање, да ће му — кад било, сијнути слобода, храбро га одржа ; а у томе му поможе и вјера православна . . . Да, Бог неће заборавити евоје! .. За то је Србин и у бојевима викао : „јуршп, напрнједза слободу, за вјеру, за народност своју" . . .! А ко би предводник? — Свештеник, е' крстом у руци, којп улијеваше — све внше наде, те Србин не жаљаше свог живота, за име и за вјеру . . . Даље каже г. Н. Н. Херцеговац: „кад је нопо научио канонпчко право, кад попо зна преводптп с' латинског језика, кад је бацио опанке, кад је бацио стару кошуљу, кад је бацпо сукнену хаљину, кад је бацио плуг и рало, кад му је 6*