Дабро-босански Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 415

даља помоћ из исте. ГТа знам и како су скончали посље толико годишње свештеничке службе, збиља најгрозније и у највећој сиротињи. Па н |јпосле кад би узели баш и тај случај, д;| се обнемоглим свештеницима даје помоћник и да овај с њиме дијели приход на пола, ја не могу појмити загато му се не би из Фонда могла V том случају пружити помоћ, кад знамо да је и са цијелим приходом кубуријо, а камо ли са половицом, која му се ил' даје уредно ил' не даје, јер свак себи вели : „туђа рука свраба не чеше". Баш у таком случају треба помоћи свештенику, јер он код одређене му половице може лако са породицом од глади помријети, почем се слабо ко на њега обзирао, рачунајући на његова помоћника и потпору од истога. За то ја опет повраћајућп се на моје мшпљење велим, да би ми врло грешни остали, кад би пропустили д? се у овоме Фонду свештеници у њиховим старим годинама или случајној неерећи онеспособљења за свештеничку службу не осигурају, кад нема разлога који би то спријнчити могмо, него на против кад цостоје толики који то оправдавају. У прилог томе навешћу и ову околност. Једном свештенику који је плаћао 10 година улог основни и редовни, може се десити несрећа да у 11. години ослијепи, осакати или да га удари капља у ногу или руку, па да за службу свештеничку остане неспособан, а да међу тим живи још по своме тјелесном саставу 20—30 годинау кругу своје породице на постељи или иначе. У таком елучају он, кад се у правилима овога Фонда не би увело — како напријед споменух, остао би без потпоре из овога Фонда, или би му се према данас постојгћој 12. тачки из милости нека сасвим незнатна потпора дала. Због њега би трпила незгоду и његова породица до његове смрти. А да је он умро ова би по праву уживала потпору. Он би се дакле у таком злом удесу пород уложеног улога патио, а због њега жива и његова породица, а други би којима није ни половина толике невоље, уживали потпуну потпору. Осим тога у таком удесу стоји још једно неријешено питање према данашњем нацрту правила, а то је: „П1та би било с улогом кога је такав један или више свештеника плаћао у фонд до дана кад је пао у несрећу, па је од тада плаћати престао ? би ли му пропао у Фонду или би му се повратио ? и би ли његова породица ако би у Фонду остао изгубила право

на потпору, према т. 15. нацрта правила ? Поред тога што свештеник треба себе, своју понадију и сиротну ђецу да осигура у овоме Фонду, њега позива дужност да се постара још и о родитељима. Ја држим да би сваки свештеник остао најнеблагодарније створење према ономе, који га је уздиго, одгојно и васпито, кад не би уз пошу и ђечицу и своје старе родитеље осигурао Неправедно би било да поша и ђеца уживају подпору по смрти њиова попе, а да саморан отац или мати овога изгледају помоћи туђе и да просе, па још у приликама ђе поша ове за живота попе није трпила. И њима би требало указати помоћи у таком случају, ако им је син свештеник био једина потпора, и ако немају других срестава, којим би се помоћи моглп у њиовој староети. По томе дакле требало би у првој тачки овије правила, ђе се о цијељи уетанове говори увести да је цијељ исте : 1. да подмаже оетарјеле и изнемогле свештенике; 2. да подпомаже удове попадије; 3. да подпомаже сирочад свештеничку; и 4 редитеље свештеника. У другој тачки нацрта правила истакнута је установа Фопда, и вели се да се капитал Фонда постизава из: а) основног улога .од 100 Фор. кога ће плаћати од једном или за 10 година свештеници садањи и будући ; б) редовног улога годишње по 5 Фор.; и в) добровољннх прилога и завјештања добротвора и пријатељс ове установе. И то је лијепо. Но ја бих и ту нешто реко. Да би што боље установа Фонда својој племенитој цијељи одговорила, ја држим да зависи од њенога капитала са којим се располагати буде. А кад је томе капитал по сриједи, нужно је побринути се да се тај више умножи и да се приход што већма, рашири. Од самог основног и редовног улога, ми се данас не можемо надати да ће се тај капитал толико умножити да могне, својим интересом и кроз неколико година пружити бар приличне помоћи онима, за које установа важност имала буде, једно што је ова добротворна заклада код нас нова и необична многоме те се бојати, да ли ће се и сва она браћа све-