Дабро-босански Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 433

овдје, јер ево доисивисмо, да нас наша рођена .уеца денупцирају, и свијету приказују као л.уде који свукоше са себе хаљину своје праве дужности, па окренуше странпутицом! Нећу онако у двнје у три одговарати моме јуноши, него ћу све од почетка до краја прорешетати и пропратити. Па, дакле, ево ме на саму ствар. Наш јуноша вели, да га је на писање поменутог чланка навело пптање једног попе, који га ји чак замолио, да му одговори преко нашег „Источника" ?! ? Е, мој драги јуноша, то твоје казивање изгледа- (бар мени), као оно кад млади зец сакрије очи у шушањ, па мисли да се већ сакрио, а овамо он се сав види. Тако исто и ти, рад си да представиш, како си имао узрока твом писању, а овамо опет са тим би хтјео да прикријеш твоју праву задњу намјеру, која те је руководила на тај посао, и која је биће једино циљала на то, да свештенички сталеж нападнеш, у коме зар неко ти је неклд нешто скривио, или можда и са самим својим оцем наш јуноша нв стоји добро, па му је што но некакав говорио : „због мог Николе, омрзао ми је и св. Никола." Док ми наш јуноша не покаже тога попу, који му је положио оно питање, под којим је он свој чланак написао, и док не изађе иза брда за ко}е се за сада сакрио, дотле ћу према њему и његовом казивању стајати са неповјерењем. Послије овога наш јуноша прави неки мали увод о животу српског народа, попабирчивши туђе мисли из савремени листова, а за тим одмах сократски наставља: „Српски попо бијаше се сродио уз своје парохијане; ношаше опанке као и његов парохијанин; струку и од сукна хаљину као и његов парохијанин 5 свој тор и своје стадо надгледаше као и његов парохијанин ; плуг или рало држаше у рукама као и његов парохијанин и т. д." Једном ријечи: „што са својим радом домаћијем бијаше примјер и углед својим парохијанима." Затим опет нагп јуноша брзо наставља: „Кад је народ погледао, (ваљда прогледао ? Сигурно по мишлењу нашег јуноше, народ је до сада био ћорав!) кад је попо свршио каноничко право, кад попо зна преводити с латинскога језика, кад је попо бацио опанке, па своју домаћу кошуљу, сукнену хал.ину, плуг и рало и т. д. Кад попо врло лако назебе, па му се хоће мало

говеђе супе у сриједу и у петак, да поправи свој нахлађен стомак под свиленом мантијом (!!); кад попо пошав из куће нешто срдит, клепне свога парохијанина штапом по глави, па му још и свеца псује! ! ; ' кад је св. црква врло много прописала светаца, те се не може толико дана до подне пропуштати без бијеле каве, за ради служења у цркви и т. д." Као што се дакле може видити, наш јуноша све је ово могао на својој души и савјести понијети, и овако нешто јавно испроповједати на. свештенички сталеж, а бог и душа, мени се види, да би све ово пуно било и за једна магарећа леђа, а камо ли неби за леђа људи који су позвани богом на службу олтара и проповјед Св. Слова. Али да манемо сада како сва та ствар изгледа, него хајде да видимо, шта наш јуноша у главном жели т. ]. какове он хоће свештенике по спол,ашноети и по умној спреми. Прво да видимо, како он хоће да поп изгледа с поља. Он тр.°жи да поп носи опанке, хаљине од сукна, стару дебелу кошуљу, да чува овце, да оре; и једном ријечи да својим домаћијем рад ^м буде примјер осталом тежа.чком свијету. Штета што још није захтијевао да живимо у бурету као Диоген, а у мјесто камилавке носимо од пола аршина рогозну кукуљицу, и такав би онда имао обучен бити по мњењу нашег јуноше попо у 19. вијеку. Допустимо да је нашег јуноше захтијевање основано и оправдено, па да некаквом мађијском силом, једног лијепог јутра, освану сви свеште ници у Босни и Херцеговини онако како он жели и хоће, а тог истог јутра, ето ти случајно поруке попу Ђерасиму из Сарајева, од његова парохијанина Глише ЈеФтановића, или ма кога другог омањег трговчића, да му дође кући и водицу свети. П1та мислите драги читаоци, онако обучена, свог попу, кад би видио Глиша, па још случајно, ако би поп Ђеро био код оваца, те није ни торбе код куће оставио, него пошао онако са торбом на леђима, знам за сигурно, да не само да га неби примио у кућу, него би још у чуду повикао : „та то је некаково чудовиште средњег вијека, а не поп из нашег времена." Можда ће сада неко помислити да ја нападам на опанке, на сукнену хаљину, на дебелу з