Дабро-босански Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 435

пресуде о њима, у колико се са правим стањем ствари и са истином слажу. Наш јуноша завршујући свој чланак вели : „Истина, ово се не односи на сво наше свештенство и т. д." Нудо да су се могле отети ове неколике ријечи из уста његови, но ако их је изустио и написао, ипак ми се чини да су са мало воље и преко мртва срца речене, те наликује да није с каквом добром намјером онај чланак писан, него једино да се свештенство нападне. Да је то тако улијева ми вјеровање у то: 1. што се наш јуноша крије иза кулиса; 2. што не помиње оног попу који му је положио питање: „Загпто попина проповјед нема значајнога утиска на народ". Мили мој јуноша! Ти си пуно потрошио ријечи да бајаги докажеш ово теби постављено питање, а ја ћу ти ево на њега укратко одговорити : Наше свештеничке проповједи немају данас значајнога утиСка на народ због тога : што многи они, који само у школу завирише, као : мали трговчићи, механџије. крчмари, егзег«утори, нандурице, десетински писари и т. д. једном речју знатан дио тог ситног и лаганог свијета, ради на сваком мјесту и сваком днном приликом, да

свештенство код народа омаловажи, и народ од свештеника што већма отуђи и раздвоји; а на жалост, ти си ето пред свим тим ситнижем развио барјак и кураж му улијеваш да и дчље немалакше у свом неоправданом послу. Да ти п неспомињем, ти већ знаш да сам и }а поп, те ћеш ми ваљда толико вјеровати, да сам као такав макар један пут до сада држао својим парохијанииа какав год говор, па вјеруј чуо сам како онај олош народу у крајевима глагоља и то: „Та, јадан био, зар невидиш болан, да поп говори оно просто из свога личнога рачуна и интереса? „Та, зар незнате, јади вас незадесили, да је поповски бог у грошу, а не на небу, као што они говоре и т. д. ц Ето узрока драги јуноша зашто наше проповједи слабим плодом урађају, а не као што ти тврдиш зато : „што је поп обукао пеглану кошуљу, што зна нешто из каноничког права, што носи штап у руци п т. д." Толико за сада, а ако буде потребе чекаћу и опет на бил.ези нашег јуношу. 0 Михолу-дану 1890. поп Симо.

Р а з н о.

Надгробни споиеник митрополиту пок. Леонтији Радуловићу, којег су подигли благодарни српски синови, кршне п јуначне Херцеговине своме заслужном и љубљеном архијереју Леонтију, посвећен је 14. октобра о. г. у саборној цркви мостарској. При том чину појало је пјевачко друштво „Гусле" а говор је држао г. прото требињски Сава Л. Пјешчић, а по томе г. Марко Марковић учитељ. Оба говора бијаху красна, мноштво народа било је присутно, те са побожношћу и благодарним осјећајем, слушаху како пјеније, тако и красне говоре. На споменику стоје од пјесника Драг. Илића ови стихови. „Стопама мученика, за вјеру и слободу Ступаше смјелим срцем, прегорјев земна блага; Слободу и блаженство искаше српском роду Голготу за се спреми, она му бјеше драга. Патничком прнху спомен, а вјечност врлој души, Сљедбеник спаса стече! И ово трошно стење

Срушиће једном врјеме; ал српства док устраје Његово имс свјетло славиће васкресење". Слава нека је покојнику. ОсвеЋени антиминс. Благословом и упуством Нзегова високопреосвештенства митрополита дабро-боанског г. Георгија унешен је освећени антиминс у новосаграђену цркву у Грацима, парохије Миле Мачкића, свештеника у протопрезвитерату Кључком. Тај чин извршен је 1. октобра о. г. на Покров пресвете Богородице, као на дан храма ове цркве. Полагање освећеног антиминса на часну трапезу, освећење водице, шкроплење црквених зидова и престола, и вршење св. службе обавио је надзиратељ протопрезвитерата поклоник Миле Попадић са два свештеника у присуству осталог свештенства из протопрезвитерата и великог броја народа из околних села. По свршетку божествене литур гије држао поучну бесједу надзирател, Попадић_ 3*