Дабро-босански Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 437

Осим тога оетавила је 70 дувата да општина употреби за трогакове око њезина погреба и параетоса. Даље 500 Фор. у обвезници, да се од тог новца даде 50 Фор. српско-нравославном црквено-пјевачком друштву „сл >ги" у Сарајеву; да се 220 Фор. дчде на вјечигк спомен у цркви за четири имена и то : за Милку, оца јој ГГетра, матер Иконију и бабу Јању. Иоред тога оставила је велику икону св. Јерусалима, да ее пошаље у нову српско-нравославну цркву у Варешу, као прилог и спомен за њезину душу. Остагак новца, хаљина покућанства и осталог, осгавила је својој родбини т. ј. своме сину Јакову Хаџи ТриФковићу. Један је тестаменат написан 30. марта 1886. год. а допуна овоме тестаменту 16. октобра 1890. ГГокојница је за живота. била ревна и побожна хришћанка и ниједан дан није пропустила а да у цркву не оде п Вогу се моли за своју душу. ГГост и молитва то јој је највећа наслада била; њезина скромност и побожност као и обхо ођење са сваким показивала је на сваком мјесту и тиме се одликовала. Бог да јо1 души прости и вјечна јој памјат. Посвећење дра Никодима Милаша за епископа. У недјел>у 16. септембра о г. посвећен је свечано у грчкој цркви у &<«/, др. Никоди Милаш за епископа Далматинског. При посвећењу судјеловали су : Митрополит буковински др. Силвестар Морар-Андрејевић и еписгеоп боко-которски др. Герасим Петрановић. Посвећење је текло овим редом: У суботу у 4 часа било је вечерње у грчкој цркви ; на свршетку тога објавл>ено је посвећење и одржана је „тајна вечера". Сви архијереји са изј <браним епископом, у знак братске заједнице и међусобне љубави, подјелише међусобно хлеб и вино и узајамно се изљубише пред вјернима у сред храма божијег. Пошто је овај обред пзвршен одржано је „бденије", које је трајало до дубоке ноћи, и за с-.ве то време црква је била дупком пуна побожног народа. Сутра дан у недељу у 8 часова одпочета је света литургија и посвећење Милашево. На литургији су служили: митрополит буковински и епископ боко-которски, др. Милаш, један српски свештеник, два грчка архимандрита, један

романски прота, један српски и један романски архиђакон. Литургија је служена на три језика: грчки, романеки и словенски. Јектенија и узгласи говорили су се редом на свима језицима. Значајније узгласе говорио је митрополит на сва три језика редом. Сам чин посвећења епископског обављен је на словенском језику. За врјеме службе божије и при освећењу ПЈевао је дивно мешовити хор грчки, који издржава' православна општина у Бечу. Црква је била за све време пуна Срба из Беча и са стране. Међу гостима са стране био је из Србије уредник „Хришћанског Весника", прота А. Илић, кога је на ову свечаност нарочито позвао нови епископ др. Милаш ; од стране царске владе присусгвовали су овој свечаности два нарочита изасланика. При свршетку литургије и посвећења када је митрополит Силвестар у присуству г. епископа Петрановића, и свега свештенства, предао ново-посвећеном епископу „жезал архипастирски" као символ еписк шске власти у цркви, др. Милаш примјући жезал, а с њим и епископско достојанетво, држао је значајан говор народу и епископату, којим су сви присутни били очарани. По свршетку свете лнтургије нови епископ примао је честитање у своме стану од свештенсгва, православних Срба из Беча и са стране, званичног особља царског министарства просвете и црквених Послова, ђака Срба, који се у Б^чу уче и осталих пријатеља и поштовалаца својих. По подне је у 2 часа био свечан објед у част новому епископу далматинском, на коме су били присутни: оба царска изасланика, сви православни евештеннци из места и са стране и више отмјених Срба. Од свију говора и здравица, које су овом свечаном пригодом пале, споменућемо говор владике Герасима Петрановића, који је са својих личних врлина и родољубља чувен и обљубљен у читавом српском народу. РБегова значајна реч и по драгоцјеној садржини и по тенденцији заслужује, да је читаоцима прикажемо у цјелини. Она гласи: „Драги брате! Данашњн чин твога посвећења за епископа наше красне Далмације, многозначајан је по цркву српску и по православни народ на оном крају. С тога и ми сви, твоји другови и браћа, придружујемо се твојој радоети и захвалности Нзеговом Величанству, нашем цару, што је милостиво прихватио