Дабро-босански Источник

Стр. 438

Б.-Х. ИОТОЧТШК

Св. 11

нашу жељу и усвојио на епископско достојанство мужа тако учена, који је себе прославио својим трудом и драгоцјеним књижевним радом Но, драги брате, ваља и теби и нама знати, да ни висока милост нашега цара, ни љубав наша према теби, ни твоја висока ученост, која ти је прославила пме у читавом правосдавном свјету — све то неће бити кадро да те прослави и узвиси као епископа и духовна поглавара далматинске епархије онако и онолико, колико те је узвиеила и прославила твоја висока ученост и твоји високи труди, — ако не настојиш свијем силама да задобијегп љубав и потпору својег свештенства, своје млађе браће, који су нашп помоћници у великој служби Господњој и кроз чија срца ми бесједимо народу, живој цркви божијој. То 1е оно, што ти од свега пре можемо пожелити и ми твоја у христу браћа и садругови и сви твоји пријатељи и поштоваоци. За то, у име те ердачне жеље и подижем ову чашу у здравље свега православног свештенетва и народа далматинске епархије". После овог значајног говора дичног владике Петрановића, који је и на слављеника и на све приеутне госте дубока утиска учинио, гости су провели у пријатном разговору, који се је водио на српском и руском језику до 6 часова, и тада еу се по узајамном опроштају разишли. Свештеници, пријатељи и поштоваоци дра Милаша и његова књижевна рада, поздравили су тога дана, са свију крајева српских — заслужног трудбеника нејаке књижевности духовне. Целога дана стизале су новом епископу брзојавни поздрави нз свију покрајина српских.

ЕГови епиекоп др. Милаш отпутовао је у своју резиденцију Задар 19. септембра, где је свечано инстилиран у својој епархији. Прилог цркви. Госпођа Милева удова Јеврема Барлова из Биограда (Србија), за спомен њезине матере Маре Васе Илића, рођене у Сарајеву од Будимлића породице, приложила је овд. цркви подпуно свештеничко одјејаније, и то: Фелон, епитрахиљ, појас и наруквице од најл>епше веницијанске црвене кадиФе (самота), и стихар од бијеле свилене материје са црвеним пругама, а дарци пак од црвене свилене материје. Ово одјејаније стало је преко 1000 динара (500 Фор.) и освећено је 3. новембра о. г. Добротворан чин. Пресједник српско-православне црквено школске општине овдашње, подградоначалник за град Сарајево г. Петро Т. Петровић, извољео је својим дописом саопштити градском заступству, да је своју годишњу плаћу подна-Јалника у износу од 1200 Фор. намијенио добротворним циљевима у Сарајеву и распоредио да се свота од 1200 Фор. сваке годипе овако раздијели : 500 Фор. за убоги дом, 250 Фор. за сиротињу школску дјецу у градским школама без разлике вјере, 250. Фор. за српско-православну вишу дјевојачку школу, 100 Фор. за подјелу дрва Фукари а 100 Фор. госпојинском друштву У Сарајеву. Ова изјаеа подначалника прочитана је 14. новембра о. г. у сједници овд. градског заступства, и овај великодушан чин његов изазвао је бурно живио ! међу градским заступством. Томе се поклику и ми придружујемо.

Књижевни вијести.

Задужбине у одбрани српства. Брошира од А. Чумића. У Биограду парна штампарија Д. Димитријевића (Јеленска улица број 1.) 1890. стр. 18. Писац ове брошире зрело и темељито разлаже да је данас најпотребније да се приход књижевног Фонда „Задужбине Каларчеве" употрјеби на одбрану српске народности у Старој Србији и Македонији Библијске приповијетке из старог и новог завјета за ученике IV. разреда српских народних основних школа. Приредио и издао Јован Бла-

гојевић, учитељ српске више дјевојачке школе Сомборске и уредник „Голуба". Сомбор 1890. Цијена 20 новч. Стр. 62. Наручује се код самога писца, а може се набавити и преко књижарнице Мил. Каракашевића у Сомбору. 0 одношају узакоњених хришћанрких вјероисповјести у Троједници. (Посвећено народним посланицима на земаљском сабору у Загребу). Од Димитрија Руварца, пароха земунског. Одштампано из „Новог Времена" за год. 1890. У Земуну 1890. Штампарија Симе Паића.