Дабро-босански Источник

Стр. 446

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

0 томе је много говоријо у својим примједбама брат Растко, па ћу и ја држећи се његове изреке — „да би о љеном устројству требало много више рећи но што се у нацрту правила пише" — казати моје мишљење, а то је: да би особито нужно било изрично означити управу Фонда, њен дјелокруг у опште, и дјелокруг сваког појединог члана њезинога. Оправдавати ми то мишљење није потребно, оправдо га је у неколико брат Растко; но доста ће бити кад само речем у име оправдања, да тако постоји у свима правилима свију оваких заклада које су законом потврђене Зато би по моме мишљењу требало уредити, да овом добротворном закладом управља сасвим посебан управни одбор у Сарајеву, и да овај има своје пододборе у свима протопрезвитератима. Главну контролу свега тога рада и избора одбора, требала би да врши главна скугтштина свију чланова Фонда. Тај управни одбор имао би се састојати из пресједника, подпресједника, благајника, дјеловође и 4 члана одборника. Он би се требао бирати на три године. Над радом главне скупштине и управног одбора треба да води надзор Конзисторија. За предсједника управног одбора нужноје да се узакони, да мора бити увјек Њ. В. госп. Митрополит а за подпресједника окружни прота. Сви осталн часници и чланови овога одбора, требало би да се бирају из круга свештеничкога без разлике звања и положаја, само ако плаћају редовно основне и редовне улоге у фонд . — И кад би се тако уредило, онда би се тек одклонила свака сумња, која би могла пасти на управу Фонда и њезин рад. П1то се тиче тога да се у управни одбор бирају свештеници који су близке Сарајева (т. 3. нац. пр.), ја бих био зато сугласан са нацртом правила, али пошто би се, како напријед наведох, по праву које сваком члану Фонда припада, има одбор бирати из свију чланова његови, не обзирући се на мјесто и даљину његову од сједишта управнога одбора, то би тај навод морао пасти. Међу тим ако би се хтјело узети у обзир да би се избором лица у управни одбор која су далеко од Сарајева, отешчавало тачно држање редовни сједница одборски, дочим таки чланови које због парохијални дужности, које због недостатака нуждни трошкова за тако често путовање, не би могли тачно сједницама

присуствовати, поред њиове најбоље воље, за то, онда би се могла увести у правила посебна тачка, у којој би требало навести : „да чланови који бирају треба да при избору имају у виду ту околност, и да по могућности бирају у одбор свештенике ближе Сарајеву. Пододборима имали би се сматрати сви протопрезвитерски уреди односно сједнице свештеничке. Дјелокруг рада главне скупштине управнога одбора и пододбора као и сваког часника и члана истих, могао би се, у колико се барем за сада нужда указује, док фонд ступи у кријепост, те се и правила према потреби почну удешавати извести у оволико и рећи: I. 0 главној скутишипи. 1. Да главну скупштину сазива пресједник управнога одбора сваке треће године у мјесецу јуну (јер је тада свештеницима најлакше искупљати се и оставити парохијалне дужности) ; 2. Да се на главној скупштини бира управни одбор и то изборним листама; 3. Да се главна скупштина брине и одређује гдје се има даватп или чувати капитал Фонда (тачка 7. нацрт пр.) ; 4. Да чини поједине допуне и измјене правила овога Фонда, које се према потреби укажу (тачка 17. нацрта правила) ; 5. Да претреса поједине предлоге и закључке управнога одбора ; 6. Да одређује потпору ко)а се има давати из овога Фонда ; 7. Да прегледа рачуне о приходу и расходу Фонда ; и да 8. Прегледа управу и рад управнога одбора. Да главна скупгатина имадне своју праву ваљаност, треба у правилима истаћи 2/3 да морају бити на истој најмање чланова Фонда, у противном случају да се може заказати на мјесец дана касније и свршити са тада присутним члановима скупштине. Управном одбору кога главна скупштина избере, за сада би се могло у дјелокруг одредити : 1. Да побира од пододбора улоге за овај фонд означене у 2. тачки правила, и да их смјешта по скупштинском закључку на камате ; 2. Да чува обвезнице и све вредовне папире овога Фонда ; 3. Да води рачуне о приходу и расходу Фонда ;