Данас

Dobitnici kao „gubitnici“

Šta je u pozadini neprijateljstva prema azilantima u nemačkoj državi Brandenburg

Spedjalno za Danas Bon - Selo Dolgenbrot u Brandenburgu, nedaleko od Berlina, našlo se na naslovnim stranicama novina 1. novembra 1992. Sama nekoliko sad pre useljenja 86 Afrikanaca u nekadašnje dečje letovalištejareuređeno u dom za prihvat azilanata, u domu je izbic požar posle kojeg su ostali samo temelji. Neposredno pre toga, 240 stanovnika Dolgenbrota na dve seoske skupštine žestoko je protestovalo zbog toga što u selo dolaze azilanti (i to „obojeni"), 189 meštana potpisalo je protestno pismo okružnim vlastima. ~Mora li se dogoditi drugi Rostok?“, pisalo je u tom protestu. Bila je to aluzija na napade na strance nekoliko sedmica ranije u Rostoku i spaljivanje tamošnjeg doma za azilante. Strah od stranaca, krađa i sukoba grupa ekstremnih desničara i levičara širio se selom. Kako je Dolgenbrot izletište Berlinaca, i mnogobrojni vlasnid vikendica strahovali su od porasta kriminala. Inženjer postao cvećar Protesti su ostali bez odjeka i meštani su tada, na jednoj od skupština, odlučili da preduzmu „nešto konkretno". Tako su platili tada 18-godišnjem građevinskom radniku Silviju J. da podmetne požar u domu neposredno pre useljenja Afrikanaca. Palikuća je otkriven i osuđen, presuda je prvo poništena, ali kada je 1997. postaia pravosnažna, okrivljeni, koji je do tada ćutao, odlučio je da progovori kako ne bi odgovarao I zbog prikrivanja saučesnika. Naveo je imena petorice meštana koji su organizovali spaljivanje doma za azilante on je bio samo izvršiiac, a ova petorica sada su se našla pred sudom u Frankfurtu na Odri. Novac za spaljivanje doma, uz uslov da ne bude Ijudskih žrtava, dao mu je lokalni cvećar Tomas 0, koji tadašnje raspoloženje u selu danas opisuje kao „pravu histeriju“. Novac je prikupljen u selu. Dvojica meštana, koji su takođe na optuženičkoj klupi, u svojoj garaži napravili su „molotovljeve koktele" od mešavine benzina i lož-ulja. Posle toga je SUvio, zajedno sa izvesnim Renatom, koji je poznat kao ekstremni desničar i koga je uzeo za pomoćnika, sa cvećarevog placa, u neposrednom susedstvu nesuđenog doma za azilante, ušao u zgradu i spaiio je do temelja. Sada, na suđenju u Frankfurtu na Odri, idejni tvorci nedela o sebi govore kao o „gubitnicima“ u procesu nemačkog ujedinjenja. Tako je cvećar u vreme Nemačke Demokratske Republike bio inženjer hortikulture. Posle ujedinjenja, kao cvećar, pravio je samo dugove. Marko S, koji je u garaži napravio „molotovljeve koktele", bio je u

NDR tehničar za merne instrumente, ali mu posle preokreta kvalifikacije nisu priznate jer se u SRN za taj poziv zahteva viša škola. Tako je posle ujedinjenja počeo da radi kao elektroinstalater. Za svoja politička uverenja kaže da su „neutralna", mada je početkom devedestih bio pristalica desnice.

Spekulaeije nekretninama

Suđenje organizatorima paIjevine pre šest godina očigledno će potrajati. lako je na istoku Nemačke procentualno najmanji broj stranaca, predrasude prema njima tu su veoma izražene, a brutalni napadi, naročito na strance drugačije boje kože, relativno česti. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo „Institut Forsa“ početkom ove godine u Brandenburgu, gde se nalazi i Dolgenbrot, više od polovine stanovnika ove savezne zemlje ima predrasude prema strancima, sedam odsto glasalo bi za ekstremne desničare (što je dovoljno da ovi uđu u zemaljski parlament, Landtag). Šezdeset odsto ispitanika veruje da stranci zloupotrebljavaju socijalnu pomoć, polovina ih misli da doprinose rastu nezaposlenosti. Trećina građana smatra da vlasti suviše brinu o strancima, a premalo o Nemcima, 12 odsto ih misli da bi im bilo finansijski boIje da je manje stranaca. Pri tom, u Brandenburgu je samo 1,2 odsto stranaca (nemački prosek je više od osam odsto]. „Takva atmosfera neprijateljstva prema strancima pogodno je tle za desničarski ekstremizam", upozoravaju istraživači ~Forse“. Uostalom, u takvoj atmosferi smišljena je i paljevina u Dolgebrotu, čijim organizatorima se sada sudi, mada izgleda da za sve ne treba kriviti samo osećaj gubitništva i neprijateljstvo prema strancima. Naime, islednici slede još jedan trag; postoji mogućnost da su iza svega i spekuiacije nekretninama. Naime, trenutno se pred jednim drugim sudom vodi proces protiv desetak članova nekadašnjeg Mesnog saveta koji su neposredno uoči ujedinjenja zernlje kupili za sopstveni račun i za druge meštane opštinsko zemljište po smešnim cenama - za 20 pfeniga po kvadratnom metru. Navodno, jedan veliki berlinski trgovac nekretninama nameravao je da na mestu predviđenom za dom za azilante i susednom placu na obali jezera podigne najmoderniju kliniku. Tako su neprijateljstvo prema strancima i paljevina u Dolgenbrotu mogli da imaju sasvim konkretne osnove - strah od gubitka vrednosti imovine stečene budzašto.

Nenad Briski

Pogled iz Tirane na politiku Skoplja prema Kosovu Teška ekvidistanca

Tirana - Ako bi Kosovo jednog dana dobilo nezavisnost, onda će Albanci u Makedoniji zahtevali isto, što bi označilo ikraj Makedonije. Kasnije bi obe strane zatražile ujedinjenje s Albanijom. Ova teza predstavlja zabrinjavajući zaključak analize Ričarda Holbruka, arhitekte mira u Bosni, objavljene pre nekoliko nedelja u medijima. lako je teatar borbi zasad na Kosovu, ne manje brige i pitanja nosi i Makedonija. Bez obzira na to što je Milošević do sada pažljivo izbegavao eskaliranje konflikta u ovoj zemlji, pošto dobro zna da se to ne može tolerisati, Makedonija ipak krije mnoge enigme. Jcdna od njih svakako se vezuje za ponašanje albanske popu Jacije u Makedoniji. Zatečcni na drugom krilu jedne granice koja je za sada mirna, 400.000 Albanaca u BJRM su, ne bez zebnje, poslednjih meseci posmatrali kako oružani konflikt s Beogradom uzima živote Albanaca na Kosovu s kojima oni imaju mnogostruke veze, između ostalog i dug suživot u nekadašnjoj Jugoslaviji. Protesti Albanaca u Skoplju u znak podrške Albancima na

Kosovu bili su masovni i na njima se moglo videti i paljenje srpske zastave. Htela to ili ne, Makedonija svakim danom sve više vidi sebe blizu jednog opasnog vrtloga, koji ozbiljno ugrožava njenu krhtku stabilnost. Kriza na Kosovu čini se kao da je stavila današnju makedonsku vladu u položaj „sendviča" na unutrašnjem planu: između albanskog nacionalizma u porastu, s jedne, i panslovenskih osećanja koja se bude kod Makedonaca uvek kada se govori o Albancima, s druge strane. Uldjueen alarm Međutim, čini se da je kriza na Kosovu prvi put stavila Makedoniju pred težak izbor na regionalnom planu: između Srbije, s kojom ne želi da ima problema, i Albanije, s kojom više nego neko obostrano tradicionalno prijateljstvo (koje, u stvari, nikada nije ni postojalo) vezuju zajednički saveznici, posebno američki kišobran bezbednosti koji je za Makedonce od životnog značaja. Alarm za uzbunu je već uključen i Skoplje počinje da pravi zaokret koji ga udaljava od politike saradnje s otvoreno proameričkim akcentom, kako bi se približilo jednoj pažljivijoj liniji, koja iznad svega stremi da se što više udalji od konflikta i da izbegne svaki potez koji bi se mogao krivo shvatiti i izazivao probleme. Na zauzimanje nove pozicije makedonske vlade izgleda da je istovremeno uticalo nekoliko faktora. Osim patološkog straha

koji Skoplje ima od svog bivšeg srpskog saveznika, treba podvući i izbornu kampanju koja tek počinje. Sve to je nekako zakočilo avangardističku makedonsku politiku prema procesu saradnje sa severnoatlantskom Alijansom, što je potvrđeno i pokazanim dilemama od strane Makedonije tokom poslednjih manevara NATO. U početku je, naime, ministar inostranih poslova Handžiski prvi rekao da se „teritorija Makedonije ne može koristiti za vojne aktivnosti protiv bilo koje susedne zemlje". Međutim, kasnije tokom posete Tirani, dva dana pre

manevara, premijer Crvenkovski je potvrdio spremnost Makedonije za saradnju s Alijansom. I dok su nad Tiranom avioni NATO leteli nisko, čini se da bi dokazali svoje prisustvo, nad Skopljem su leteli veoma visoko, kao da su želeli da to ne pokažu. Zahlađenje je nastalo i u odnosima Skoplja prema Tirani, iako su oni pre samo nekoliko meseci reklamirani kao „model regionaine saradnje". Posle dve posete Fatosa Nanoa Makedoniji, u razmaku od samo tri meseca, makedonski premijer Crvenkovski je stigao u dvodnevnu posetu Tirani, koja se u mnogim diplomatskim krugovima komentarisala kao isforsirana. Tokom šest meseci intenzivnih odnosa, Albanija i Makedonija potpisale su 14 bilateralnih sporazuma, koji su imali za cilj liberalizaciju ili delimično ukidanje viza, razvoj pogranične trgovine, transporta i telekomunikacija. S ovog aspekta, Nanoova vlada čini se da je napravila najdrastičnije korake, prevazilazeći istorijske predrasude i ostavljajući po strani aktuelne probleme prema kojima je deo Albanaca, kako u zemlji tako i van matične države, još veoma osetljiv. Politika Nanoa

prema Skoplju čini se da je tako otvorila jednu novu stranicu koja je donela snižavanje tenzija između dve dižave i koja je stvarala uslove za zaokruživanje nacionalnih prava za brojnu albansku populaciju u Makedoniji. Međutim, poslednji događaji na Kosovu čini se da najavijuju blokadu u procesu za koji se činilo da je otišao dosta napred. Potpisani sporazumi čiji su efekti već trebaii da se osećaju, posebno u pograničnom pojasu obeju zemalja, zakočeni su u parlamentarnim i vladinim mehanizmima u Skoplju i Tirani. Najznačajniji sporazum, onaj o ukida-

nju viza za populaciju pograničnog pojasa, odložen je nekoliko puta zbog „nedostataka u opremanju stanovnika odgovarajućim dokumentima". Isforsirani koraci S druge strane, na unutrašnjem planu, makedonska vlada nastavlja s primenom „drvenog" jezika prema Albancima. Kažnjavanje dugom zatvorskom kaznom gradonačelnika Gostivara najuočljiviji je znak takvog krutog stava makedonske vlade, koji se pooštrava približavanjem izbora i rata na Kosovu. Početna obostrana volja prepustila je tako mesto tradicionalnom ledu, potvrđujući još jednom glasove pesimista da su napravljeni koraci bili više veštački isforsirani nego prirodni i realni. Problem je u tome u kojoj će meri Makedonija moći da sačuva ravnotežu, zatečena u vrtiogu ciklona gde su obuhvaćeni Albanci i Srbi. Utoliko više kada ravnoteža Makedonije u velikoj meri zavisi od ravoteže njene multietničke populacije, kojom u jednoj ne tako dalekoj budućnosti mogu dominirati Albanci.

I ■ POTCh FONET/AP

Ilir Paco (AIM)

Nova stranica ili..: Deca na ulicama Tirane gledaju avione NATO prilikom vežbe „Odlučni soko“

CITAT

„Bilo mije kao da sam se vmtio na pirinčana polja u delti Mekonga i gledao isti tmgični scenario. “ RIČARD HOLBRUK, američki ambasador u UN, posle razgovora s članovima OVK u selu Junik

Sreda, 1. jul 1998,

13