Данас

UKRŠTENE REČI

Vodoravno: 1. Istorijski rt u Španiji 9. Reka Laba pravi reku bez poslednjeg “a” 12. Ciganin 13. Stara robovlasnička država u Africi 15. Materijalza seljačka odela 16. Artiljerijsko-izv'iđački bataljon skraćeno 17. Tamnoriđi konj u pesmama 18. Ona živi u Vatinu 20. Usamljenost, čamotinja 21. Prva slova Edvarda Griga 22. Novost, novina 24. Nacionalnost 28. Opaki, rđavi 30. Pokraj, nakraj 31. Vrsta papagaja koji živi u jednom portugalskom posedu 33. Grčko slovo, beta bez “b” 34. On je napisao “Stradiju" 37. Biljka iz koje se dobija boja za kosu 38. Ime Marvina, prezime Vivijan 39. Stanovnici naših krajeva 42. Sa njom se prave notne linije 46. Grad države fudbalskog Mondijala 47. Turska radiotelevizija skraćeno 48. Jedna rastavna sveza 49. Naknada za stanovanje 51. Onaj 52. Osamnaesto slovo ali arapskog pisma 53. Kraljevina Uspravno: 1. Nemački književnik Bruno Torsvan 2. Predmet trgovanja za pare 3. Radnica ili sportistkinja iz Ijubavi 4. Plerae u Gani i Obali slonovače 5. Obično se tako kaže za nestručnjaka 6. Sa grbom 7. Konj u pesmi 8. Veseo, pun radosti

9. Novac kod Italijana 10. Tako se ranije zvao Vijetnam 11. Deo noge kod žaba i kokoši 14. Očekivani i dobro primljen uzvanik 19. Ime Stravinskog ali i Pervića 23. Starija pevačica Redžepova, nije Usnija 25. Reč kada je lopta izvan igrališta 26. Umetnički smer koji je osnovala grupa Dada 27. Neobičan naziv grada na jugoistoku Francuske 28. Krišom pogledati u nešto 29. Letnje olimpijske igre skraćeno 32. Opasan vestern revolver 33. Geometrijska slika 35. Glumac Din 36. Mračna zatvorska soba za dugo razmišljanje 37. Tulipan, lala 40. Novčane jedinice Letonije 41. Država u Aziji, nije Irak 43. Reka u Bugarskoj, Varna bez prvog slova 44. Nije mlad, filmski glumac 45. Četa vojnika sa barjakom kod Turaka 50. Grčko slovo REŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA:

Beda u domovima

Dn se t«f pefkoi, tf* §kf#lirci 1954. g§iine ntšte fflegii sn de loidlječe vešfi lit§§ci keji sn naviiii dn w noiHnaffla cite|p i edjedlnens su se pejaviil for§|ni t©kstwi § stadenfskim, emiadinddjm I škefskim pifan|lma

Menza u studentskom gradu je bila smeštena u velikoj drvenoj baraci, u potpuno nehigijenskim uslovima. Okolo su bile još neisušene bamštine, a do centra grada je bilo punih 6 kilometara i jedna neredovna autobuska linija do železničke stanice, odakle se išlo pešice do fakulteta. U sobama su bili vojnički gvozdeni kreveti i peči za ugalj koji se oekao i po 2-3 sata. Uopšte, živelo se u redovima: za menzu, za autobus, pred prodavnicama, na fakultetima... Hiana je bila jednolična i niskokalorična, umesto 3.500 - 4.000 porcije su imale 2.000 2.800 kalorija i uz to bile nedovoljne. Da bi se otišlo u bioskop ili pozorište, na igranku ili da se kupe cigarete na komad prodavali su se bonovi za hranu. U sedam beogiadskih domova tada je bilo mesta za 5.500 studenata, a useljeno je, po zvaničnim podacima, 6.690. U Domu na Voždovcu odfukom uprave u krevetima su spavala po dvojica studenata, nije bilo retko da ih je po 5-6 u jednoj sobi a rekorder je bio Dom Vera Blagojević u kome je u pojedinim sobama stanovalo i po deset studentkinja. Bilo je mnogo neevidentiranih ilegalaca jer je odbijeno 5.000 molbi za smeštaj, pa je deo studenata praktično bio prepušten ulici. Za to vreme u domovima u giadu je stanovalo blizu 600 bivših i sadašnjih službenika - stanara od kojih su neki te iste sobe izdavali studentima. Privatne sobe u gradu su koštale i do 4.000 dinara mesečno, koliko je iznosila prosečna stipendija koju je dobijalo 16 odsto studenata, dečji dodatak u iznosu od 2.500 dobijalo je 35 odsto studenata, 10 odsto je primalo druge, još manje oblike materijalne pomoći, dok je 40 odsto studenata bilo prepušteno roditeljskim mogućnostima i svojoj snalažljivosti. Kako je za ishranu u menzi svakog meseca trebalo platiti oko 3.000 nije bilo neobično da studenti spavaju i po paikovima, Stanje na fakultetima nije bilo bolje. Školski, a pre svega laboratorijski prostor bio je ispod svakog minimuma, posebno na Mašinskom i Filozofskom fakultetu koji je

odčavao nastavu u pet zgrada razbacanih po giadu. Vežbe su se odižavale u smenama, a na PMF vežbe iz hemije se nisu ni dižale, Od 88 predmeta za koje nije bilo nastavnika, samo za 30 su obezbeđeni honorami predavači, a nedostajaio je i 111 asistenata. Umesto 2.000 mikroskopa na univerzitetu je bilo oko 700, dok je u svim čitaonicama bilo samo oko 3.000 mesta... Zbog

svega toga, studije je završavalo manje od 50 odsto upisanih studenata - tek svakidrugi. Štrajk na Stomatološkom fiakultetu

U takvim uslovima, gde se teško moglo učiti i studirati, opsednuti ekonomskom bedom i izolovanošću, u Studentskom gradu su se stalno događala fizička sukobljavanja, ekscesi, grupašenje po nacionalnoj ili zavičajnoj osnovi. Tokom marta, aprila i maja 1954, godine održane su Domska konferencija i sastanak političkog aktiva Studentskog grada, a potom i Univerzitetskog odbora Saveza studenata o ekonomskim problemima studenata i predlogu novog Pravilnika studentskih domova i restorana. Međutim, sve se završilo u bezvoljnosti i nezadovoljstvu, uz konstataciju da broj studenata stalno raste a kapaciteti domova ostaju isti. Za sve to vreme vlast nije ništa preduzimala da bitnije poboljša uslove studentskog života i rada. I studenti su pokušali da sami reše poneki od svojih problema. Kako je čitaonica bilo premalo, tako da vedna nije imala gde da uči, a u studentskim menzama su deo prostora zauzimali poluprazni bifei, studenti su u opštoj studentskoj menzi nasiino iselili bife, a osvojeni prostor pretvorili u čitaonicu. U

Zemunu su zauzeli jednu osnovnu školu. Na Stomatološkom fakultetu stupili su u štraik i bojkotovali ispite. Na dva ispitna roka - u junu i septembru 1954, godine - od 510 studenata njih preko 300 nije izašlo ni na jedan ispit, dok su ostali izašlo samo na po jedan ili dva ispita. Tada se umešala vlast, pokretači štrajka su izba&ni iz Saveza studenata, a verovatno i hapšeni, dok su ostali bili prinuđeni da prekinu štrajk 0 tim događajima i studentskim problemima i teškoćama tadašnja javnost je malo šta znala U septembru i oktobru 1954. godine Politika i Borba su pisale o Čerčilovoj rekonstrukciji vlade i velikom štrajku lučkih radnika u Londonu, o demonstracijama protivrasne diskriminacije u Južnoafričkoj uniji i hapšenju 600 pripadnika Muslimanske braće u Egiptu, pokušaju kineske invazione eskadre od 50 džunM da osvoji ostrvo Macu, spoljnoj politici i trajnim vezama Jugoslavije sa Indijom i Burmom koje su sa velikim uzbuđenjem o&Mvale dolazak Josipa Broza, o tome da su viđeni leteći tanjiri neka ovozemaljska, materijalna pojava i razrađivale pitanja sa ranije održanog Plenuma Saveza omladine koji je imao kao jedinu temu raspravu o fizičkoj kulturi, sa uvodnim i drugim referatima i diskusijama...

Zahtevi moraju biti skromniji

0 studentskom buntu i velikom obračunu sa milicijom u Politici i Borbi nema ni reči. Da se tog petka, 29. oktobra 1954. godine nešto dogodilo mogli su da zaldjuče samo vešti čitaod koji su naučili da u novinama čitaju i podtekst: odjednom su se pojavili brojni tekstovi o studentskim, omladinskim i školskim pitanjima, uspesima i problemima koji samo što nisu rešeni Opšimo se izveštava da je Izvršno veče Srbije preporučilo da se ponovo raspodele preostala sredstva za stipendije u ukupnom iznosu od 22,5 miiiona dinara i da se prosecna visina stipendija poveća do 4.000 dinara me-

sečno, zatim da je osiguian redovan priliv pšenice, masti, kafe i pirinča... Sledećeg dana, u nedelju, 31. oktobia školstvo je već na prvoj strani i to sa fotografijom i dva teksta koja dokazuju da mi imamo i drugačije, dobre omladince: Tito je primio delegaciju kragujevačkih gimnazijalaca, dok se za dvogodišnje radničke škole već u naslovu zaključuje da su one dobra forma obrazovanja. Na drugoj strani su

aktivnosti Ferijalnog saveza, a na trećoj veliki tekst o predstojećem učlanjenju Narodne omladine Jugoslavije u Međunarodni savez socijalističke omladine... U periodu od 1. do 8. novembra samo u Borbi ima čak 15 tekstova o uspesima i problemima školske omladine, studenata i o obrazovanju radnika: aktivnosti radničkih univerziteta, izbori za omladinska rukovodstva, učešće učenika u društvenim aktivnostima sa porukom; zahtevi nam moraju biti skromniji; opšti zakon o upravljanju škoiama, uspesi omladine Požarevca, pripreme za reformu obrazovanja, iskustva zagrebačkih studenata koji ozbiljno rešavaju svoje probleme, rad škola za obrazovanje odraslih, zahtev studenata arhitekture za reorganizacijom nastave, stipendije za decu palih boraca (ukupno 30 miliona, za stipendije od 1.500 do 5.000 dinara], pogodnosti za apsolvente da polažu u slobodnim rokovima, mada oni dolaze na fakultet samo kada prijavljuju ispite, pripreme za izbore na univerzitetu, a pokrenuta je i nova rubrika Škole i prosveta... Množina tekstova o obrazovanju u školama i posebno o obrazovanju radnika kao da nosi prikrivenu poruku: imamo mi i drugu omladinu koja je još u školama, imamo i druge stručnjake - radnike na školovanju... Sutnv Palicama protiv gladnih

Sreda, 1. jul 1998

IZDANJA DRUŠTVA ZA ISTINU 0 ANTIFAŠISTIČKOJ NOB Knjige možete poručiti na žiro-račun preduzeća Dan Graf d.0.0. Vatroslava Jagića 3,11000 Beograd: 40816-603-5-3045538. Kopiju uplatnice i narudžbenicu obavezno pošaljite na našu adresu. Španija moje mladosti (pismo mojoj deci) Lazar Udovički (s popustom - 80 din) Fašizam juče i danas (s popustom -20 din) Besmislena YU ratovanja llja T. Radakovič (s popustom -100 din) Jugoslavija 1945-1990 Ibrahim Latifič (s popustom - 50 din) Srpsko pitanje Milenko Markovič (s popustom - 90 din) Razaranje spomenika kulture na tlu nekadasnje Jugoslavije 1991-1995 (s popustom - 20 din) Pregovori između Miioševića i Tuđmana o podeli BiH Miloš Minič (s popustom - 30 din) Stvaranje i razaranje Jugoslavije - II izdanje (s popustom -100 din) Bosna i Hercegovina juče, danas i sutra (s popustom - 20 din) Poiitika i ustav Radoslav Ratkovič (s popustom - 70 din) Ovim neopozivo poručujem knjige: nazivi knjiga Ime i prezime - adresa