Данас

Odluka 8. jula?

Nato čeka vojno-politički scenario

Brisel - Nato očekuje da se velike sile izjasne da li i dalje insistiraju na povlačenju specijalnih policijskih snaga sa Kosova, ili su sada više zainteresovane da se obe strane pridržavaju prekida vatre. „Hitno tražimo da se ta politika razjasni“, izjavio je jedan funkcioner Natoa, ali je dodao da će do toga doći najverovatnije ne pre sredine iduće nedelje, pošto je već sada jasno da vojna akcije neće uslediti odmah. Rojters javlja da neki zapadni diplomati smatraju da pritisak da se kosovski sukob prekine nije jednako izvršen i na gerilce ilegalne Oslobodilačka vojske Kosova. Politika je najpre bila da se predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević zaustavi u upotrebi masivnih snaga protiv OVK i u politici spaljene zemlje, koja je dovela do toga da oko 50.000 Ijudi napusti svoje domove. Isti

funkcioner je izjavio da je Nato praktično dovrŠio planove sa širokom lepezom opcija, među kojima je i direktna vojna intervencija, ali da se čeka da se donese vojno-politički scenario o tome kako da se primeni postepeni pritisak. Okvir za to daće, kako se očekuje, sastanak Kontakt grupe, 8. jula u Nemačkoj. „Kontakt grupa oređuje uslove i na njoj je da odluči da oni još važe“, rekao je funkcioner Natoa. Sa gerilcima koji sada faktički kontrolišu, kako Nato procenjuje, oko 40 odsto teritorije Kosova, i bez ikakvih pregovora na vidiku, Amerikanci su se pkrenuli obezbeđivanju prekida vatre kao prvom cilju i stupili u kontakt sa lideriraa OVK. Sve opcije su na stolu, ali situacija se promenila i ciljevi treba da budu ponovo definisani, dodao je on. (FoNet)

u.;... FOTO: ROJTER 9

Sila u Jadranu: Ratni avioni sa nosača Ajzenhauer poleću na rutinsku vežbu

Protest jugoslovenskih građana u Austriji

Beč - Savez zajednica jugoslovenskih i srpskih klubova i udruženja u Austriji uputio je juče pismo austrijskom predsedniku Tomasu Klestilu, kancelaru Viktoru Klimi, kao i predsedavajućem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ministru inostranih poslova Poljske Bronislavu Geremeku u kojem protestuje zbog novih kaznenih mera protiv Beograda. U pismu se kaže da ponovno uvođenje sankcija prema Beogradu ne doprinosi rešenju postojećih problema, „već je usmereno protiv nedužnih građana koji žive u otadžbini, pa i protiv Jugoslovena na privremenom radu u inostranstvu". (FoNet)

Mirovni sporazum izmiče američkoj misiji

Britanski mediji o potezima Holhraka i Gelbarda

London - Postoji uverenje da je američki predsednik Bil Klinton poslao svog izaslanika Ričarda Holbruka u Srbiju da bi izazvao reakciju i mobilisao zapadne Evropljane, te na taj način sprečio paralizu koja je podrivala napore da se okonča krvoproliće u Bosni, piše londonski Dejli telegraf, pozivajuči se na diplomatske izvore. List donosi veliku fotografiju Ričarda Holbruka u razgovoru sa jednim borcem OVK i članak pod na-

slovom „Mirovni sporazum izmiče američkoj misiji na Kosovu". Na kraju najnovije Holbrukove misije u Srbiji diplomati Evropske unije su se uplašili da je ta misija podrila njihove napore da pronađu rešenje između sukobljenih strana, piše Dejli telegraf. Diplomati veruju da su on i viši američki izaslanik Robert Gelbard, koji se takođe sastao sa jednim predstavnikom separatističke vojske, time još više naškodili pozi-

cijama Ibrahima Rugove. Takođe strahuju da će ovakvi susreti pothraniti nadu OVK da će postići nezavisnost. Fajnenšel tajms navodi diplomatske ocene da je, posle zatišja u borbama, koje se pripisuje u zaslugu pretnjama Natoa vojnom intervencijom, predsednik Milošević sada ocenio da ta opasnost nije ozbiljna s obzirom na neslaganja između Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Rusije. (FoNet)

Borbeni duh Srba popustio

Ruski mediji predlažu „mirovne kontingente“

Moskva - Da bi postigla mirno rešenje kosovskog konflikta, međunarodna zajednica treba da nađe novi pristup - ocenila su juče dva vodeća moskovska dnevnika. Nezavisimaja gazeta piše da eskalacija oružanih sukoba može da se zaustavi i stvore potrebni uslovi za pregovore primenom „makedonskog iskustva" - jedinog primera strategije preventivnih mera od izbijanja jugoslovenske krize. Uzimajući u obzir poverenje srpske strane u Moskvu, ruski ili zajednički kontingent sa drugim zemljama, da bi se obezbedila nepristrasnost, trebalo bi da bude razmešten na Kosovu - duž granice sa Albanijom, piše list. Istovremeno, slični kontingenti bi trebalo da budu razmešteni u Albaniji, duž granice sa Srbijom i Makedonijom, i u Makedoniji, duž granice sa Adbanijom i Kosovom - predlaže Nezavisimaja, sa uverenjem da bi to po-

držale i Grčka i Bugarska, jer je „sprečavanje konflikta na Kosovu u interesu svih država balkanskog regiona". Prema oceni lista Sevodnja, sličnu operaciju sa istim ciljem morao bi da podrži i zvanični Beograd, jer je „jasno da je borbeni duh Srba popustio" i da „jugoslovenski regruti ne žele da ratuju radi Kosovo, pogotovo ne protiv Nato-a“. Zapad bi mogao da prekine beskonačni krvavi ciklus međuetničkih pokolja na Balkanu, ako bi razmestio svoje snage u -severnoj Albaniji - da preseče doturanje oružja na Kosovo. To bi pinudilo separatiste da počnu ozbiljne pregovore o autonomiji, a posledično bi dovelo i do mogućnosti postepenog povlačenja srpskih snaga piše taj moskovski dnevnik. Nažalost - zaključuje Sevodnja - zvaničnici u Vašingtonu nastavljaju da pričaju samo o tome kako u ime mira treba bombardovati Srbe. (FoNet)

Pa Miloševića, pustoš, nove erupcije na Balkanu

Vizija Internešenel hemld tribjnna o eventnalnoj intervenciji Nato

Pariz - Nato jeste najmoćnija vojna sila sveta, ali nije nezavisni element sile, već savez koji je u mogućnosti da služi međunarounoj zajednici u sprovođenju njenih zakona. U kosovskoj krizi Nato upravo to treba da učini, piše Internešnel herald tribjun. List objavljuje komentar Frederika Bonara, glavnog urednika časopisa „16 nacija“, glasila Severnoatlantskog saveza, o kosovskoj krizi i angažovanju Nato-a u njenom rešavanju. ~U borbi da se dobije pravda za albansku manjinu, možda će biti neophodna spoljna primena

sile i možda će od Nato biti traženo da je izvede. Ali, ni po koju cenu (Alijansa) to ne sme da učini na svoju ruku“, piše Bonar. Po višestepenom planu, iznad teritorije Jugoslavije bi trebalo uvesti zonu zabrane letenja. Ukoliko bi jugoslovenska vojska ugrozila patrole Nato koje sprovode odluku, to bi bilo sprečeno na Kosovu ali i celoj Jugoslaviji, a lančana reakcija bi zatim mogla da se nastavi do eliminacije jugoslovenskih vojnih komandnih i kontrolnih sistema, štabova, saobraćajnica. Sledeći na listi bi bili ekonomski ciljevi, a odatle, piše

Bonar, „korak do bombardovanja Beograda nije veliki“. ~To bi možda moglo da rezultira padom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Ako ne, onda bi kopnene snage Saveza morale da završe zadatak, rizikujući značajne gubitke. Na kraju, pobedio bi Nato, ali bi rezultat bio opustošena Jugoslavija“. Manjine u Vojvodini, ali i Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji, bi bile ohrabrene, što bi otvorilo put za više erupcija na Balkanu, dok bi snage Nato morale (tamo] da ostanu beskonačno, zaključuje Bonar u Internešnel herald tribjunu.

OVK stvara "rezer v u" talaca

London - Broj slučajeva otmica Srba na Kosovu naglo je porastao tokom juna i zbog toga su, između ostalih, zabrinuti i albanski humanitarni radnici, piše londonski Gardijan. Izgleda da prelazak OVK-a na taktiku kidnapovanja ima nekoliko razloga. Otmicom devet srpskih rudara napadači su posejali

paniku među radnom snagom Belaćevca. Otmicama srpskih seljaka povremeno je vršeno etničko čišćenje tako što bi se zaplašili ostali meštani i naterali u bekstvo. Neki analitičari, piše dalje Gardijan, veruju da separatisti žele i da stvore „rezervu" talaca koje bi kasnije mogli da menjaju za zatvorene Albance. (FoNet)

4

Četvrtak, 2. jul 1998