Данас

Kontakti Holbruka i OVK su dogovoreni sa Miloševićem

Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora uoči najavljenog dolaska

- Imati danas kosovsko-metohijske Srbe koji žele da na kompromisu reše problem - pravo je bogastvo. Milošević ne treba da se plaši, mi želimo da sa njim podelimo odgovomost za takav kompromis. Pokušaćemo da na vlast izvršimo jedan demokratski pritisak, ali i da probudimo narod u centralnoj Srbiji i Beogradu - kaže u razgovom za Danas Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora povodom najavljenog dolaska Srba sa Kosova i Metohije u Beograd. Mislite li da je moguće organizovati masovan dolazak sa Kosova i Metohije u Beograd i kolika je mogućnost da ga policija spreći? - Mi ćemo krenuti i raditi svoj posao. Ukoliko dođe do intervencije policije, mi ćemo podneti i tu siiu, ali računamo na nacionalna i patriotska osećanja onih koji treba da nas tuku. Gospodin Milošević je rekao da „niko ne sme da nas bije“ a osim toga, nema razloga da on bije narod koji je već prebijen. Predsednik bi morao da zna da poslednih 20-tak dana na desetine hiljada kosovsko-metohijskih Srba ide prema Beogradu. Naš narod je već ovde, širom Srbije. Tu je, oko predsednika, kao što su albanski teroristi dole oko nas. Kako mishte da stignete na Dedinje,

najčuvanije brdo u državi, koje do sada nije „palo“ ni u jednom građanskom protestu? - U toku utakmice ‘sto’ puta se pokušava da postigne gol, ali jednom se ukaže šansa i postigne se pogodak. Nadam se da će predsednik pre našeg dolaska učiniti nešto, i da nećemo morati da ‘atakujemo’ na Dedinje. Mi od njega tražimo da se mane Kosova i da problem usmeri prema institucijama države i demokratskim snagama Srbije. Što se tiče odgovornosti, to je stvar istorije i ovog naroda. Mi o tome danas ne želimo da razgovaramo, već o podeli odgovornosti za izlazak iz katastrofalne situacije i spasenje Kosova i Metohije. Može li se ponoviti situacija od pre 10tak godina sa milion Ijudi na ulicama Beograda? Da U je tada sve bilo vešto izrežirano ili su Beograđani zaista bili solidami sa Srbima sa Kosova i Metohije? - Ne znam da li je to poređenje dobro, ali Beograd je 80-tih godina zaista žaiio srpski narod sa Kosova i Metohije. Sada se ne radi samo o nesreći tamošnjeg naroda, već o srpskom narodu u celini. Mi ne možemo da prihvatimo da se srpski narod pomirio sa gubitkom Kosova i Metohije, niti možemo da shvatimo da smo mi jedi-

Kako je nastao Srpski pokret otpora

Rok koji je na Vidovdanskom zboru dat predsednicima SRJ i Srbije da objave svoju platformu za rešenje kosovske krize, istekao je u sredu, 1. jula. Sada su na potezu kosovsko-metohijski Srbi, koji bi početkom ovog izuzetno važnog letnjeg meseca, trebalo da odrede dan svog dolaska u prestonicu - pred Predsedništvo Srbije i rezidenciju Slobodana Miloševića. Iza ove akcije stoji Srpski pokret otpora, nastao sredinom 80-tih (~kao bunt protiv šiptarskog terorizma i bezvlašća komunističkog režima"), koji je svojim delovanjem dobrim delom odredilo ono što je jedan bivši visoki funkcioner SPS-a nazvao ~događanjem naroda". Po usvajanju novog republičkog Ustava, Pokret je „zamrzao" rad i delovanje prepustio vlastima. Ali, avgusta 1994, sa Kosmeta je upućeno pismo srpskoj javnosti (iza koga je stalo više od 120 hiljada potpisnika), kojim su tamošnji Srbi, po prvi put, zatražili od Miloševića svoje pravo glasa u rešavanju kosovsko-metohijskog problema. Vlast ih nije shvatila ozbiljno a slično je prošao i zahtev za osnivanje Nacionalnog saveta sa sedištem u Prištini, koji je upućen na adrese Narodnih skupština Srbije i Crne Gore u decembru iste godine. „Ako Srpski nacionalni savet bude prihvaćen kao autentični predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, celokupnom ustavnom i političkom rešavanju pitanja ovih srpskih zemalja morao bi da predhodi pokušaj sporazumevanja sa odgovarajućim demokratskim, legitimnim predstavnicima Albanaca i postizanje konsenzusa, koji bi omogućio miran život svih nacionalnosti i stvaranje uslova

za socijalni i ekonomski prosperitet", zaključeno je i na Srpskom nacionalnom savetovanju u porti manastira Gračanica, maja 1995. Ćutanje režima nateralo je kosovsko-metohijske Srbe da se godinu dana kasnije obrate Miloševiću, zahtevajući da 22. juna 1996. dođe u Prištinu i izloži svoju Platformu o rešavanju kosovskog pitanja. „Svesni smo da ste Vi po Ustavu ovlašćeni i obavezni da branite intrese građana Srbije. Ali, ne pristajemo na političke eksperimente i ulogu zamorčića koji iščekuju da se bez njih i iza njihovih leđa traže i donose rešenja", poručeno je Miloševiću. Odjeka nije bilo baš kao ni posle srpske reakdje na potpisivanje sporazuma Milošević - Rugova, septembra 1996. Zbog pasivnog posmatranja događaja, kritika je tada bila upućena i narodnim poslanicima i rukovodstvu SPS-a u južnoj pokrajini, kojima je stavljena na dušu „istorijska odgovornost za saučestvovanje u izdaju srpskih nacionalnih interesa". Vlast je ignorisala i sve skupove (crkveno-narodne sabore, srpsko-srpske dijaloge, savetovanja) koje su, u potrazi za nacionalnim konsenzusom i mirnim rešenjem kosovske krize, organizovali Srpski pokret otpora i Eparhija raško-prizrenska. - Srpski narod sa SPC održao je dva Sabora ‘97. i ‘9B. Tamo je u rezoluciji izričito rečeno da uskraćujemo pravo jednom čoveku da rešava pitanje Kosova i i da ni jedno rešenje koje bude doneto bez tamošnjih Srba neće biti prihvaćeno - kaže vladika Artemije, kome je vlast silno zamerila što je javno, u „nevreme" podržao međunarodno posredovanje, a da pri tome, narodu niko ne polaže račune

za isforsirani referendum, niti za pregovore u Belom dvoru iza zatvorenih vrata. U međuvremenu delegacija Srba sa Kosova i Metohije počela je da putuje po svetu i iznosi svoje stavove o Kosovu i Metohiji, preuzimajući na sebe posao srpske diplomatije. „Svi su nas u svetu čuli i saslušali, jedino u svojoj državi nemamo to rezumevanje. I pored pet zahteva da budemo primljeni kod presednika Republike Srbije, nisu nas udostojili ni odgovora", iskustvo je vladike Artemija i Momčila Trajkovića predsednika Srpskog pokreta otpora. Isto se proveo i Sveti arhijerejski sabor SPC sa patrijarhom Pavlom na čelu pozivajući predstavnike srpskih i jugoslovenskih vlasti na razgovor o Kosovu i Metohiji. Vladika Artemije i Momčilo Trajković su pre nešto više od mesec dana organizovali Vanredni svesrpski crkveno-narodni sabor u Beogradu, ali se ispostavilo da ni „Centar Sava“ nije dovoljno blizu. Slobodan Milošević i Milan Milutinović nisu se ni ovde pojavili. Vidovdanski zbor u manastiru Gračanica, bio je ~kap“ koja je prelila čašu srpskosrpskog nerazumevanja. - Narod s Kosova i Metohije uzeće stvar u svoje ruke - pajavio je Miroslav Šolević, član Predsedništva Srpskog-pokreta otpora na Vidovdanskom zboru, opominjući da se ~za gubitak Kosova ne gubi vlast, već da se staje uza zid“. Naglo produbljivanje kosovske tragedije u poslednjih mesec dana i uporno ćutanje vlasti dovelo je tamošnje Srbe, u situaciju da se sada spremaju za samoorganizovanje i na put za Beograd.

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998