Данас
Džinovski zmaj grabi dalje
Bilo je to sasvim negostoIjubivo i neplodno ostrvo od oko Mjadu kvadratnih kilometara, pred s_evemom obalom goleme reke Čua, udaIjeno od kontinentalnog dela Kine nekih devet stotina metara. Samo je na njegovoj južnoj obali postojalo jedno ribarsko naseIje, a došljaci su se u čudu pitali; šta traže tu i kako žive kad su na putu stravičnim olujama koje svake godine stižu s Tihog okeana i na tom mestu od Južnog kineskog mora stvaraju pakao. Brdovito i ružno delo prirode, opkoljeno plićacima i grebenima, razaralo je urođenu taktičnost i mimoću mandarina - visokog činovnika kineskog cara - kao što tm u oku može strašno da nervira. A posle se ispostavilo da je Hongkong najidealnija prirodna luka na svetu. I tu, kao i na ostalim teritorijama preko puta, ne-
ma ni mesta ni vremena za depresivne storije iz prošlog veka. Grad je pronašao neku čudesnu snagu i energiju pre svega u genijalnom trgovačkom duhu, kolonijalnoj diskosti i širini, ali još kako i u elastičnoj povezanosti s kineskim zaleđem iz kojeg dopiru impulsi dovoljni za čvrste zidine najmoćnije tvrđave Orijenta. Megalopolis od oko šest i po miliona stanovnika jedan je od najatraktivnijih ne samo na Dalekom istoku. Ima sve što mu treba, pa čak i više od toga, ah je odavno odustao od oho-
losti, shvativši da bi mu takva orijentacija u vidu discipline hitrog preziranja svega što nije ni prineti njegovim dometima, strašno škodila. Nije osobenjak, mnogo se smeje. Ali, najviše radi i razmišlja, brine da mu bude još bolje. Hrabro trpi nemilosrdne udare prirode, ali i berzanske šokove. Brzo se oporavlja i regeneriše jer su
mu, izgleda, zvezde podarile svoju naklonost i dobrotu, bez obzira što se posle 155 godina na njegovom nebu pojavila i jedna crvena... Aposle? Opet su prolazili dani. Dugo iščekivana ceremonija primopredaje koja je kod mnogih izazivala mučninu, paniku i nepotrebnu drhtavicu od „crvenog Pekinga“ i simbolično je 1. jula 1997. promovisala princip - ~jedna zemlja, dva sistema". U poslednjih 368 dana Hongkong su snašle silne nevolje: poplave, pomor živine... Nezaposlenost je porasla na 4,2 odsto i na najvišem
je nivou za poslednjih 15 godim; zabeležen je i pad privredne aktivnosti za dva odsto, što se takođe događa prvi put u poslednjih 13 gocuna... (Ipak, razumni analitičari, kad već navode takve podatke, pamte da je sličnih posrtanja bilo i ranije, a Hongkong sada jednostavno prolazi kroz fazukoja podrazumeva da nesebično deli sudbinu velike krize koja je zahvatila gotovo celu Aziju). Jeste, levi blok je ojačan, premda, začudo, izostaje ironija na tu temu: da se, ne zbog toga, i dalje vozi levom stranom! Magnet tog uzbudljivog grada ne slabi. I dalje je primamJjiv po svim vitalnim uporištima biznisa, finansijske imperije, šopinga, zabave, glamura, istočnjačke misterije... Ulica Dundas, koju sam odavno zavoleo, razbarušena i opuštena, nije promenila baš ništa. Ona je ogledalo i mentalitet, puls Kowloona, najznačajnijeg kontinentalnog područja; pravcem istok-zapad, pod pravim uglom seče čuvenu Ulicu Nathan, glavnu trgovačku arteriju tog dela Hongkonga, a vodr i do lučkih punktova i polazišta, ukrcavanja za Makao, Kanton itd. Nekako je posebna. Ljudi su srdačni i dobroćudni, radnjice male i prepune svakojake robe. Opojni mirisi kineske trpeze (dominantna je kantonska hrana jer Kantonezi inače čine preko 90 odsto stanovnika Hongkonga), ne samo u restorančićima (neki nemaju više od desetak kvadrata) nego i na pokretnim, uličnim šporetima. Doduše, ne nude se tu samo specijaliteti od kojih vas obuzima neobjašnjiva milina (škampi sa čilijem na kanoški način, zubatac u kiselkasto-slatkom sosu, marinirana govedina s graškom, kantonski odrezak i dr.); miris neke lokalne đakonije ponekad može da bude vrlo neprijatan (za naša čula), pa sam jedno veče pobegao glavom bez obzira i s mapom u džepu... zalutao! Ovde je klađenje takođe velika strast. Hipodrom je spektakl za sebe. Ispod trkališta smešten je džinovski kompjuterski centar koji telefonski registruje sve što je potrebno, Posle vam na račun stigne ili dobitak ili - minus. Zaprepašćuje podatak da su tokom ‘95. i ‘96. stanovnici Hongkonga potrošili na klađenje 80,67 milijardi HK dolara (10,4 miiijarde američkih dolara!), što je solidan godišnji budžet nekih zemalja. I tako, džinovski zmaj grabi daije. Malo je pocrveneo, ali nije izgubio dušu.
B. D. Šterić
VREME
Promenljivo oblačno i sveže Srbija: Promenljivo oblačno i svežije, meshmično s kišom i pljuskovima s grmljavinom. Posle pođne u sevemim krajevima razvedravanje. Vetar umeren, posle podne povremeno jak severozapadni. Jutamja temperatura od 14 do 19 stepeni. Maksimalna dnevna temperatura od 23 na sevem do 29 na jugu Srbije. Beogtad: Promenljivo oblačno i svežije, prepodne povremeno sa kišom i pljuskovima. Posle podne delimično razvedravanje. Vetar umeren severozapadni. Jutamja temperatura oko 16 stepeni. Maksimalna dnevna oko 24 stepena. Cma Gora: Promenljivo oblačno i malo svežije, u planinskim predelima posle podne sa pljuskovima i grmljavinama. Vetar umeren severozapadni. Jutarnja temperatura od 12 na sevem do 24 na jugu Crne Gore. Maksimalna dnevna temperatura od 22 na sevem do 33 na jugu. Jugoslavija: Promenljivo oblačno i sveže, sa ređom pojavom pljuskova i grmljavina uglavnom posle podne.
Voleti slobodu
Boško Mijatović
Poslednjih dana je srpska demokratska opozidja jedna od važnijih političkih tema u čaršiji. Analiziraju je i sedraju sa svih shana. Pa da se okušam i ja. Da je situadja loša, nema dileme. Demokratska opozidja nijednom u celoj deceniji nije uspela da pobedi komunishčki režim koji je naneo toliko zla ovoj zemlji. Dobre želje i puno truda nisu dovoljni za prelaznu ocenu; jednostavno, nema rezultata. Najlakše je okriviti stranke i red, na primer, da je Vuk Drašković godinama nanosio neopisivu štetu opozidji, a onda se prodao sodjalistima. Di, da strankama vladkju mali sujetni lideri kojima je najvažnije da očuvaju svoje pozidje prvoga u selu, dok ih manje zanima interes naroda. Pravo pitanje je, naravno, zašto su shanke takve kakve su. Postojali su i dosta uticali ekstemi činiod, Rat i spoljni pritisak stvarali su psihozu okupljanja oko zastave. Zapad je suštinski podržavao Miloševića dok je prodavao nadonalne interese. A i on sam nije loš igrač kada heba očuvati vlast: vešto je manipulisao medijima, lažirao izbore, zloupohebljavao državu u sopstvenom interesu. No, sve to nije dovoljno, jer ni on nije imao rezultata. Išao je iz poraza u poraz na državnom i nadonalnom planu, ekonomska i sodjalna kriza je duboka i hronična, gotovo svi njegovi Ijudi su ordinami kriminald, što bi hebalo da ga košta. Verujem da su razlozi neuspeha demokratske opozidje dublji, vemjem da su posledica slabosti onoga sloja koji bi hebalo da iznese demokratsku revoludju u jednoj komunističkoj zemlji - srednjeg sloja i njegove inteligendje. Srednji sloj nije uspeo da jasno artikuliše program demokratsMh reformi i da iznetlri jednu jaku i pristojnu shanku koja bi imala šanse u obračunu sa sodjalistima i ostalim demagozima. Svi smo podbacili, svi smo dali premalo u odnosu na ono što je bilo pohebno za pobedu demokratije. Kako je rekao Solženjicin za Rusiju, premalo smo voleli slobodu. Previše ih je čekalo da posao obavi neko dmgi. Kada pominjem inteligendju, uopšte ne mislim da demokratske stranke heba da predvode doMori i profesori. Ne, njihovo je da čvrsto brane načela slobode i demokratije, na svakom mestu i u svakom henutku. A mnogi to nisu činili. Sklon sam da se složim sa jednim prijateljem kada kaže da je Univerzitet dobio ono što je zaslužio. Većina je ćutala i izigravala nadshanačku neuhalnost, pa sada plaća drhtanjem pred komesarima. Izgleda mi da smo premalo vestemizovani, da smo slabe ličnosti, da preovladava duh palanke. Premalo je onih koji teže svežem vazduhu na velikim visinama, onih koji su spremni na rizik i gubitke kada se vodi velika bitka. Istovremeno, među onima koji pokušavaju previše je bezveznjaka. Tja, mcžda sam i ja jedan od njih.
32
dosta je za nanas
Subota - nedelja, 4-5. jul 1998
POSSTIT6 NAS NAINTIRNITU www,atlas.co.yu DINARSKI SEKTOR 324-23-64 DEVIZNI SEKTOR 322-52-65 Atlasßank BELGRADE • VUGOSLAVIA
TimmnnA lin 1Q HBoil*Bfl, UinHTPija IIiCuVICS UP. 13 tel. 011/344-00-90 (3. linije) tel/fax. 011/444-46-17,459-569,454-991 e-mail; Logo@EUnet,yu telefoni telefaksi centrale tefekomunikadoiii uredaj! i oprerna moteina tetefensia oprema i priabr pribor I ©preroo zaračunare