Данас

UKRŠTENE REČI

Vodoravno: 1. Školski pribor, grupa kuća, pisac Aleksandar, sve je t0... 5. Turman, glumica, zove se... 8. Jezička zajednica, ona iranska 12. Henri, raniji atletski rekorder sa Novog Zelanda 13. Šezdeset minuta iliti sat 14. Fraktura, prelom, a može i... 15. On uvek pomaže, asistira 17. Šon, NBA košarkaš 18. Majk, američki filmski reditelj 19. Pokrajina u Irskoj 21. Ptica, sva u crno obučena 22. Oni se pišu svake godine 24. Užičanin 25. Ja, ti,mi, vi, oni 26. Smanjeni učinak 27. German, ruski kosmonaut 29. Orlovi koji klikću 31. Meko skuvan, nedovoljno oporavljen iliti... 33. Kofi, sekretar OUN, onaj generalni 34. Piše na vozilima iz Prizrena 35. Holandski Tanjug, ali skraćen 36. Mali je u bioskopu, veliki na TV-u 38. Jakobsen, glumica koja je „Igrala samo jedno leto" 39. Zaklon, štit 41. Naše ime za ricinus - biljku 43. Žorž Antoan, slikar francuski iz XVIII v. 44. Postati star 46. Poluostrvo, čak u Australiji 47. Tako se skraćuje španska pezeta 48. Naslaga, talog 49. Pisar, pisar, pisar... 50. Umak 51. Komšinica za komšije koji joj tepaju

Uspravno: 1. Naš fudbaler na Mondijalu, ceo celcat 2. Sredstvo i to kozmetičko 3. Kamen, drag samo do pola 4. Iskošeno 5. Učesnica koji nije žena 6. Tomas, nemački romansijer 7. Sto u funkciji nameštaja 8. Jedinica jačine svetlosti 9. Leteći ući 10. Cezar, nekad slavni glumac 11. Posao koji je površno urađen 16. Ugnjetavač 20. Živi u Litvaniji 23. Nikolaj Rimski-Korsakov je komponovao ovu simfoniju 26. Muško ime, nemačko 28. Nekad je bila Galenika, sada je... 29. Grupa od četiri muzičara 30. Mikojan, sovjetski državnik se zvao... 32. Od kog vremena 34. Filozof grčki, veoma čuven 37. Faraon koga je piramida proslavila 38. Školsko pomagalo 40. Makar malo 42. Grad u Rusiji, na Uralu 45. Najmanji trocifreni broj

REŠENJE 1Z PRETHODNOG BROJA:

Konflikt pokoljenja

Priča o 1968. punih dvadeset godina bila je jedna od usmenih legendi bivših učesnika koja se drugačije, osim za kafanskim stolom ili na sedeljci sa prijateljima, nije mogla izreći a nije ni prećutati. Tokom tih dvadeset godina prisilne usmene istorije priča o sedam revolucionarnih dana 1968. godine je dobiia status kulta - precizno se znaio ko su bili prvoborci i gde je svaki od njih bio na čuvenom podvožnjaku, šta je govorio i kako se ponašao na konventu ili na svom fakultetu, ko je bio doušnik a ko provokator i njihov čovek i, posebno, ko je i kako prošao u procesu idejne drferencijacije i kako se dtžao posle 1968. godlne. Tek dvadesetak godina posle događaja istorija se otvorila i sa bezbednog vremenskog rastojanja saznajemo mnoge detalje i brojke o 1968. godini: ponešto od onoga što smo slutili, počešće što nismo ni pomišljali... Međutim, ta naknadna istina širokom krugu čitalaca više ništa ne znači - „odgovarajuća" slika o 1968. je već odavno izmontirana, nova saznanja je samo učvršćuju kao egzemplare neobičnpsti, svedočanstva o jednoj bivšoj mladosti... Kao i uvek u sličnim situacijama pojedinačni događaji više nisu sporni bez obzira na svoju brutalnost, dehumanizovanost i kršenje svih principa prava i slobode Kčnosti - oni su se, jednostavno, dogođili. U pitanju je borba za njihovu interpretaciju i kontekst u kome se nalaze, za celinu slike kojoj pripadaju. A ta celina ne obuhvata samo sedam revolucionarnih dana koliko je ‘6B. trajala u Beogradu, ona ima svoju predistoriju i postpriču i, uz sve specifičnosti, samo je deo jednog daleko šireg i vremenski dužeg konteksta nego što su to Beograd, Jugoslavija m čak Evropa. Sezdeset osma je obuhvatila čitav svet u kome je trajala duže od jedne godine, tačnije oko 400 uzbudljivih i neizvesnih, moglo bi se čak reći i revolucionarnih dana... Svetska pobuna mladih Veliku pobunu mladih čitavog sveta tokom 1968. godine, koju nazivaju i poslednjom svetskom revolucijom, tehnokratija svake države nastojala je da marginalizuje na lokalne sukobe oko organizaciono-nastavnih pitanja univerziteta. Njima nije odgovarala istina o *6B jer je ona postavila mnoga pitanja na koja nije bilo pravih odgovora. Zbirni podaci o svetskoj pobuni mladih su impresivni i nedovoljno poznati jer njihovo objavljivanje nijednom režimu nije odgovaralo; trajala je preko 400 dana, od decembra 1967. do početka 1969. godine, obuhvatila je većinu država sveta i sve kontinente osim Australije, tokom *6B. übijeno je, po objavljenim policijskim podacima, najmanje 239 studenata, ranjeno je preko 5.000 studenata, uhapšeno je više od 20.000 studenata, zatvoreno je, ili zauzeto od policije i vojske, preko 500 fakulteta, pokrenuta su, da ostanu predmet trajnog interesovanja, sva bitna pitanja univerziteta, demokratije, javnih medija, sindikalnog i političkog organizovanja, privrednog života, organizovanosti države, ponašanja velikih sila, smisla istorije, filozofije, prava, religije, budućnosti... Šta je bila *6B. godina u svetu? Veliko spremanje za novi, drugačiji svet koji će doći? Raščiščavanje đubrišta svetske istorije i ekonomije, društvene

hipokrizije i svesti svakog mislećeg pojedinca? Veliko plamsanje slobode i stvaralaštva? Planetama pobuna budućnosti? Sve to i još nešto više? Dimenzija negadje Početkom diamatične 1968. godine, dok su širom Evrope plamtele prve studentske pobune, zbunjeni novinari su pitali veliku grčku glumicu Melinu Merkuri zašto se angažuje na strani studenata. Odgovorila je: Zato što znam šta se događa u svetu; on gori! Mladi su prisiljeni da budu pobunjenici. Oni su jednostavno priterani uza zid! Te, 1968. godine čitao se stari filozof Markuze čije pouke ne treba zaboraviti; Postojeći poredak stvari mogu da promene samo oni koji su van sistema, a najpre omladina i studenti. Klasnu borbu zamenjuje konflikt pokoljenja - borba omladine protiv otuđenog, potrošačko-industrijskog sveta odraslih koji guši sve težnje ka slobodr - propovedao je stari filozof. I odmah predlagao rešenje: Sve uvek počinje od bunta šačice intelektualaca. Ne čekajte druge, počnite sami, podrška će doći. Pokažite dimenziju koja drugima nedostaje - dimenziju negacije! Kubanski revolucionar Če Gevara, koji je dokazao da se tako može izmeniti deo sveta, u knjizi Gerilsko ratovanje i tome dodaje: Akciju treba povesti odmah, bez čekanja. Već samo postojanje ustaničkog žarišta može da stvori uslove za uspešnu revoluciju. Če Gevara je übijen krajem 1967. godine. Međutim, sve do kraja sedamdesetih, na kacigama vozača skutera od Madrida i Napulja do Amsterdama bilo je ispisano Če živi! Njegov već mitski lik bio je na posterima u studentskrm sobama i na majicama devojaka, akcioni štabovi mladih pobunjenika bili su pomodno „uniformisani" u kubanske vojne košuIje kakve je on nosio... Među ekstatičkim, odsutno-zamišljenim i tvrdim licima đrugih vođa, svetačka blagost njegovog lepuškastog lica podsećala je na izgubljenog anđela koji se jednom mora vratiti. Samo je on imao moralnu snagu primera koji obavezuje: legendarni vođa jedne uspešne revolucije koji je napustio ministarsku fotelju da bi se vratio u neizvesnost nove pobune. Če Gevara je postao etika permanentne revolucije na delu. On je u sebi već nosio Markuzeov ideal - veru u snagu volje maie i odlučne elite koja poseduje dimenziju negacije. On je bio Markuze u akciji. Ako je stari filozof bio prorok svog doba, Če Gevara je bio njegov mač sa svetačkim oreolom večne pobune... Umetnost pobune za početnike Precizno baždareni mehanizmi kompromisa, mašinerije laži, sramotni sporazumi prema kojima vladaju velike sile, postepeno su ispadali iz ravnoteže, zapisao je Laš Gustavson, švedski književnik. Godine 1967. svima je prodrlo u svest da san i stvarnost opet počinju da vode dijalog. U celom svetu je besnela bura; zviždala je kroz stare Uošne zgrade. U Aziji su plamteli ratovi i miris izgorelih šuma i kuća širio se nad brežuljdma, rekama i planinama. Übilačke eskadrile, koje su nekad letele nad Drezdenom, sada su dan i noć napadale Hanoj. To je bilo doba za übice, zločinačko doba, krvavo, užasno doba, ali i doba nade, srećno doba negacije... Sutm: Haos u Fmncuskoj

ne frefen saboravifi: Peste|eći pereiciic st¥nri magu đm preinene sfHtto enl kep m ¥« ssstema, a n«i|pre onttacišna I ifnienti*

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998

31

IZDANJA DRUŠTVA ZA ISTINU 0 ANTIFAŠISTIČKOJ NOB Knjige možete poručiti na žiro-račun preduzeća Dan Graf d.0.0. V'atroslava Jagića 3,11000 Beograd: 40816-603-5-3045538. Kopiju uplatnice i narudžbenicu obavezno pošaljite na našu adresu. Španija moje mladosti (pismo mojoj deci) Lazar Udovički (s popustom - 80 din) Fašizam juče i danas (s popustom -20 din) Besmislena YU ratovanja Itija T. Radakovič (s popustom -100 din) Jugoslavija 1945-1990 Ibrahim Latifič (s popustom - 50 din) Srpsko pitanje Mitenko Markovič (s popustom - 90 din) Razaranje spomenika kulture na tlu nekadasnje Jugoslavije 1991-1995 (s popustom - 20 din) Pregovori između Miloševića i Tuđmana o podeli BiH Miloš Minič (s popustom - 30 din) Stvaranje i razaranje Jugoslavije - II izdanje (s popustom -100 din) Bosna i Hercegovina juče, danas i sutra (s popustom - 20 din) Politika i ustav Radoslav Ratkovič (s popustom - 70 din) Ovim neopozivo poručujem knjige: nazivi knjiga Ime i prezime - adresa