Данас

Previše skup put u raj

Šta gube a šta dobijaju radnici u procesu privatizacije

Posle više godina tavorenja i privremenog rada sa povremenim „minimalcima“ radnici zemunskog ~Telepotika" blokirali su juče Dušanovu ulicu u Zemunu u potrazi za poslom. „Teleoptik" je jedna od sedamdesetak firmi koja će biti privatizovana po posebnom programu Vlade Srbije. Radnici su se, međutim, umorili iščekajući gazde sa svežim kapitalom i sve manje veruju da će neko takav stići na ove ratne prostore. Divlja privatizacija u Jugoslaviji traje godinama, a njeni glavni akteri se tek spremaju za završni udar - prevođenje još većinskog društvenog i državnog kapitala u svoje ruke. Kontroli promene svojinske strukture kapitala biće politički moćnici, skoncentrisani „tamo gde je srce“, smatraju ekonomski eksperti u zemlji, a iskustva odmakle tranzicije u svetu to potkrepljuju. Zato se kao jedini pravi revizori imovinskog prestrukturiranja pominju zaposleni, ali samo insitucionalno kroz sindikate. Preduslov da radničke organizacije budu stvarni zaštitnici interesa zaposlenih, s jedne strane, ali i validni društveni kontrolori, s druge, jeste da se - akciono ujedine. To je i osnovna poruka nedavno održanog Međunarodnog seminara o ulozi sindikata u procesu privatizacije, na kome je učestvovalo tridesetak eksperata i sindikalaca iz sveta i zemlje. Eminentan skup, kao prvi korak ka već najavljenom „socijalno-sindikalnom bloku“ organizovali su ravnopravno Savez samostalnih sindikata Jugoslavije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost", Samostalni sindikat farmaceutske industrije Jugoslavije i Sindikat Elektroprivrede Srbije, sa naučnom potporom u beogradskom Fakultetu političkih nauka. U Srbiji ništa novo - Najveći deo sadašnjih materijalno-finansijskih resursa u Srbiji nalazi se u posedu državnih i društvenih preduzeća, a upravo ona predstavljaju najsnažniji oslonac, potporu i izvor ekonomske i finasijske moći i prevlasti sadašnjeg političkog režima - stav je uvodničara seminara prof. dr Stanislava Grozdanića, sa FPN. Otuda i uporna i grčevita nastojanja vladajućih političkih i društvenih snaga u Srbiji da se održe društvena svojina i nekonzistentan položaj i način upravljanja društvenim preduzećima. lako je svojinsko prestrukturiranje u (SFR) Jugoslaviji počelo pre osam godina, pod palicom Vlade Ante Markovića, i u relativno stabilnim privrednim uslovima, na prostorima današnje SRJ preo-

vlađuje društveni kapital, sa tendencijom prevage državnog. Manje od trećine preduzeća je u privatnom i mešovitom vlasništvu. Koliko je u pravu prof. dr Grozdanić svedoči podatak da ju-privatna preduzeća raspolažu sa 6,3 odsto, a koeficijent obrta kapitala je 4,3, dok je u preovlađujućem društvenom sektoru taj koeficijent sedam puta manji. Gubici su premašili sumu od 15 milijardi dinara, što je jednako šestini društvenog kapitala. Kada bi država poštovala sopstvene zakone, 700 hiljada radnika bi ostalo bez posla, upozorio je predsednik SSSJ Dragan Radulović, uz podatak da je 26 hiljada preduzeća pred stečajem. Zoran Popov iz Ekonomskog instituta smatra da se problem privatizacije u Jugoslaviji temelji na dve premi-

se; da država, zapravo, nije zainteresovana za privatizaciju i da samostalni sindikat štiti društvenu svojinu zagovarajući ideju radničkog deoničarstva. „Ništa o čemu bi se pisalo kući“, parafrazirao je nordijsku dosetku prof. dr Ljubomir Madžar, ocenjujući rezultate privatizacije u Srbiji i Crnoj Gori vrlo skromnom, bez obzira što su polazišta SFRJ bila povoljnija nego u drugim zemljama istočne i centralne Evrope: „Oni koji su imali političku kontrolu razmišijali su da li da spreče ili bar uspore privatizaciju ili da rasture zemlju. Učinili su i jedno i drugo i tako zadržali i političku kontrolu". - Postoji veoma mali broj lica koja mogu kupiti preduzeče ili njegov deo legitimno

stečenim novcem - upozorio je Stefan Persi iz Međunarodne konfederacije slobodnih sindikata (MKSS), na temeiju iskustva u zemljama bivšeg socijalizma. On smatra da prepuštanje kontrole privatizacije vladama „otvara prostor za korupciju ministara i njihovih prijatelja". Najbolji način socijalno pravedne privatizacije jeste licitacija, a u čitavom postupku vlada i parlament su oficijelni kontrolori. Društvena kontrola pripada (ujedinjenim) sindikatima, mada ima primera da su oni tokom dve decenije privatizacije ~zauzeli pragamatičan, popustljiv odnos prema tom procesu, bez obzira što privatizacija ostavlja mnoštvo zaposlenih bez posla", smatra Persi. Jedan od često pominjanih primera jeste podrška koju je oficijelni sindikat Srbije lane pružio Vladi pri usvajanju Zakona o privatizaciji, posebno u iracionalanom insistiranju da zaposlenima pripadne 60 odsto sadašnjeg društvenog i đržavnog kapitala. Na javnosti prodaje insistira i Žan Lepijer, zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata, ali koji se suprotstavlja prodaji svega raspoloživog, posebno javnih dobara, i zalaže se da jedan od principa svojinske transformacije u ovom sektoru bude ravnopravnost u njihovoj dostupnosti svim gra-

đanima, kao i zaštita zaposlenih. Iskustvo privatizacije javnih komunalnih sistema u Grčkoj, svedoči Kris Jekhins, pokazuje da nije pametno privatizovati tu oblast: „Cene se ne smanjuju, kvalitet uslu r ga se ne poboljšava, a mnoštvo radnika je otpušteno". Zakoni i sudstvo kao osnov Persi je upozorio na pogrešno mišljenje da nije dobro imati puno zakona; „Naprotiv - privatizacija zahteva

jake zakone i nezavisno sudstvo". Na toj liniji dr Branko Lubarda se zalaže za inovirano i jasno definisano radno-pravno zakonodavstvo, a participacija zaposlenih u upravljanju jedan je od ciljeva. Profesor dr Zaga Golubović se, takođe, izjašnjava za participaciju radnika u upravljanju, ali ne kao recidiv samoupravljanja, jer sve razvijene privrede u svetu imaju oblike radničkog učešća. U Nemačkoj se oni svode na odlučivanje o radnim pravima. Srbija i Crna Gora su tokom usporene tranzicije promenile nekoliko zakona, a osnovna karakteristika srpskih pravila jeste da su se prava zaposlenih i društvena kontrola svakim novim aktom smanjivala. Crnogorci su pre dve godine prihvatili iskustva sveta, a sada rade na dogradnji vau-

čerskog sistema kao relativno najpravičnijeg. Jedno od najvažnijih pitanja jeste pravednost u raspoređivanju visoke cene tranazicije na sve strukture društva, smatra prof. dr Vukašin Pavlović. Nebojša Medojević, člana Grupe 17 upozorava da se privatizacija u Crnoj Gori pretvorila u „orgijanje na tržištu kapitala", gde pojedinci za malo para (i još manje postotka vlasništva) dobijaju potpunu kontrolu nad preduzećem, bez obaveze da poštuju prava zaposlenih.

- Upozorio sam svoje ruske prijatelje da će loše proći ako od real-socijalizma krenu u nekontrolisani kapitalizam. Na žalost, bio sam u pravu reako je Kris Jekhinis, a Peter Šmit je zaključio: - Postoje dva puta za Srbiju. Jedan je da nabavite svež kapital, a drugi je da dignete visok zid i potpuno se izolujete - trećeg puta nema. - Integracija u međunarodne privredne tokove košta jedan bruto nacionalni dohodak, ali kod nas će cena biti veća. Ne možemo dozvoliti da nas pljačkaju oni koji nisu bili prisutni kada su nas pljačkali njihovi prethodnici - stav je predsednika UGS j,Nezavisnost“ Branislava Čanka, koji je kao zajedničku akciju predložio formiranje Centra za privatizaciju, u kome bi bili zastupljeni svi sindikati.

Prvi ceh

Predstavnik Međunarodne konfederacije sindikata energetike koja okuplja 20 miliona članova Peter Šmit napomenuo je da su sindikati u Istočnoj i Centralnoj Evropi privatizaciju na početku tranzicije doživeli kao put u raj, ali su übrzo shvatili koliko je visoka cena. Da bi se izbegao prvi ceh, gubitak radnih mesta, neophodan je svež kapital, a Srbija je eklatantan primer takve potrebe.

Simulacija i rekolonizacija

Šila Kolonaj Lehocki iz Međunarodnog udruženja za industrijske odnose upozorava da se u zemljama tranzicije stvaraju institucije koje simuliraju industrijske odnose, te da je na sindikatima da spreče takvu kompromitaciju. Ceremonijalni karakter novouspostavljenih institucija u tim društvima preti vraćanjem u komandnu privredu. Jedno od pitanja koje dotiče građane pređašnjeg soclagera notira Vera Vratuša tezom da je u zemljama bivšeg socijalizma na delu svojevrsna rekolonizacija, jer nc vlada jagraa za industrijskim potencijalom već za jeftinom radnom snagom.

icik® je svojlnsko presfryksuriran|e y (SFR) Jugoslovtfi pelelo pre osotn §os3insi, pod pniicoin ¥iude Ante Markovilo, I u reiafivn© stabiinim privrednlm oslovlme, na pposforiitia današnie SiJ preo¥iađo|e drulfveni kapital, ss fendencijom prevoge državneg. Manfe od frećine predoiele je u privatnoiii i inešo¥it®tn y\mmmf¥w

Jelka Jovanović

Sindikatima - kontrolna funkcija; Učesnici skupa o privatizaciji

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998