Данас

Izlet u Budimpešti

Srđan VaJjarević

Nedavno me prijatelj podsetio na to, pitamo me je šta je bilo sa onom dvojicom klinaca i onom mladom devojkom, oni što su se spremili da napuste ovu zemlju, Bilo je to prošle godine. Dvojica besposlenih dvadesetogodišnjaka, nerazdvojnih inače, još od prvog razreda škole. I godinu dana mlađa sestra jednog od te dvojice, koju su poveli sa sobom, jer je govorila engleski. Dvoumili su se između Atine i Budimpešte, i odabrali Budimpeštu, sa idejom dobijenom od ko zna koga, da je tamo „procvat" i da ima posla. I imali su jednu adresu na cedulji, neke babe koja povoljno izdaje dve sobe u svom stanu, sa korišćenjem kuhinje i kupatila, u Kiralji ulici. Na poleđini te cedulje imali su i ime našeg čoveka, koji na Jožefpijaci zajedno sa Arapima menja devize, i kojem mogu da se obrate, ukoliko im zatreba pomoć. Poznajem samo jednu verziju te priče, čuo sam je od oca jednog od dvojice klinaca, onoga bez sestre. Naime, ja sam njegovom ocu i dao cedulju sa adresom u Kiralji ulici, jer otac se brinuo, želeo je da im obezbedi barem pristojno spavanje. Ali, kao što često biva, sin je oca slagao, rekao mu je da u Budimpešti imaju prijatelja, koji im jeobezbedio posao u nekoj firmi. Otac je, naravno, poverovao, iako ne spada u naivne Iju-

de, toliko ga poznajem. Ime tog našeg čoveka sa pijace, klincima je daomangup iz kraja, bitanga tačnije. I klinci su u Budimpešti radili ono što su naučili u Beogradu, tumarali su gradom i kažnjavali one neoprezne, koji bi u automobilu ostavljali tašne, torbe, radio-kasetofone, i sve što na pijaci može da ima neku vrednost. Onda bi to nosili „onom našem čoveku“, sa poleđine cedulje. Naravnoda otac nije znao čime se njegov sin bavi, uostalom, znamo da je najčešće baš tako. I to je trajalo nešto duže od mesec dana; jednog dana, kad je trebalo, „našeg čoveka“ nije bilo na pijaci. Bio je tu neki drugi čovek, kojeg možemo nazvati ~njihovim“, i klinci su završiii u policiji. Devojka nije, ona se vratila u Beograd. Tada je i onaj otac saznao čime mu se sin bavi.

I koštalo ga je mnogo. Posle dva meseca, klinci su se vratili kući. Mađari, iako strogi, nisu ih dugo zadržali, proterali su ih. Tako se prvi izlazak iz svoje zemlje, za te mlade Ijude završio sprovođenjem nazad, Što samo po sebi ima grozno značenje. I neki smisao. Mada je onaj otac skupo platio svoju naivnost, na kraju nije bio nezadovoljan; sve se dobro završilo, saznao je nešto. Nešto što ga zanima inače, o svom sinu. A i o sebi. I onda, pošto se sve to tako okončalo, prilično mirno, bez posledica za glavne aktere, neko je ipak morao da plati: onaj otac je naleteo na onu bitangu. Eto, dramaturški čisto. Ona bitanga što je klincima dao ime „našeg čoveka sa Jožef-pijace". Pretukao ga je, i priča se tako konačno završila.

Ruski hrt, pas za pratnju

Zatičete ga pored vlasnika kako netremice prati njegove pokrete. Pogled mu je topao, oči vlažne, a špicasta njuška daje mu izgled nekog povučenog i stidljivog aristokrate. Prepoznatljiv je i krajnje specifičan. Berzoj ili ruski hrt je zbog svog izgleda sada već češće ekskluzivan pas za pratnju, mada postoje mnogi uslovi koji bi morali biti ispunjeni da bi se ovakav pas držao u stanu. U prvoj polovini XIX veka postojalo je još sedam različitih tiova, ali su izumrli zbog mnogobrojnih selekticja ne bili bogati ruski trgovci obezbedili još jačeg psa sposobnog da übija vukove. Berzoj je nekada bio krvožedni lovac i sačuvaoje oštrinu i hladnoću. Povučen u sebe, nepredvidljiv i nepoverljv prema nepoznatima, Berzoj se poslenjih godina najčešće razmnožava veštačkim oplodnjama. Parovi ovih pasa toliko su agresivni jedan prema drugom tokom samog parenja da se vrlo često ozbiljno izujedaju. Berzoj traži svoj prostor i može se držati u većim stanovima samo ako se dovolj-

no istrči tokom dana. Svi Ijubitelji ove posebne rase složiće se da je upravo najlepši dok trči. Ova osobina krasi sve dugodlake hrtove koji imaju zajedničku osobinu svojeglavosti. Za razliku od njih Berzoj ne voli da se nalazi u velikim grupama i izbegava druge pse. Najčešće je nezainteresovan za druge pripadnike svoje vrste. Ženka ruskog hrta Aja sa Dorćo-

la živela je u kući sa velikim dvorištem sama sa svojom vlasnicom. Bila je u stanju satima da posmatra padanje kiše i cvili iz neobjašnjivog razloga. Tokom dugog odsustvovanja gazdarice njen tihi protest je bio odbijanje hrane. Uvek odan samo jednoj osobi, Berzoj je u stanju da tuguje do smrti, ako ga njegov vlasnik ostavi na bilo koji način.

Marija Ganc

Neće biti restrikcija

Beogmdski uodovod

Da li će u narednom periodu doći do restrikcija vode, zavisiće od ugroženosti sistema Beogradskog vodovoda, odnosno potrošnje, rekao je Predrag Uskoković, generalni direktor BVK, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Pojedini delovi grada će biti bez vode u intervalu od 10 sati uveče do četiri sata ujutru, kako bi se sprečili eventualni kvarovi koji nastaju zbog problema napajanja električnom energijom. Zbog radova na sistemu zatvarača bez vode su ovih dana bila naselja na Zrenjaninskom putu i Mirjevo. BVK napominje da je njihov apel za racionalnijom potrošnjom vode ostao bez obzira. Protiv građana koji odluče da ne plaćaju cenu vode po novoj blok-tarifi posle opomene biće pokrenut sudski postupak. Uskoković napominje da će se voda isključivati samo potrošačima sa sopstvenim vodomerom, a da to neće biti primenjivano na stanare većih zgrada, u kojima neko od stanara odbija da plati račun. K. Stoiljković

Ne tražimo plate, već život od rada

Radnici zemnnskog „Teleoptika' blokimli nlicn Cam Dnšana

- Radnici fabrike „Teleoptik“ blokirali su juče i prekjuče ulicu Cara Dušana u Zemunu u znak protesta zbog neisplaćenih primanja od avgusta prošle godine i katastrofalno lošeg stanja u preduzeću. Trenutno 500 radnika, od 1.300 koliko ih ima zaposlenih u „Teleoptiku“, prima samo nadoknade za topli obrok i markice za prevoz. U „Teleoptiku" poručuju da će, ukoliko problem ne bude rešen, nastaviti protest blokadom saobraćajnica ili pred zgradom vlade, o čemu će se dogovoriti. Grupa radnika je 23. juna razgovarala sa nadležnima u Veću saveza samostalnog sindikata Beograda, gde su izloženi zahtevi radnika. U razgovor su se uključili predsednici Gradskog i Republičkog veća Bogoljub Mitrović i Tomislav Banović, koji su odmah stuplili u kontakt sa kompetentnim Ijudima iz vlade, kako bi se problem prevazišao i bila obezbeđena sredstva i pomoć. Tom prilikom su obećana sredstva koja je trebalo da budu isplaćena do kraja prošle sedmice, što nije urađeno. Nakon toga radnici „Teleoptika" su o svojim problemima i stanju u firmi 1. jula, pismeno obavestili i predsednika republičke vlade Mirka Marjanovića. U pismu radnici navode da je zbog kolapsa u metalskom kompleksu, došlo do blokiranja rada i proizvodnje u kolektivu i da je doveden u pitanje njegov opstanak. Od premijera je zatraženo da lično interve-

mse i pomogne u resavanju problema i upozoreno, da će u protivnom biti prinuđeni da svoje nezadovoljstvo izraze blokiranjem ulice Cara Dušana, te da neće odustati dok se problem ne reši. Odgov gospodina Marjanovića do danas nije stigao. Kako tvrdi Branislav Jeremić predsednik Samostalnog sindikata „Teleoptika", ta firma ima atraktivne programe koji se traže na tržištu i koji bi mogli da preduzeće veoma brzo izvuku iz krize. „Teleoptik je nekada bio uzorno preduzeće, i ova zajednica je živela od njega. Sada kada treba da nam se pomogne svi nam okreću leđa. Ne tražimo da nam se daju plate, već Ida nam se pomogne da počnemo da živimo od svoga rada. Trenutno zaradimo da bi radnicima samo isplatili topli obrok i markicu, a ima Ijudi koji godinu dana nisu dobili ništa“, kaže Jeremić i napominje da sadašnji v.d. direktora Radiša Živković pokušava nešto da uradi, ali da je bez pomoći Vlade problem teško rešiti. Jeremić ističe da se za pomoć obratio i predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, ali da se on oglušio o njgove molbe. Jeremić napominje da je „Teleoptik" bio prva firma iz metalskog kompleksa , koja je ukazala na kastastrofalno stanje u tom delu privrede, te da su im se sada priključili „Petar Drapšin“, ~IMR“, „IMT“, ~Zmaj“, ~ILR“ i dr.

Lj. Đorđević

8

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998,

Uskoro u prodaji knjiga KAKO REŠITI PROBLEM autora Dušana Ristića, Branimira Inića i Slobodana Vučenovića u izdanju CEKOM - Novi Sad Ova knjiga obrađuje jedan od najvećih problema sa kojim se čovečanstvo suočava - problem "milenijumske bube”, milenijumske greške ili Y2K U knjizi je dat opis ovog problema, uzroci njegovog naslanka, kao i način njegovog rešenja. Ovo je prva knjiga iz ove oblasti kod nas i pisana je popularnim stilom. Namenjena je menadžerima banaka, osiguravajučih zavoda, medicinskih ustanova, avio i železničkih kompanija, komunatnih i elektro-kompanija, službenicima državnih ustanova i svima onima koji svoj razvoj i rast zasnivaju na koristima koje pruža primena informacionih sistema na bazi računara, te studentima fakulteta i poslediplomskih stuđija. Narudžbenica Naručujem primerak-a knjige KAKO REŠITI PROBLEM 2000, po pretplatnoj ceni od 89 dinara po primerku, što ukupno iznosi dinara. Plačanje pouzečem, Ime i prezime Institucija, preduzeče Mesto Ulica i broj Narudžbenicu poslali na adresu distrubutera: VEROX, ĐURE DANIČIĆA 5, 11000 BEOGRAD Napomena izdavača: - cena knjige u redovnoj prodaji če bili 119 dinara - za dodatne informacije pozovite telefon-faks VEROX- Beograd: 011/33 41 388 ili 32 25 993