Данас

Brazilski trgovac - da, izbeglica iz Bosne - ne

Postoje li poželjni i nepoželjni stranci n SRN

Političari ne smeju da dozvole da se svi stranci bez razlike izjednače s kriminalcima, upozorava generalni sekretar liberala uz zaključak da ~to nadmetanje za šerifsku zvezdu“ ne može da iziđe na dobro

Specijalno za Danas Bon - Zamenik generalnog sekrelara Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Joahim Herman smislio je napokon kako bi Bavarska, u kojoj je inače baza njegove stranke, mogla nešto da učini za strance, tačnije, za neke među njima. Pošto je ponovio omiljenu tezu političara stranaka Unije kako Nemačka, u konkretnom slučaju Bavarska, nije zeralja imigracije, Herman je pozvao vlasti nadležne za strance da naprave jasnu razliku između „stranaca koji su dobrodošli" i „onih koji su manje-više nepoželjni". Herman, naime, smatra da za imidž Bavarske nije dobro ako japanski inženjer ili brazilski trgovac, posle višemesečnog boravka u ovoj saveznoj zemlji, moraju da stanu u isti red u Uredu za strance sa strairim kriminalcima koje vlasti proteruju iz zemJje. Pošto je podsetio i da ..svaki normalan građanin" na

kućnom pragu razlikuje goste koje je pozvao od neželjenih gostiju, Herman je poručio: ~I u bavarskim gradskim većnicama mora se pokazati hrabrost da se napravi takva razlika i to na taj način što će pozvani gosti uživati bolji tretman." Polupani porcelan Izjava je izazvala pravu buru negodovanja pa je Herman požurio da objasni kako nije reč o diskriminaciji, nego je stvar u tome što [strani] stručnjaci rado dolaze u Bavarsku, te bi u uredima za strance morao da bude službenik koji bi se bavio samo njima po uzoru, na primer, na aerodrome gde postoji šalter za građane EU. Ali, objašnjenje, ako je uopšle od neke korisli, stiglo je prekasno. Porcelan je, kako se to ovde kaže, več bio poiupan. Od Hermanove „inovativnosti" ogradila se odmah i njegova stranka. Šef frakcije CSU u bavarskom Landtagu Alojz Glik izjavio je da je reč ~o pojedinačnoj izjavi iza koje ne stoji slranka“. Istina, u CSU očigledno ne zameraju preterano Hermanu na izjavi, jer je jedan predstavnik u njenom sedištu u Minhenu rekao da „kada se mirno razmotre prave namere, pokazaće se da je sve uzbuđenje bilo neosnovano". Posebno oštri'bili su koalicioni partneri iz Liberalne stranke. Generalni sekretar FDP Gvido Vestervele izjavro je da izjave te vrsle „svedoče o potpunom neznanju" i da može da ih objasni samo kao „pokušaj takmičenja s partijama s krajnje desnice". Vestervele dodaje da (akve izjave moraju da izazovu zabrinu-

tost, jer stvaraju „atmosferu koja će, dugoročno, u zemlji dovesti do velikili socijalnih sukoba“. Političari ne smeju da dozvole da se svi stranci bez razlike izjednače s kriminalcima, upozorava generalni sekretar liberala uz zaključak da ~to nadmetanje za šerifsku zvezdu" ne može da iziđe na dobro. Šef liberala za Bavarsku Maks Štadler izjavio je da ~nastojeći da pridobije birače sa desnice, CSU trenutno organizuje takmičenje pod motom; ko će bolje ‘mlatiti’ po strancima". Politička supica Poslanica Zelenih u bavarskom parlamentu Irena Marija Šturm nije ostala samo na verbalnim osudama, nego je podnela krivičnu prijavu protiv Joahima Hermana zbog raspirivanja mržnje. Ona se pri tom pozvala na član BO Krivičnog zakonika kojim je predviđena kazna zatvora od tri meseca do

pet godina za narušavanje Ijudskog dostojanstva „klevetanjem ili zlonamernim sumnjičenjem dela građana“. Tužilaštvo u Minhenu sada ispituje osnovanost prijave. Istovremeno, generalni sekretar bavarskih socijaldemokrata Volfgang Hoderiajn kritikovao je CSU što „sipa ulje u vatru predizborne borbe i kuva „političku supicu" eksploatišući probleme stranaca“. Naravno da je Hoderlajn u pravu. Prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, posle 16 godina vladavine Helmuta Kola i stranaka Unije [u koaliciji s liberalima) izgleda da je sazrelo vreme za promenu i da će do nje doći nakon izbora krajem septembra. To očigledno podiže temperaturu u strankama Unije odakle stižu neodmerene izjave i gde su, izgleda, posebno zainteresovani za birače s desnog krila kojima se udvaraju eksploališući teme kao što su stranci ili unutrašnja bezbednost. Uprkos svim osudama, izjave kao šlo je Hermanova ne ostaju bez odjeka. U Augsburgu več razmišljaju kako da one koji traže azil, kojima je istekla dozvola boravka ili izbeglice od rata [bosanske) koje moraju da se vrate kući odvoje od ostalih (poželjnih) stranaca. Zato je komentator dnevnika Frankfurter rundšau napisao da bi, umesto 'otvaranja šaltera za „nepoželjne' stra: ■ •, možda bilo bolje razmisliti o „olvaranju šaltera za poliličare CSU koji su zaslužili da budu zakonski kažnjeni u međuvremenu već ih se nakupio priličan broj“.

Ncnad Bhski

Kineska sila teže

Nemoć starih i neizbeznost novih monetarnih rešenja

Devalvacija juana i hongkonškog dolara, kao i dalje klizanje jena predstavljali bi za svetsku ekonomiju pravi „sumrak bogova“

Mada sasvim konkretnu arhitekturu aktuelnoj dinamici, problematici i tematici međunarodnih ekonomsklh zbivanja daju brzopotezni manevri vodećih aktera u ovoj areni - a to su pre svih SAD i njihov posustali partner Japan - ništa slabiji efekt ne ostavljaju Kina ili Rusija. Prva svojom pretpostavljenom pozicijom, druga već poduže neuspešnim nastojanjima da uskladi svoja opredeljenja i realna ostvarenja i mogućnosti. Neminovnošću svojih međunarodnih pozicija i Kina i Rusija su se - mada nevoljno i tek na margini prošlogodišnjih berzanskih turbulencija na svetskim tizištima - odskoro našle u poziciji „personae dramatis". Nezvanične ili poluzvanične najave kineskih administratora da bi se pod pritiskom aktuelnih dešavanja s japanskim jenom moglo i odstupiti od do juče čvrstog stava da ni po koju cenu neće doći do eventuaine deprecijacije juana izgleda da su - imajući u vidu posledice ovakvog poteza, ne samo po bliži region jugoistoka Azije, već i po ceo svetski ekonomski prostor - uveliko uznemirile dva vodeća privredna džina. Zato se brže-bolje pristupilo spasavanju japanske nacionalne vaiute. Ne nagoveštava li ovakav potez možda i svojevrsno priznanje da je na delu - pa makar samo u monetarnim odmeravanjima, naravno na globalnom nivou - nova sila gravitacije, „kineska sila teže“? Svi oni koji su preoptimistično nagoveštavali relativno brz kraj muka izazvanih prošlogodišnjim neregularnostima na finansijskim berzama sredinom prošlog meseca bili su neprijatno iznenađeni pravim sunovratom japanskog jena. Ranije procene da bi u ovoj godini pad nacionalnog proizvoda u Južnoj Koreji, Tajlandu i Indoneziji mogao izneti između pet do 12 odsto, pod silinom aktuelnih dešavanja brzo se revidiraju. Stvari izgledaju mnogo gore. Ceo region Azije nalazi se u deflaciji, a ne retko se pominje i velika depresija iz tridesetih godina. Brza autokorekcija Zlokobno naduvavanje vrednosti investicionih portfelja na američkim i evropskim berzama pre ima značaj i funkciju uplovljavanja u luku spasa pred nemanima i burama koje vitlaju na otvorenom moru razoreirih nada, predskazi\ah oluja i ugaslilr očekivanja. Pretpostavljeni ishod koji se vezuje za ključne valute na azijskim prostorima već se odigrao na primeru relativno manje značajnih zemalja kao što su Indonezija, Tajland, Južna Koreja. Devalvacija juana, naravno i hongkonškog dolara, kao i pomenuto spuštanje jena, predstavljali bi pravi „sumrak bogova'" za svetsku ekonomiju. Otud i tako bespogovorno reagovanje združenih snaga Japanaca i Amerikanaca sredinom prošlog meseca oko zauzdavanja klizanja japanske valute. A do pre nešto više od mesec dana, imajući u vidu malaksalost, tromost i pospanost japanskog privrednog mehanizma, američki ministar finansija, svemoćni Robert Rubin, tvrdio je kako se Japan mora pokrenuti pa makar i po cenu daljeg spuštanja sopstvene valute. Pod pretnjom mnogo ozbiljnijih implikacija, autokorekcija je došla nenadano brzo. Dugotrajnost krize koja već godinu dana vlada na azijskim tržištima, neizvesnost i prejake oscilacije na glavnim svetskim berzama, te svojevrsna tvrdoglavost MMF kada su u pitanju mere za ozdravljenje bolesnih ekonomija, mogle bi štetiti

mogućnostima za izlazak iz sveopšteg globalnog privrednog mamurluka. Kombinacija visokih kamatnih stopa i striktnih obaveza poštovanja Bazelskih standarda o proporcionalnosti plasmana i kapitala najverovatniji je uzrok taiasa nelikvidnosh, insolventnosti, nezaposlenosti i privrednih grčeva koji je zahvatio veliki, pre svega razvijeni deo azijskog kontinenta. Ono što je ovom regionu potrebno jeste priliv svežeg kapitala. A nedostatak svežeg novca uglavnom je posledica straha investitora. Oni se plaše neizvesnoti, nestabilnosti i rizika nesagledivih devalvacija konkurentnog karaktera. Pomalo i čudi ovakav prilaz MMF ako se ima u vidu iskustvo berzanskog kraha na Njujorškoj berzi od pre nekih desetak i više godina kada je nedostajuća likvidnost takoreći trenutno obezbeđena, čak bez obzira i na cenu takve intervencije. Ortodoksija u ćorsokaku U Aziji je postupak unekoliko drugačiji. Na delu je kontrakcija likvidnosti. Nisu li ovde interesi stranih kreditora, odnosno banaka, nadjačali čak i mnogo veće interese da se izbegne kolaps koji bi, izvesno je, imao i znatno šire reperkusije? Socijalni aspekti ovakvih dešavanja nisu mali i ne bi se smeli zanemarivati.

U Južnoj Koreji, koja bi u nekom smislu mogla predstavljati ključ za ceo region, dnevni ritam otpuštenih iznosi oko 6.000 radnika. Uz jaku poziciju sindikata, ovde bi protesti mogli dobiti još više na značaju. Po najgorem scenariju, mogao bi se uvesti moratorijum na sva dugovanja, kamatna stopa bi postala negativna, a onda bi se počelo iz početka. Bio bi to unekoliko primer i za druge. Izgleda da je ortodoksija centralnog bankarstva - prema kojoj su vrhovni prioriteti niska inflacija, ograničena tražnja i visoke kamatne stope sada dospela u ćorsokak. Izazovi u smislu reprogramiranja dugova o kojima bi se vodili razgovori s bankama kreditorima, te smanjenjekamatnih stopa na niske nivoe, kao i dodavanje monetarnog gasa, postaju sve primamljiviji. Sličan ili čak isti scenario riebalo bi da važi i za Rusiju. Polugodišnje survavanje berzanskog indeksa za više od 60 procenata, te tako reći neutralni rezultati na polju rasta proizvodnje uz, doduše, dobrano smanjenu inflaciju, još su daleko od toga da donesu iole ozbiljniju ekonomsku renesansu. Naprotiv, o razmerama jezivog finansijskog kolapsa koji je zapretio Rusiji, te o srozavanju vrednosti nacionalne valute, najbolje govore medikamenti kojima se uobičajeno pribegava u takvim situacijama. 0 tome dovoljno kaže Cubajsov zalitev za dodelu 10 do 15 milijardi dolarskih kredita ruskoj ekonomiji!

Zdravko Dmgaš

CITAT

~x s” nništili našu privredn, stranci saau . da kupe naše kompanije. Oni sn kao pljačkaši koji vam prvo ukrada novac, a onda vam vrate polovinu praveći se da hoće da pomognu. “

MAHATIR MOHAMAD,

premijer Malezije

Ponedeljak, 6. jul 1998.