Данас

Pripadnici OVK moraju biti razoružani

Mile Bjelajac, vojni analitičar, o međunarodnoj zajednici i krizi na Kosovu

Ako pobunjenici steknu međunarodnu afirmaciju i procene da je SRJ pod pritiskom, oni neće pregovarati

Beograd - Rešiti krizu preko kolena znači rat. Naša dražva je u defanzivi i njoj nikako ne treba, niti odgovara, takva opdja. Ali, kad nas priteraju uza zid, odnosno do granice iza koje se ne može, ostaje rat, što bi za našu zemlju bila izrazito loša startna pozicija za pregovore, kaže za Danas Mile Bjelajac, poznati vojni alnalitičar iz Beograda. Kako ocenjujete „prestrojavanja“ u svetu povoidom krize na Kosovu? - Kako ukupnu jugoslovensku krizu, tako i krizu na Kosovu prate, najblaže rečeno, dvostruki standardi. Jer, ugušivanje oružane pobune se svuda u svetu smatra principom, koji se Jugoslaviji zabranjuje. To se može okarakterisati samo kao diktat sile. Kako ocenjujete kontakte pojedinih međunarodnih predstavnika sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova? - Insistitati da se predstavnicima takozvane OVK dadne jednakost je kontraproduktivno i vodi u eskalaciju nasilja. Jer ako pobunjenici, s jedne strane steknu međunarodnu afirmaciju a, s druge strane, procene da je naša država pod pritiskom, on[neće pregovarati. Šta bi u tom smislu trebalo da preuzmu srpske i jugoslovenske vlasti? - Osnovno je da se mora ostvariti pravo da samo jedna strana ima monopol prinude, što je faktor odvraćanja od terorizma i preduslov za mimo rešenje. Naš Ustav sankcioniše oružanu pobunu kao kriminalni akl, pa je jasno koja to strana mora isključivo posedovati monopol prinude. Pripadnici OVK moraju biti razoružani uz amnestiju, posle čega treba pristupiti ozbiljim pregovorima. Da li posoje realni izgledi da međunarodna zajednica uvaži takve argumente jugoslovenske strane? - Sadašnje tendencije da se jugoslovenski vojni faktor umanji i druga strana afirmiše, podsećaju na situaciju u Bosni, kada su se pred pregovore izjednačne startne pozicije vojnim sredstvima. Pri torne sealbanski stav je da je Srbija 1912. okupirala Kosovo, a da je 1945. izvršena reokupacija, često susreće u novinama i literaturi na Zapadu. I

poslednji govor Bila Klintona je prožet podrškom albanskoj strani, što ne ukazuje da će svet prihvatiti naše viđenje krize. Da li se na osnovu toga može zaključiti kakve su stvame namere svetskih sila? - Sve ukazuje da se ide ka pravljenju zone nestabilnosti, po principu vruče-hladno.To se može okarakterisati kao planirano ponavljanje „greške" međunarodne zajednice, načinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Da li naša zcmlja treba, eventualno, da zairaži pornoć takve međunarodne zajednice u rešavanju krize? - U Hrvalskoj i Bosni i Hercegovini je došlo do kompromitovanja dobrih usluga međunarodne zajednice, koja se zalagala za mir, ali i naoružavala jednu stranu u sukobu. Teško je verovati da se na Kosovu ne bi dogodilo isto, naročito ako bi se u ulozi posrednika našle zemlje koje su isti posao obavile u bivšim republikama SFRJ. Proslo, dvpstruki standardi dovode u sumnju dobre namere pojedinih faktora u svetu.

Na osnovoi čega sumnjate u dobre namere svcta? - Pre nekoliko meseci potrošeno je mnogo energije kako bi se uveo embargo na naoružavanje Vojske Jugoslavije, sa izgovorom da se spreči uvoz opreme koja bi poslužila u obračunu protiv Albanaca. Ustvari, tada je sprečen uvoz savremene prolivvazdušne opreme, koja bi bila jedini ozbiljan sistem za odvraćanje od napada NATO snaga. To je samo jedan od pokazalelja koji govori da neke zemlje imaju drugačije namere od onili za koje se javno zalažu. Da li se može pokazati da je i zalaganje za princip o nepromenljivosti granica bio sarao prolazni stav? - Svel je i do sada pravio obrte. Jednog trenutka može da se desi da predstavnici međunarodne zajednice kažu kako treba uvažiti stanje na terenu, na kome Albanci, pored političkog, poseduju i vojne argumente na svojoj strani. U odnosu međunarodne zajednice prema jugoslovenskoj krizi do sada je sve bilo moguće, pa zašto ne bi i to. G. Brkič

1 ; l-'OTO: FONET/AP

Razoružati uz amnestiju: Pripadnik OVK na vežbi

RIJE: Diplomatija nije dovoljna

Bon - Nemački ministar odbrane Folker Rije se krajem prošle nedelje izjasnio „pre svega za političko rešenje kosovskog problema", ali je dodao da ~u krajnjem slučaju mora biti moguća i intervencija Nato. Prema rečima nemačkog minsitra, „odluka ne sme da zavisi samo od Saveta bezbednosti UN, jer živimo u svetu u kome diplomatija sama nije dovoljna". Rije smatra da „mogući veto Kine u Savetu bezbednosti ne sme, u slučaju neophodnosti, da onemogući intervenciju Nato-a na Kosovu". Rije se u tome odavno ne slaže sa šefom diplomatije Klausom Kinkelom koji smatra da je mandat UN neophodan. Novina u stavu ministra odbrane je u tome što on sada kao moguću prepreku u Savetu bezbednosti spominje samo Kinu, a ne i Rusiju.

Drugi nemački političar, Kristijan Švarc-Šiling, koji je međuunarodni arbitar za BiH, izjavio je da se „jedino moguće rešenje sastoji u tome da Kosovo, uz Srbiju i Crnu Goru, postane treća republika u Jugoslaviji". „Kosovski Albanci su dosad bili samo obmanjivani i ni na šta se ne mogu osloniti. Zato se ne treba čuditi što je tamo nastala militantna oslobodilačka armija. Ne budemo li pazili, uskoro ćemo u Evropi imatijednu Palestinu“, rekao je Švarc-Šiling. Ova njegova izjava može se uzeti kao prvi nagoveštaj jednog od zaključaka Kontakt grupe koja se sastaje u sredu u Bonu. Kinkel je pre neki dan rekao da će tada, zato što „srpsko-albanski dijalog nikako ne odmiče", biti razmotreni i „osnovni principi rešenja na bazi autonomije". (FoNet)

HOLBRUK: Ne znamo ko kontroliše OVK

Pariz - Američki izaslanik Ričard Holbruk izrazio je danas misljenje da pripadnici Oslobodiiačke vojske Kosova ne slušaju samo jednog vođu. „Najveći problem koji OVK postavlja pred SAD i međunarodnu zajednicu je što ne znamo ko kontroliše te naoružane Ijude, ako ih iko kontroliše", rekao je Holbmk u telefonskom intervjuu za CNN. „Sumnjam da se radi samo o jednom rukovodstvu", rekao je on i dodao: „Pošto smo svi privtženi miroljubivom rešenju, kao i umereni lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, i pošto će najviši prioritet biti da se pregovara o prekidu vatre, dok se budu nastavili razgovori o statusu Kosova, mi na strani OVK nemamo sagovornike“, rekao je Holbruk. „Pretpostavljam, samo pretpostavljam, da je takozvana OVK zaista velika grupa Ijudi sa puškama, od kojih neki brane svoja sela, neki su labavo organizovani u grupe, a neke od tih grupa su međusobno suprotstavljene", kaže Holbruk. Prema njegovim rečima, političko rukovodstvo kosovskih Albanaca sebi nanosi štetu „javnim i privatnim prepirkama u vreme dok Srbi na njih vrše pritisak“. (FoNet)

LASI: Albanci prihvataju samo nezavisno Kosovo

SpLU - Nekadašnji kosovski i jugoslovenski političar, a sada advokat u Prišdni, Azem Vlasi, izjavio je da zbog „jačanja srpske agresije" kod kosovskih Albanaca sve više sazreva svest da je osamostaljivanje Kosova jedino prihvatljivo rešenje. U intervjuu za splitski nedeljnik „Feral tribjun“, on je dodao da Albanci Kosovo vide kao nezavisnu i samostalnu državu u klasičnom smislu toga pojma. ~Ni jedan Albanac ne bi pristao ni na kakav oblik autonomije u okviru SR Jugoslavije. Režim koji nam je u proteklih deset godina naneo samo golu represiju, sada vi-

še ništa ne može da nam ponudi“, naglasio je Vlasi. Prema njegovim rečima, na Kosovu se nastavlja raspad bivše Jugoslavije, koji, ovog puta, mora doći do kraja. „Moja je procena da na Kosovu predsednik SRJ Slobodan Milošević vodi svoj pretposljednji konflikt, jer će mu se poslednji dogoditi u samoj Srbiji, kad se srpski narod suoći s istinom“, naglasio je Vlasi. Za ilegalnu Oslobodilačku vojsku Kosova on je rekao da ona nije nastala ~danas, niti će se raspasti sutra“ i dodao da će OVK postojati i kad Kosovo postane nezavisna država. (Beta)

Danas, dnevnik, Izdaje prednzeće za novinsko-izdavačku dclatnost, DAN GRAF d.0.0, Redakcija: Vatroslava Jagića 3, if 'jP Beograd, e-mail; danas@eunet.yu, fax. 451-442, glavni urednik 452-176, dnevna redakcija i prelom 456-895, unutrašnja 452-162 i 437-019, spoljna 344-1999, kultura 344-2177, foto 344-1459, Beograd i sport 344-1591, direkcija 452-153, inarketing 438-991. Predsednik Upravnog odbora: Radomir Ličina. V. d. direktora DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Direktor lista: Dušan Simić. Glavni i ocigovorni urednik: Grujica Spasović, Redakcijski kolegijum: Božidar Andrejić (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Nikola Burzan, Petar Cvijić (Beograd, sporl), Ludvvik Wincenty Gadomski (ilustracije), Zdravko Huber (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Milovan Jauković (desk), Jelka Jovanović, Radomir Ličina (svet), Gordana Logar, Zagorka Milošević, Aleksandar Nikašinović, Vesna Ninković-Džafo, Rade Radovanović (kullura), Imre Sabo (foto), Dušan Simić, Prodaja: Slavenka Đurović, Milorad Đurović, tel. 452-163, Ziro-računi 40816-603-5-3045538 i 40816-603-8-4045538. Štampa DP štamparija “Borba”, ISSN 1450-538X

2

Ponedeljak, 6. jul 1998