Данас
Pariz za pregovore ali i primenu sile
Pariz - Francuska je juče zatražila „hituu i energičnu međunarodnu akciju“ kako bi se zaustavio rizik od opšteg sukoba na Kosovu, saopštilo je francusko Ministarstvo inostranih poslova. „Kriza je neosporno promenila tok zauzimanjem 40 odsto teritorije Kosova od strane Oslobodilačke vojske Kosova“, rekla je portparol ministarstva, An Gazo- Sekre. Francuska ostaje privržena pregovorima,“ali nastavljamo da radimo i na eventualnoj primeni sile“, rekla je ona. Poprtparol je takođe rekla da treba isključiti mogućnost nezavisnosti za Kosovo. U pregovorima je potrebno postići saglasnost o statusu
„veoma široke autonomije za Kosovo", rekla je ona. An Gazo-Sekre je rekla da če Francusku, na zasedanju Kontakt grupe u Bonu, u sredu predstavljati politički direktor ministarstva inostranih poslova Žak 810. Ona je rekla da taj sastanak „treba da omogući procenu toga šta su dve strane postigle od onoga što je od njih tarženo na poslednjem sastanku, 12. juna u Londonu“, insistirajući na potrebi očuvanja „jedinstva i kohezije“ unutar Kontakt grupe. „Ibrahim Rugova ostaje glavni pregovarač", rekla je još Gazo-Sekre. „Ali ne treba negirati korisnost kontakata sa OVK, ako to doprinosi zaustavljanju nasilja“, rekla jeona. (Beta-AFP)
Uoči sutmšnjeg zasedanja Kontakt grupe
Baze OVK na granici prema Makedoniji
Strah od „prelivanja“ rata izaziva sve većn etničku napetost u Makedoniji
Beograd - Znatni delovi pogranične teritorije SRJ prema Makedoniji „iskorišćeni su za baze Oslobodilačke vojske Kosova i kanale za infiltraciju od kojih se mnogi nalaze pod nosevima posmatrača iz redova srpskih specijalnih snaga“, piše londonski Tajms. „Sanitetski punktovi, prostori za obuku i odmor i skladišta municije vojske Kosova protežu se od Dečana do Đakovice odmah sa druge strane granice", piše izveštač Tajmsa iz makedonskog grada Tetova. List navodi da se i u samom Tetovu „vlada etnička napetost“ i da se „sve više uvećavaju strahovanja od rata“. „Ričard Holbruk koji je nazvao Kijevo najopasnijim mestom u Evropi trebalo bi da vidi ovo područje“, navodi Tajms reči jednog humanitarnog radnika u blizini albanskog pograničnog mesta Tropoja, gde, prema tvrdnjama lista „svake noći ili padaju jugoslovenske granate iii pripadnici OVK u zabuni pucaju jedni na druge“. (Beta)
Genadij Seleznjov, predsednik raske Diime
Još postoji opasnost od opšteg krvoprolića
Moskva - Predsednik ruske Dume Genadij Seleznjov izjavio je juče da problem na Kosovu može biti rešen samo putem pregovora, bez narušavanja suvereniteta Jugoslavije. Seleznjov je uoci polaska u Kopenhagen, na zasedanje Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, rekao da takvo rešenje predviđa i sporazum koji
su 16. juna u Moskvi postigli predsednici Rusije i SRJ, Boris Jeljcin i Slobodan Milošević. Seleznjov je rekao da će ruska delegacija ostalim parlamentarcima OEBS skrenuti pažnju da na Kosovu još postoji opasnost od opšteg krvoprolića i naglasio da je neizmenjen stav Rusije da se ne sme dozvoliti da kriza preraste u krvoproliće. (Beta)
Papa pozvao Evropu da sarađuje na rešavanju sukoba
Vatikan - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Jovan Pavle Drugi pozvao je juče evropske zemlje da blisko sarađuju na rešavanju balkanskog konflikta. „Različite nacije na kontinentu moraju da budu dorasle ozbiljnoj situaciji na Balkanu", rekao je papa prilikora prijema novoimenovanog belgijskog ambasadora pri Svetoj stolici Tijerija Mulsa. „Evropske zemlje moraju da blisko da sarađuju na rešavanju tog sukoba da se izbeglim i raseljenim licima omogući povratak, omoguči sloboda kretanja i dopremanje pomoći za obnovu kuća i javnih zgrada“, rekao je papa Jovan Pavle Drugi. (Beta-Rojters)
Primena mera Kontakt grupe - po svaku cenu
Stejt dipartment razočamn neuspehom Ričarda Holhrnka
Američki čovek za pregovore Ibrahim Rugova ođbačen od OVK, sve više gubi podršku i albanskih političkih snaga u Prištini, ocenjuje Vašington post
Vašington - U prvim reagovanjima američke administracije primetno je razočaranje zbog neuspeha trodnevne misije Ričarda Holbruka u Prištini i Beogradu, ali je još primetnija odlučnost da se nastave i pojačaju diplomatski napori, kako bi bi se obezbedilo pregovaračko rešenje za krizu koja se smatra potencijalnom opasnošću za širi balkanski prostor. Posrednički pokušaji Ričarda Holbruka ocenjuju se u Stejt dipartmentu kao korisni u nastojanjima da se razjasne „neka veoma važna pitanja" oko Kosova, pri čemu se posebno uka-
zuje na potrebu da se sa albanske strane obezbedi jedinstvena pregovaračka pozicija za traženi dijalog sa predstavnicima vlasb iz Beograda. Istovremeno, u Vašingtonu se ukazuje na spremnost SAD da se po svaku cenu stvore uslovi za potpunu primenu mera koje je Kontakt grupa predvidela za krizu na Kosovu. U to ime - kako se navodi - veoma mnogo se očekuje od upravo započete posmatračke misije sastavljene od diplomata akreditovanib u Beogradu, kao i od daljih posredničkih manevara američkog ambasadora iz Ma-
kedonije Kristofera Hila, zaduženog da radi na poslovima koje Holbruk nije mogao da obavi tokom svoje trodnevne misije. Jučerašnji Vašington post - u oceni koja dominira izveštajima i ostalih vodećih američkih medija - konstatuje da je u tekućim nastojanjima da se deblokira mirovni proces na Kosovu za Amerikance glavni problem da pronađu rešenje za situaciju u kojoj je njihov čovek Ibrahim Rugova odbačen od ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova, s tim što sve više gubi podršku i relevantnih albanskih političkih snaga u Prištini. (FoNet]
FOTO: FONET/AP
Proboj u Prištini; Telohranitelj pokušava da napravi put Holbruku kroz gomilu novinara
Holbruk završio nova rundu šatl diplomatije u Jugoslaviji Promena statusa Kosova unutar SRJ
Misija nije uspela, ali nije ni propala, već se nastavlja
Beograd - Specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk ocenio je, po završetku svoje trodnevne misije u SR Jugoslaviji, da ona „nije napravila napredak, ali sigurno nije ni propala“, istakavši da je promena statusa Kosova u okviru Jugoslavije ~neophodna“. Upitan da li bi status Kosova kao treče jugoslovenske republike bio rešenje, Holbruk je odgovorio: ~To je na Ijudima u Jugoslaviji da razjasne. Nije moj posao da pronađem specifično rešenje, ali neka promena sadašnjeg statusa Kosova unutar međunarodnih granica Jugoslavije je neophodna". On je, međutim, odbio da kaže da li se i predsednik Milošević slaže sa tom njegovom ocenom. Izražavajući zabrinutost zbog bezbednosne situacije na Kosovu, on je naglasio da je otpočinjanje diplomatske posmatračke misije „početak procesa povratka jakog međunarodnog diplomatskog posmatračkog prisustva na Kosovu“, što je, kako je rekao, rukovodstvo kosovskih Albanaca i tražilo. Američki izaslanik se založio i za oslobađanje kidnapovanih na Kosovu, ocenjujući da su
takvi postupci „neprihvatljivi, bez obzira ko to čini“. Upitan da li mu je poznato da li postoji jedinstvena komandna struktura u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, Holbruk je odgovorio: ~Ne znam. Sumnjam u to u ovom trenutku. Oni treba da izađu i da identifikuju svoje vođe i da se vidi da li postoji uloga koju oni mogu da igraju u ovom procesu. Svi razgovori koji su sa njima vođeni u Zapadnoj Evropi postavili su ozbiljna pitanja da li Ijudi izvan Kosova imaju autoritet, odnosno koji stepen autoriteta, nad Ijudima sa oružjem na Kosovu". On je još jednom ponovio da je za SAD Rugova glavni albanski lider. ~On traži nezavisnost Kosova, a to je različito od pozicije SAD i Kontakt grupe, ali on je glavni lider i ključna osoba sa kojom nameravamo da se dogovaramo", bio je kategoričan američki diplomata. Holbruk je na kraju najavio da će se diplomatska misija za rešenje kosovskog pitanja nastaviti ~intenzivno“. „Naša misija se nastavlja. Ona nije uspela, niti propaia, nego se jednostavno nastavlja i mi nećemo odustati“, zaključio je. (FoNet)
Utorak, 7. jul 1998,
3