Данас
Žalim što mi stoka pase žito
Ljuhomir Kovačević izbeglica iz sela Rudnik kraj Kosovske Mitrovice
Kragujevac - Dete, ono '4l. bio je pošten rat. Tada nisu dirali decu, žene i starce. Sada, übiše sve - staro, mlado, žensko, sakato... Nikoga ne štede - priča nam 70 godina star Ljubomir Kovačević iz sela Rudnik kraj Kosovkse Mitrovice, koji je pre dve nedelje poslednji napustio svoje već potpuno jedno pusto selo i sa suprugom Đurđom se doselio kod sina u selo nadomak Kragujevca. „Bežanija" Srba iz Rudnika, priča Kovačević, počela je pošto su teroristi übili Blagoja Jovanovića iz susednog sela, inače bratanca njegove žene. - Übili su ga 4. juna, dok je
Državane priznaje srpske izbegiice Kako je Danasu rekla dr Vesne Pavlović, potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Kragujevca, država ne priznaje izbeglice sa Kosova „pošto niko ne može biti izbeglica u svojoj zemlji“. - Ima puno izbeglica sa Kosova u Kragujevcu, ali ne postoji nikakav prihvatni centar. Gotovo svi su smešteni po svojim familijama, pošto u Kragujevcu od ranije ima puno porodica iseljenika sa Kosova. Izbegli ne žele da se javljaju ni opštini ni humanitarnim organizacijama, čak se i kriju, a kad dođu traže samo hranu kaže Pavlović. Dvočlana delegacija Helsinškog odbora za Ijudska prava u Srbiji posetila je prekjuee izbeglice u Kragujevcu u nameri da se na licu mesta upozna sa situacijom ~na terenu".
čistio kod konja. Skoro tri meseca ranije, komšije (Albanci) su došle i otele mu lovačku pušku, da bi ga njom kasnije i übili. Poznajem kakve rupe ona pravi. Razneli su mu ruku i pola grudnog koša dok je čistio štalu - priča Kovačević vidno potresen. Kako kaže, Blagoje je već nekoliko dana spavao kod njega, pošto se Kovačevićeva kuća nalazi tik uz policijski punkt, ali mu je postalo neprijatno što smeta, pa se vratio svojoj kući. - Tražio sam od policije da mi pomogne da donesem te-10. Na kraju su mi dali dva tenka da ga izvučem. Blagoje je sahranjen u dvorištu crkve, pošto su sva groblja nesigurna, a svi Srbi iz Rudnika, bilo ih je ~za 32 kuće“, kao po komandi preko noći su nestali. Niko se ni sa kim nije dogovarao, nisu planirali beg, samo su nesta-11. - Mnogi od njih nisu ni krpu poneli. Ja sam sa babom ostao sam u selu, pošto su komšije Albanci selo napustili pre nekoliko meseci nemoćni u sigurnije krajeve, a momci u šumu, u teroriste - priča Kovačević. Srpske kuće, pre nego što su napuštene, napadane su svake noći. Kovačevićeva kuća, tvrdi, pre nego je otišao bila je izrešetana ~kao sir“. Komšije su često kod njega spavale jer je blizu policije, pa je njegova kuća bila i „omiljena za napade". - Tačno se po pucnju čuje kada napad počinje. Imaju kineske puške, koje pucaju kao „tetejci", ~tak-tak“. To je znak za napad. Kada se ponovo oglasi ~Tak-tak“, napad prestaje. Kad se zapuca, žene i decu poležemo po kućama, a mi iza ograde, drveta, kamena. pa pucaj na sve što mrda, sve dok ne odu. Policija samo gleda, ne meša se, brani
jedino sebe ako je napadnu. Kažu, nemaju dovoljno snage. Kad je bila opasna pucnjava u susednom selu, policajci su samo kroz durbine gledali leševe kraj puta, nisu se usudili da ih ppkupe i sahrane. Kažu, to „Šiptari" namerno ostavljaju, ne bi li neko došao da pokupi tela, pa da i njega skinu - priča Kovačević. Na pitanje da !i bi se vratio, Kovačević samo odmahuje glavom. - Gde da se vratim? Možda se sada i smiri, možda i prestane da se puca, pa šta. Po-
sle šest meseci, godinu, treba sve ispočetka, pa opet da bežim. Star sam ja da ponovo kuću kućim. Ostavio sam sve tamo, kuću na sprat, vodu u kući, njivu, stoku, frižider, televizor - širi ruke Kovačević. Ipak, najžalije mu je, kaže, što mu stoka sada pase žito. - Ne krivim ja „Šiptare" za ovo što se desilo, I mi bismo možda uzeli tuđe da nam se ukaže dobra prilika, ne znam. Krivi su ovi što se voze kolima od 50.000 maraka, a nas proteruju sa rođene zemlje. Tog Miloševića smo mi
najviše podržavali. Sad nam je jebao majku - ijutito uzvikuje Kovačević._ Ipak, kaže, „Siptari se samo kote. Ima porodica u selu i sa 14 dece, a ja imam samo ovog jednog, pa se i on odselio". Kovačević kaže da su svi Srbi u Rudniku početkomdevedesetih dobili od vojske puške. Najviše Ijudi dobilo je poluautomatske, ali bilo je i automatskih pušaka, pa i puškomitraljeza. Na pitanje kako im tada nije bilo jasno šta se sprema i u protiv koga je trebalo da se upotrebi to oružije, Kovačević kaže da se ~sve znalo još pre deset godina", a da su puške dobili da bi se „branili ako ih neko napadne“. Kontakata između meštana Srba i Albanaca, otkako je nasilje počelo, nije bilo i niko nije pokušao da nešto uradi da bi se nasilje izbeglo.
U Srbiei poginula 24 policajca - Gotovo da nije bilo dana bez borbe. Vlastima smo se obračali više puta, ali ništa, Kada sam ostao sam u selu, komandir policije mi je rekao da bi mi bilo bolje da se i ja odselira, jer sam sam, a policijabi svakog časa mogla dobiti naređenje da se povuče. Na kraju, dali su mi dva tenka, dva „pinc gauera“ i kombi da me isprate 15 kilometara. Poneo sam samo televizor, junicu i tele - kaže Ljubomir Kovačević. - Ne znara zašto stalno lažu. Samo u riašoj opštini [Srbicajj u to smo potpuno sigurni, poginulo je 24 policajaca - dodaje njegova supruga Đurđa.
VEUKO POPOVIC
Veljko Popović
U pratnji đva tenka poslednji napustili selo: Ljubomir i Đurđa Kovačević
"Novo ponašanje" Miloševića
Ruski mediji o moskovskom dogovom i rnsko-američkom diplomatskom desantu
Moskva - Moskva danas sa zadovoljstvom konstatuje da su tri nedeIje, protekle od posete jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegove zajedničke izjave sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, dale veoma vidljive rezultatež „Beograd je usposlavio konstruktivne odnose sa međunarodnim oganizacijama, Vlada Sr-bije je usvojila program pomoći građanima Kosova u obnovi porušenih kuća, stižu humanitarne pošiljke, u toku su pregovori predstavnika Jugoslavije i OEBS-a o istovremenom dolasku misije ove organizacije na Kosovo i obnovi članstva Jugoslavije" istakao je zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Vladimir Rahmanjin.
Govoreći na brifingu za domaće i strane novinare o realizaciji moskovskog - dogovora Jeljcin-Milošević, ruski diplomata je istakao da je na Kosovu počela da deluje monitoring-misija sastavljena od diplomata u ambasadama u Beogradu zemalja članica Kontakt grupe. Sada je, međutim, najvažnije da se hitno obnove pregovori - podvukao je Rahmanjin, navevši da je Beograd „potpuno spreman da im pristupi", ali da, „nažalost, još nema nikakve reakcije lidera kosovskih Albanaca". Isto tako, rekao je on, dok su specijalne jedinice jugoslovenske policije prekinule sve svoje ofanzivne operacije, predstavnici albanske zajednice na Kosovu ne žele da preu-
zmu odgovarajuću obavezu. Još su karakterističnije pozitivne ocene vodećih moskovških listova o ~novom držanju" beogradskih vlasti i odsustva spremnosti kosovskih Albanaca na obnovu pregovora. Ističući da je predsednik Milošević - saglasivši se sa prisustvom međunarodne posmatračke misije na Kosovu - „načinio korak koji je pre dva-tri meseca bilo teško i zamisliti“, Izvestija navode da jugoslovenski lider „namerava da uskoro pozove i misiju OEBS-a“. Kad se to ima u vidu - pita se ovaj list - ~šta je još potrebno albanskoj eliti na Kosovu da bi pristala na obnovu pregovora? Njima mora biti jasno da su ultimatumi - kao što je zahtev da se stave van snage zakoni doneti posle 1989.
ili priznanje nezavisnosti - apsolutno neprihvatljivi, ne samo da Srbiju i Jugoslaviju, već ništa manje i za međunarodnu zajednicu", ocenjuju Izvestija. Komentarišuću zajedničku misiju zamenika šefa ruske diplomatije Nikolaja Afanasjevskog i izaslanika predsednika SAD, Ričarda Holbruka na Kosovu, listovi, kao i predstavnik Ministarstva inostranih poslova, ocenjuju da se „Amerikanac na licu mesta mogao uveriti u plodotvornost moskovskog dogovora" Miloševića i Jeljcina. „Nije slučajno što su se poslednjih dana potpuno utišali razgovori o pripremama vojne intervencije NATO-a radi rešavania kosovske krize“ - pišu Izvestija. (FoNet)
4
Sreda, 8. jul 1998,