Данас
Sukobi u vrhu vlasti
Odgovor Milisava Sekulića Borisavu Mikeliću (2)
Vi ste „pod svoje“ uzeli ministra odbrane pukovnika Radeta Tanjgu, a predsednik Milan Martić, komandanta GŠ SVK generala Milana Čeleketića. Stvoren je nepotreban sukob između dve ključne institucije za odbranu RSK.
Kad je došla 1990. godina vi ste, gospodine Mikeliću, povukli drugi krajnje pogrešan potez. Namesto da u Hrvatskoj uđete u borbu za prava srpskog naroda i da u toj borbi angažujete Srbe i Hrvate iz Hrvatske, vi ste došli na ideju da Srbe u Krajini branite Srbima iz Srbije. Kao član CK SKJ, podržavate Slobodana Miloševića i njegovu Osmu sednicu. Postajete glasački broj jedne politike koja se razračunava sa drugim politikama. Uvek nastupate u ime Srba u Hrvatskoj. Kada je došlo do rata u Hrvatskoj bežite u Srbiju i ostavljate „svoj" narod Tuđmanovoj politici na milost. I da ste bar na tome stali, danas bi sve drugačije izgledalo. Vi nastavljate da u ime Srba u Hrvatskoj, jgrate" u politici kroz koju se razračunavaju Franjo Tuđman i Slobodan Milošević. Oberučke ste prihvatili politiku „svi Srbi u jednoj državi". Delovali ste iz Beograda. Kada je vaš ~šef“ odlučio đa menja politiku, poslao vas je u Krajinu. Kada ste vi došli za predsedrufcST vlade u RSK, Srbi u HrvatsKoj odavno su bili izdani. Vaš je zadatak bio da pronađete krivca za ono što se desilo Srbima od politike koju vodi Hrvatska demokratska zajednica sa Franjom Tuđmanom na čelu.
Dok ste vi bili predsednik Vlade, Srbi u Krajini su se podelili do kraja. Svako je bio protiv nekoga. Vi ste razbili bilo kakvu zajedničku i jedinstvenu politiku srpskog naroda u Krajini. Raskinuli ste sa predsednikom Martićem, onemogućili ste osposobljavanje Srpske vojske Krajine za rat. Izražavali ste spremnost da pregovarate i razgovarate sa trećerazrednim političarima Franje Tuđmana, a odbijalj ste razgovore sa Martićem, Čeleketićem i drugim ličnostima sa najodgovornijih funkcija u državi. Za vreme vašeg predsednikovanja nije se mogao sastati Vrhovni savet odbrane RSK. Vaš odnos prema SVK je bio krajrije prijav i nepošten. Da ste odgovoran i čovek koji je zabrinut za sudbinu Srba u Hrvatskoj, vi biste suočeni sa problemima koje ne možete rešiti, dali ostavku. Ali to niste mogli da uradite, jer je bilo su-
protno ~domaćem“ zadatku koji ste dobili od onih koji su vas poslali u Krajinu. Sve ste činili da prikrijete nepoštenu politiku Beograda prema Srbima u Hrvatskoj. Izabrali ste za „dežurne" krivce SVK i predsednika Milana Martića. I moram vam priznati da ste uložili maksimalne napore da ih pripremite za krah koji se odigrao u avgustu 1995. godine. To kako ste vi SVK vodili rasulu priča je za sebe. Vašim dolaskom za predsednika Vlade inicirali ste prekid odnosa između GŠ SVK i Ministarstva odbrane. Odnosi se nisu mogli uspostaviti sve dok ste vi vršili dužnost predsednika vlade RSK. Vi ste „pod svoje" uzeli ministra odbrane pukovnika Radeta Tanjgu, a predsednik Milan Martić, komandanta GŠ SVK generala Milana Čeleketića. Stvoren je nepotreban sukob između dve ključne institucije za odbranu RSK. Taj sukob je eskalirao sukobom između vas i Milana Martića. Dva oficira nedorasla dužnostima koje su. obavljali bili su siguran plen u rukama vas, prepredenog političara i Milana Martića, predsednika RSK. Vi ste, gospodine Mikeliću, sa pukovnikom Tanjgom postali ključni faktor izolacije SVK od države. Vas dvojica ste držali SVK na prosjačkom štapu. Vaš vojni ministar prekinuo je sve službene odnose sa predsednikom Martićem i komandatom GŠ SVK, Od njega će poticati mnoge optužbe na račun vojske. Ovaj ministar predstavljaće zaštitu pogubne politike vlade RSK prema odbrani RSK. Sutra: BMV za direktora RTS Dragoljuba Milanovića
Ml/OS PERIĆ
Beograđ, 9. |ul: Više hiijada penzlonera protestvuje ispred Vlade Srbije
Samo popravka čamca
U članku od 7. jula pod naslovom „Direktor potapa flotu", a vezano za čamac Momira Pavlićevića, predsednika Privredne komore Srbije, novinar je omaškom naveo da se u Brodoremontu JRB-a u Beogradu übrzano radi na izradi čamca za gospodina Pavlićevića, pa Vas molim da ovu grešku ispravite jer sam izričito izjavio da se radi na renoviranju i opravci Pavlićevićevog čamca, a da je nemoguće da direktor Dušan Strugar o tome ne zna baš ništa. Dragan Srećković, dipl. politikolog, predsednik Brodarskog sindikata JRB
Vic
Žena mužu, u samoposluzi: ~Ti ponesi našeg malog, a ja ću jaja. Jer, tehi sve lako ispadne iz ruku!"
Konfuzija u Ženevi
U februam su bili fantomi. Ibrahim Rugova tvrdio je tada da su oni plod mašte srpskih vlasti, koja ihje izmislila kako hi pred svetom blamirala gandijevski pokret kosovskih Albanaca. Osim u povremenim oružanim napadima i otmicama njihovo postojanje potvrđivale su još jedino eksluzivne reportaže sa gudura i potom iz tek prolistalih šuma Kosova. Ipak postoje, zaključivali su strani novinari sa lica mesta, ponekad filmski ganuti prizorom slabo naoružanih a tako odlučnih boraca protiv policijske represije. Sada je juli. Više nisu fantomi. Kontrolišu trećinu teritorije za koju se bore oružjem, übijanjem i otmicama. Potiskuju s Kosova uticaj i harizmu Ibrahima Rugove, potiskuju moć politike i poiitiku u principu. Zapar meseci Oslobodilaćka vojska Kosova (OVK) postala je gerilska snaga sa, po mnogim ocenama, najbržim usponom u svetu. Po Kosovu raspoređuje svoje kontrolne punktove, oznaćavajući ono što u borbi s policijom i vojskom osvoji. Ima, navodno par hiljada boraca, a širom sveta ogranke i aktiviste koji nesmetano prikupljaju novac i oružje. Niko na zapadu do sada nije pokazao nameru da ih označi pogrdom teroristi. Naprotiv! I eto ih pre dva danct u Ženevi - u evropskom sedištu Ujedinjenih nacija! U Švajcarskoj iz koje im, prilozima tamošnje albanske zajednice stiže, navodno najobilatija pomoć. Novinarima, javnosti, svetskim političarima i Rugovi porućuju - “Period za pregovore je istekao. Sadaje rat!" Ići će ~do kraja", dok se srpske snage sa Kosova ne povuku, kažu , itu „neće hiti kompromisa!“ Govore o ratu, do kraja i bez kompromisa, i sve to u sedištu Ujedinjenih nacija, organizacije zamišljene tako da rata ne bude. I eto konfuzije! Nije li kompromis mirnim sredstvima ono čemu svetska diplomatija teži, a nezavisnost Kosova ratnim sredstvima jedino što ta diplomatija iskljućujel Kada se svemu dodajoš jedan neskriveni cilj OVK velika Albanija, konfuzija nastala posle real-diplomatskih poteza oko priznanja snage, te najave uključivanja OVK upregovore, te njihovog pojavljivanja u središtu mirovne organizacije, postaje sve veća. Nije li već sada dobila razmere političke šizofrenijel
RATKO BOŽOVIĆ Kroz crveno
Šef katedre za novinarstvo i političku sociologiju Fakulteta političkih nauka u Beogradu prof. dr Ratko Božović nije više šef. Podneo je ostavku. Kako lepo piše u nazivu jedne njegove knjige - prošao je „Kroz crveno". Profesor Božović (1934, Banja Luka), podneo je ostavku zato što ne želi da pomaže „partijskoj državi da partijski univerzitet" dovrši proterivanjem kreativne snage van granica. U ruglo, mrak... Neće da učestvuje u anticivilizacijskoj šaradi koja će nas utabanim stazama, po meri naših ruskih akademika, vratiti decenijama unazad, po staljinističkoj matrici, pravo u novo društvo „radnika, seljaka i poštene inteligencije". Istini za volju profesor Božović ne mora da pristane. Kao autor 300 (i kusur) naučnih radova, 150 stručnih i petnaestak knjiga (novu upravo dovršava) može gde god hoće. Uopšte nije važno što neće potpisati novoproklamovani ugovor o radu sa rektorom, jer je redovni profesor od 1980. godine - čitav jedan život. Kao da uživa punu slobodu građanskog društva moći će u skladu sa intersovanjima is-
kazanim u sadržaju i naslovima svojih knjiga - da isprobava „Metamorfozu igre“ u „Kulturi slobodnog vremena“. Ili, pošto je s intelektualnim razlogom uznemiren, da prolazi kroz „Noćnu moru“ ili „Ludnicu...". Ako ništa drugo da se zabavlja u „Lavirintima kulture" ili dokuči njene „Nedoumice"... Naravno, prof. Božović, zbog obaveza prema studentirna i novim naučnim naraštajima, neće u penziju. Penzija je za one koji ne znaju šta'bi sa slobodnim vremenom. Bez ugovora ili, još više, sa njim.
Jelka Jovanović
IMRE SABO
Petak, 10. jul 1998,
7