Данас

Treba nam novi Telekom

Mesečne analize i prognoze predviđajn - krajnje neizvesnu jesen

Beograd - Zvanične ocene prema kojima se ekonomska politika za ovu godinu, izuzev na području spoljnotrgovinskih odnosa, realizuje u skladu sa očekivanjima u priličnom je neskladu sa onim što su novinari mogli da čuju juče prilikom predstavljanja najnovijeg broja ugledne ekonomske publikacije MAP [Mesečne analize i prognoze), koju izdaje Ekonomski institut u Beogradu. lako priznaju da bi poslednji događaji sa crnim deviznim kursom mogli, možda, da budu najava uzbudljive ekonomske jeseni, ekonomisti okupljeni oko ove publikacije krajnje su uzdržani oko prognoza za drugo polugođe ove godine. - Sve je neizvesno i sve je moguće, pa i to da do kraja godine postignemo dogovor sa međunarodnim finansijskim institucijama, posle čega bi se situacija bitno preokrenula. Jednom nam se već dogodilo ove godine da nam prvo uvedu, onda ukinu, pa opet uvedu sankcije. Ja nisam stručnjak za političke prognoze i zbog toga se divim onima koji danas mogu da prognoziraju koliko će marka skočiti do kraja godine, kaže urednik MAP Stojan Stamenković. Prema analizi MAP u maju je smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita nastavljeno tako što je uglavnom smanjivan uvoz, ali je zbog toga i izvoz počeo da pada. Nastavljen je veoma visok rast cena, ali je došlo do izvesnog smanjenja plata i prihoda za javnu potrošnju u odnosu na prethodni mesec. Monetarna politika je ostala uzdržana. U junu je dinamika cena usporena, ali je sve to daleko od onog što je obećano.

Izvestan rast proizvodnje koji je ostvaren u maju pre je stvar kalendarskog rasporeda praznika nego nekih drugih uticaja. Ukoliko se u drugoj polovini godine ne dogodi nekakav preokret kakav je bio lane prilikom prodaje Telekoma, rast proizvodnje koji je u prvom polugođu iznosio oko 15 odsto, biće do kraja godine prepolovljen. Neizvesno je i kako će se pokriti spoljnotrgovinski deficit koji u prvom polugodištu već iznosi 1,2 milijarde dolara. Smanjivanje uvoza značiće i smanjivanje proizvodnje, a najavljeni podsticaji

izvoza predstavljaće samo privilegovanje nekih preduzeća. Na pitanje novinara Danasa ima li informacije o tome da je Jugoslavija spremna da na svetsku pijacu iznese nešto tako krupno kao što je bio Telekom, urednik MAP Stojan Stamenković kaže: - Mi, naravno, nemamo nikakvih poverljivih podataka o tome. Koliko se zna stranci su zainteresovani za neke rudnike - o tome je bilo i pregovora - za Aluminijumski kombinat, za šećerane i cementare. Namenjena

nam je, zapravo, prljava tehnologija, ali ni to nema šanse da se realizuje dok traju sankcije. Čak i kada se to dogodi, cena koju ćemo dobiti biće znatno niža zbog velikog političkog rizika. Ostaje, inače, ranija ocena MAP da ukupna vrednost jugoslovenske privrede ne prelazi 20 milijardi dolara. Stručnjaci MAP upozoravaju da se prilikom prodaje Telekoma dogodilo ono za šta su oni upozoravali da neće ostati bez negativnog efekta. Devize su zadržane u deviznim rezervama, a na račun tih deviza emitovana je dinarska protivvrednost i dat kredit penzionom fondu. To nije moglo da ostane bez uticaja na inflaciju koja raste uprkos tome što Narodna banka Jugoslavije vodi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku. Posebno kritični bili su stručnjaci MAP prema hvalisanju zvaničnika oko rasta cena. Tačno je da su cene u junu porasle u odnosu na prethodni mesec samo za 2,2 odsto, dok je mesečni rast cena u martu bio 4,4 odsto. Za taj podatak u dobroj meri je zaslužna i statistika koja beleži samo zvanične cene, po kojoj robe u državnim prodavnicama nema. a ne i one po kojima se ta roba prodaje u privatnim prodavnicama. Nije, međutim, samo o tome reč. Na početku godine obećana je nulta inflacija, za prvih šest meseci ona iznosi 20 odsto, a zvanične prognoze su da će do kraja godine - što, zapravo, nije moguće ostvariti, dostići 30 odsto. Ti podaci se nikako ne mogu tumačiti kao ostvarivanje utvrđene ekonomske politike.

Prevareni metalci Komentarišući štrajk metalaca, stručnjaci MAP podsećaju na svoje prošlogodišnje istraživanje prema kojem je 309.000 radnika zaposlenih u metalskom kompleksu, crnoj i obojenoj metalurgiji, 260.000 radnika višak. Metalska industrija naprosto nije u stanju da rađi sa više od 10 odsto kapaciteta. Sramno je, kažu stručnjaci MAP, što su ih neke kolege iz naše struke ohrabrivale i uveravale da će posla biti. Da bi se metalska industrija pokrenula neophodne su veoma krupne investicije kako u njenu modernizaciju, tako i investicioni projekti u čijoj realizaciji bi ona mogla da učestvuje. Bez velikih stranih ulaganja takvih investicija nema,niti će ih biti.

Saša Nikašinović

ZVEZDAN

Đukanović mora da prizna Saveznu vladu

Predrag Bulatović, potpredsednik SNP

Podgorica - Potpredsednik SNP Crne Gore Predrag Bulatović ocenio je juče da će cmogorski predsednik Milo Đukanović „morati da odustane od nepriznavanja jugoslovenske vlade, ukoliko se zaista zalaže za Jugoslaviju". „Đukanović će morati da odustane od nepriznavanja Savezna vlade i da komunicira sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, što je tnovit put, ili da ide u otvoreni seperatizam, što je još trnovitija staza“, rekao je Bulatović agenciji Beta. On je rekao da ne zna da li su se nedavno u Beogradu susreli Milošević i Đukanović, „Pošto se SNP zalaže za Jugoslaviju i njoj je Jugoslavija iznad svega, smatram da polltičari treba da traže kompromis radi te

iste Jugoslavije", rekao je Bulatović. Na optužbe crnogorskog rukovodstva da je nova Savezna vlada na čelu sa Momirom Bulatovićem nelegitimna, potpredsednik SNP je rekao da je od takvih „nelogičnih primedbi mnogo važnija čmjenica da jugoslovensku vladu prihvata čitav svet“. On je dodao da su Momiru Bulatoviću čestitke povodom izbora za saveznog premijera uputili „mnogi predsednici vlada evropskih i drugih zemalja". Izrazio je nadu da će Savezni ustavni sud proglasiti neustavnim novi crnogorski Zakon o izboru poslanika u Veću republika Saveznog parlamenta kojim se umesto proporcionalnog uvodi većinski izborni sistem i imperativni mandat. (Beta)

Atentat na Mauzera delo organizovanog kriminala

Bijeljina - Demokratska stranka Republike Srpske optužila je juče Vladu i ministra unutrašnjih poslova RS da su najviše odgovorni za pokušaj atentata na načelnika Uprave polidje u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS i visokog funkcionera te stranke Ljubišu Savića-Mauzera. „Sada je savršeno jasno da je leglo kriminala i njegovih najokrutnijih eksponenata u rukovodećim strukturama MUP RS, odnosno u kadrovima koji su zadržali pozicije nakon navodne reorganizacije", saopšdla je DS RS. Dve osobe su juče poginule u pokušaju da u Bijeljini izvrše atentat na Savića. One su. kako je rekao portparol MUP RS Duško Tuzlančić, nastradale stavljajući pod Mauzerov automobil eksplozivnu napravu. „Motiv za taj teroristički akt vidimo u osveti organizovanog kriminala koji je uplašen realnošću Ljubiše Savića da se dosledno i do kraja razračuna sa kriminalom u RS“, navodi se u saopštenju. U

saopštenju se dodaje da su zatajile institucije za borbu protiv kriminala, a oglasili su se oni „kojima pravna država uopšte ne odgovara, a to su oni koji su kriminalom izgradili svoje pozicije u vlasti i sada nastoje da ih sačuvaju terorizmom". Predsednik DS RS Dragomir Dumić rekao je juče na konferenciji za novinare je da je to treći pokušaj atentata na Savića. koji je predsednik Izvršnog odbora stranke. On je novinarima kazao i da su „poznati i naručioci atentata", ali da se njihova imena u interesu istrage za sada države u tajnosti. Dumić je rekao da je njegova partija upozoravala na rast organizovanog kriminala i istakao da je DS RS bila u pravu kada je sumnjala u rezultate borbe protiv kriminala. Nisu urađene osnovne pretpostavke da bi ta borba bila efikasna - personalno „čišćenje" policije i reorganizacija pravosuđa, dodao je predsednik DS RS. (Beta)

Tortura u KP Sremska Mitrovica

Beograd - „Otac Nata Hasanija, kosovskog Albanca koji izdržava zatvorsku kaznu u KP Domu Sremska Mitrovica zbog krivičnih dela terorizmma i udruživanja radi neprijateljske delatnosti obratio se Fonđu za humanitarno pravo iz Beograda tvrdeči da je njegov sin podvgnut torturi od strane radnika KP Doma, te đa ima rasekotine i krvne podlive po licu“, kaže se u jučerašnjem saopštenju Fonda za hiunanitarno pravo. Fond poziva nadležne organe vlasti republike Srbije da provere navode oca Naita Hasanija o torturi nad njegovim sinom. Takva obaveza, kaže se u saopštenju, proističe iz odredbi Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ih ponižavajućih kazni i postupaka, koju je Jugoslavija ratifikovala. Fond se obratio i MUP Srbije zahtevajući proveru navedenog, naglašavajući da je i ranije primao optužbe na račun čuvara KP Doma Sremska Mitrovica. V P.

Perović: Zadatak Bulatovića je da proda Kosovo

Split - Bivši politički lider Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Perović izjavio je da je Momir Bulatovič postavljen za jugoslovenskog premijera da bi „potpisao' 1 priznavanje „Republike Kosovo". „Bulatović je doveden u Beograd na čelo Savezne vlade da uzvikne i potpiše ‘Kosovo-republika’", rekao je Perović u razgovom za splitsku Nedeljnu Dalmaciju. Perović, koji je sada u stranci zadužen za spoljne poslove, istakao je da je njegova partija uporno tvrdila da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović „džojstik u rukama Zapada". „On je čovek koji nikada nije vodio računa o crnogorskim interesima, on to ne radi ni sada i on će Crnu Goru uvesti u tu čudovišnu tvorevinu", ocenio je Perović, verovatno aludirajuči na stvaranje neke nove, tročlane jugoslovenske federacije. On je rekao da je Đukanović ~i daIje u nekoj tajnoj vezi" sa ju°oslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem. „Oni su se pre neki dan sastali i razgovarali četiri puna sata. Njih dvojica su se precizno dogovorili oko svojih nadležnosti, u to budite uvereni", kazao je Perović. On je ocenio da će se ići na to da se Kosovo konstituiše kao treća jugoslovenska republika i da se ~ceo prostor pakira u pravnopolitički provizorij koji se naziva SRJ“. Prema njegovim rečima, Crna Gora će biti „moneta za potkusurivanje u razračunima većih i snažnijih političkih grupacija i međunarodnih faktora na.Balkanu“.-(Beta)

4/Danas

Subota - nedelja, 11 -12. jul 1998