Данас

Populistička licitacija

Izhorna kampanja a Slovačkoj

Privlačenje birača obećanjima dosad je bilo ~specijalitet“ kontroverznog Mečijara - sada to prvi put pokušava i opozicija

Specijalno za Danas Prag - Slovačka demokratska koalicija (SDK, savez pet opozicionih stranaka) odlučila je da se u kampanji za izbore, zakazane za kraj septembra, premijeru Vladimiru Mečijaru i njegovom Pokretu za demokratsku Slovačku (HZDS) suprotstavi njihovim oružjem - populističkim obećanjima. Glavni programsko-izborni dokument ove opozicione formacije „Sporazum s građanima", objavljen ovih dana, sadrži mnoštvo demagoško-populističkih elemenata obećanja dvostruko većih plata, hiljada novih radnih mesta, sniženja poreza, povećanja socijalnih dodataka, pokretanja masovne stambene izgradnje... Toliko ih je da politički analitičari u Slovačkoj postavljaju pitanje da li će, s obzirom na profil opozicionih birača, možda više odbiti nego privući glasova. Igra na tuđem terenu Privlačenje birača obećanjima dosad je u Slovačkoj bilo „specijalitet" kontroverznog Mečijara, poznatog po populizmu i sklonosti autoritarnosti. Sada to po prvi put pokušava i opozicija. Neki u tome vide unošenje američkih elemenata u izbornu kampanju. Kako će to,-međutim, primiti slovački opozicioni glasači - velika je nepoznanica. Neki analitičari - pozivajući se na to da za opoziciju glasaju, uglavnom, mlađi i obrazovaniji tvrde da će SDK ovim razocarati svoju bazu i odbiti je od sebe. Prema nekim tumačenjima, ovaj potez SDK je očajnički pokušaj da se povrate pozicije koje ova formacija poslednjih meseci übrzano gubi među glasačima. Još koliko pre pola godine, kako pokazuju ankete, SDK je iza sebe imala 30 odsto birača i übedljivo vodila među strankama. Sada je pala na 20 odsto, a HZDS ju je prestigao za četiri-pet procenata. Glavni i odgovorni urednik poznatog slovačkog opozicionog nedeljnika Domino Milan Simečka upozorava da je svim opozicionim glasačima

zajedničko to što žele uklanjanje Mečijara i da će zato loše reagovati na kampanju koja podseća na Mečijara. Lider SDK Mjkulaš Dzurinda, tvrdi dalje Šimečka, ako želi da uspe mora da se dosledno predstavlja kao protivpol Mečijaru i ne sme dopustiti da igra igru na njegovom terenu, odnosno da Ticitira izbornim obećanjima. Nema neopredeljenih Odmah po objavljivanju „Sporazuma s građanima", ovaj dokument je detaljno i s dosta argumenata kritikovala provladina Slovačka Republika. Može se očekivati da će Mečijar iskoristiti šansu i opoziciju optužiti za „neodgovorni populizam" i korišćenje demagogije radi uzimanja vlasti. Činjenica je, međutim, kako ukazuje politikolog Luboš Kubin, da populizam ima tradicionalno jaku ulogu u slovačkom političkom životu i da je prihvaćen u dobrom delu javnog mnjenja. Program SDK to i izražava, Na prvi pogled možda i deluje kao „bajka za malu decu“, ali treba ga videti i kao političku viziju za sledeći vek,.s perspektivom integracije zemlje u zapadne strukture. U tom kontekstu ambicioznost programa nije mana već vrlina, tvrdi on. Neke činjenice ukazuju, međutim, da problem SDK nije u tome što biračima ne nudi „ambiciozne programe“. To se može zaključiti iz rađanja nove jake stranke na slovačkoj političkoj sceni Stranke građanskog sporazumevanja - kojoj ankete daju između 12 i 15 odsto glasova. Ova partija, na čelu s gradonačelnikom Košica, ozbiljnim i umerenim Rudolfom Šusterom, kupi izgleda simpatije velikog dela neopredeIjenih birača, ali i razočaranih pristalica opozicije koja je unutrašnjim sporovima i svađama oko liderstva i raznim aferama odbila mnoge od sebe. Neopredeljenih sada više gotovo i nema među slovačkim biračima. Utoliko više ova populistička taktika SDK može da bude pogubna.

Milan Lazarević

Citat

„Gospodine Klinton, ser, Amerikanci nisu verovali vašim reformama zdravstvenog sistema, i Amerikanci vam nisu ven knd se radilo o homoseksualcima u vojsci, niti bi vam poverili svoje 21 -godišnje kćerke. Mi vam, tako mi Gospoda, ne verajemo ni kada se radi o našim puškama. “

ČARLTON HESTON,

. američki gliimac, u govoru pre nego što je bio izabran za novog predsednika Nacionalnog udruženja viasnika pušaka i pištolja

Vašington protiv svih

Finale Konferencije o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda

Do okončanja pregovora o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda ostalo je još malo dana i - mnogo prepreka. Jedna od najvećih je Amerika, koja nastoji da budući stalni međunarodni Sud stavi pod kontrolu Saveta bezbednosti i ograniči njegov domet. Potpuno drugačiji stav zastupa 60 zemalja, od kojih se za bezuslovno formiranje Suda najradikalnije bori Nemačka. Vreme ističe, a petonedeljna Konferencija u Rimu još nema odgovore na ključne sporove i pitanja, pa su izgledi da uskoro zaživi 50 godina stara ideja o Sudu još u žrvnju različitih političkih interesa. „Otišla sam u Rim s osećanjem da će stalni međunarodni sud biti osnovan. Razgovarala sam s mnogo Ijudi i mnogo, mnogo puta čula reč ako“, izjavila je nedavno predsednica Haškog tribunala Gabrijela Kirk Mekdonald. Ona je pomalo razočarana tokom rimske Konferencije, pošto je veliki pobornik ideje da ova institucija übuduće s ogromnim, ovlašćenjima goni i sudi optužene za ratne zločine, ma gde da se nalaze. Rezultati rada nama dobro poznatog Haškog tribunala, kojim predsedava sudija Mekdonald, kao uzor i kao sistem jesu od velike važnosti za formiranje buduće institucije. Naravno, budući sud bi u odnosu na haški imao veća ovlašćenja, i šire ciljeve. Bio bi zadužen za pojedince koji su počinili ratni zločin, zatim zločin genocida i, na kraju, zločine protiv čovečnosti, i to bi trebalo da se odnosi na sve zemlje sveta. U slučajevima pomenutih zločina sud bi bio nedvosmisleno bio nadređen domaćem pravu. Šta neće Amerika Međutim, sudija Mekdonald, kao i ostali zagovornici stalnog Međunarodnog krivičnog suda, nemaju razloga za preveliko zadovoljstvo. Od euforičnih zahteva proteklih godina, podstaknutih ničim sputanom erupcijom zla tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, preko apela da mora biti osnovan jedah nezavisni sud s velikim zaduženjima, do danas, kada je Konferencija u Rimu gotovo okončana, razlike u mišljenjima su veoma velike i ograničavajuće. U sputavanju ingerencija budućeg suda do sada je najaktivnija bila upravo Amerika. 0 ugovoru o formiranju nadnacionalnog suda zaduženog za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, trebalo bi da se dogovore predstavnici 160 zemalja učesnica velikog rimskog sastanka. Radi se, naime. o međunarodnom ugovoru o jednoj jakoj i nezavisnoj nadnacionalnoj insliiuciji, Lijcf bi osnivanje r • :vc zemlje sveta značilo bezuslovno poštovanje njenog rada. Na primer, u slučaju da se u nekoj zemlji dogodi rat, te da vojska ili policija te zemlje de-

luje protiv međunarodnih zakona o običaju ratovanja, ili protiv Ženevske konvencije, oficiri ili policajci te zemlje bili bi automatski podvrgnuti procesima na suđu. Kao i svaki građanin te zemlje odgovoran za neki od pomenutih zločina, bez obzira na to šta o dotičnom misle domaći sudovi, ili domaće zakonodavstvo. Prema procenama izveštača iz Rima, oko 60 zemalja se bez skepse i čvrsto opredelilo i izjasnilo za bezuslovno formiranje ovakvog suda. Među njima su i gotovo sve članice Evropske unije, od kojih je najradikalnije

~za“ Nemačka, zemlja koja je posle Drugog svetskog rata dobro iskusila delovanje Nirlzraziti pobornici su i Cile, Argentina, Južna Afrika, Senegal, Singapur, Južna Koreja i drugi. Uprkos velikom broju zemaIja koje su se do sada složile s predloženim odredbama potencijalnog međunarodnog ugovora, američko protivljenje svih ovih nedelja ostaje najsnažnija prepreka. Sasvim je moguće da će se Konferencija u Ri_mu krajem ovenedelje okončati bez američkog potpisa. Američka delegacija u Rimu osporava nekoliko predloga u

vezi s radom suda, do te mere da zapravo narušava ceo koncept. Kako ie to prilično precizno u ime aelegacije SAD objasnio Dejvid Sefer, Vašington postavlja nekoliko preduslova. SAD će potpisati sporazum i pristati na rad suda ukoliko se njegova nadležnost ograniči samo na zločine genocida, dok ratni zločini i zločini čovečnosti ne dolaze u obzir. Drugo, Amerika smatra da bi nadležnost suda mogla da se odnosi samo na one zemlje koje potpišu bu-

FOTO: FONET/AP

dući ugovor. Dakle, ukoliko se ratni zločin dogodi u zemlji čija vlada nije stavila potpis na ugovor, sud tu ništa ne bi mogao da učini. Amerika takođe traži da sud bude podređen Savetu bezbednosti UN, što je u neku ruku najveće ograničenje koje nameće Vašington. Jer, u tom slučaju, sudom ne bi upravljao mehanizam međunarodnog prava, već volja Amerike i ostalih stalnih članica Saveta bezbednosti. Vreme ističe Protivljenje sudu neprekidno ponavlja i Pentagon. Jedan od argumenata američkih vojnih krugova je da bi u slučaju šire nadležnosti suda, američki vojnici (u inostranstvu) mogii biti ugroženi smišljenim, lažnim „politički motivisanim" optužbama. Ili pak, da bi se procesi proširili i na slučajeve „civila übijenih nenamerno, tokom mirovnih operacija". Uz najciničnije neformalne primedbe, kao što je ona da se američki vojni vrh najviše plaši izvesnih intervencija iz prošlosti, jer zločini ove prirode ne zastarevaju, Vašington su ovih dana najviše kritikovali predstavnici vodećih nevladinih organizacija koje se bave Ijudskim pravima. Majkl Posner, šef Advokatskog komiteta za Ijudska prava, na primer, kaže da američka delegacija nastoji da spreči odlazak američkih vojnika pred budući sud, a da ovakvim stavom istovremeno „daje pokriće“ zemljama koje ionako nemaju nameru da stave svoj potpis na ugovor. To su, prema oceni ovog pravnika, „Kina, Indija, Pakistan, Irak, Libija, Kuba ili Sudan". Prema mnogim ocenama, američki Senat nikada neće odobriti potpisivanje ugovora o sudu pod uslovima koji su dosad predočeni u Rimu. Očigledno zabrinut zbog

ovakvog razvoja događaja, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u petak je u pismu rimskoj Konferenciji diplomatski upozorio da ~vreme ističe" te da se mora ~pronaći neophodan duh saradnje“ kako bi 17. jula statut suda ugledao svetlo dana. Četiri dana pred odlučujući trenutak realnost je ipak to da su Amerikanci vrlo uporni u svom stavu i da se nekim bitnim promena niko ne nada.

,JRastegijiva“ uloga Fenomen Saveta bezbednosti UN čudnim putevima politike ovih đana spojio je dve stvari - zbivahja na Kosovu i rimsku Konferenciju o Međunarodnom krivičnom sudu. Spaja ih stav araeričkih vlasti po pitanju uloge Saveta bezbednosti, suvišnog u slučaju nasilja na Kosovu, neophodnog u slučaju nasilja u svetu. Za vojnu intervenciju na Kosovu, smatra zvanični Vašington, odobrenje Saveta bezbednosti nije neophodno, tačnije, suvišno je. Savet bezbednosti bi, međutim morao da kontroiiše Međunarodni krivični sud, instituciju koja će proganjati ratno nasilje u celom svetu. Ako je uloga Saveta bezbednosti več tako rastegljiva, nije li onda logičnije da bude obrnuto?

Sanja Ćosić

Diplomatsko upozorenje Kofi Anan

Ponedeljak, 13. jul 1998.

11