Данас

dužnosti

Nije bilo vidanja, morao sam da uzmem taj Heb. Lagano, s izrazom gađenja, prinosio sam tu hranu ustima. - Brže - rekoše mi te hladne oči, ispunjene beskrajnom mržnjom, policjčeve - nemam ja vremena za gubljenje, hajdemo, brže!... Zagrizao sam tu rapavu koni. Prava kora drveta, po svojoj prilid hrastovina. - Tako je - rekoše mi policajčeve oči, to je vrio zdravo! - Strašno je tvrdo! - jecao sam. - Hajde, neću nikakve priče, brzo, žvad! Sa svoga mesta, pogledom, upravljao je žvakanjem, neumoljivo stavljajući u pogon moje vilice. Zubi su me boleli, lonuli se, desni su mi krvarile. - Brže, hajd’mo, požuri, žvad, žvad, gutaj. Nepce, jezik bili su mi izranjavljeni. - Brzo, brzc. Još jedno parče, hajd’mo, žvad, gutaj! Ponovo sam zagrizao tu koru, celu je strpao u usta. - Gutaj! - Truđim se. Ne mogu. - Nećeš. Svako to može, treba samo hteti. - Gutam komadić po komadić. - Da, aii biže to malo - naređivale su njegove oči. Preznojavao sam se. Hladan znoj. Bočinjala je muka. Ponovo se začu njegov glas, i te kako kreštav, paraomijeuši; - Pazi, nemoj slučajno da povraćaš, to ti ne bi pomoglo, naterao bih te da sve ponovo progutaš! Pre svega, slušaj šta ti se govori otpuši uši! Nije prolazilo. Ipak, činio sam očajničke napore. Stajalo mi je to u ustima, u griu, to drvo, to gvožde, začepljeno. Užasne patnje. Gušeći se, više nisam mogao da vičem. - Brže, biže, kažera ti, hajde, progutaj odjednom, sve!... A onda pesnicu zamoći u ulje, stavi je meni u grio, zabi duboko. Iznebuha se diže Nikola, preteći priđe policajcu. Ovja, preneražen, drhtavim glasom, kaza (još uvek ga čujem):

- Vršim svoju dužnost. Nije mi do toga da ga uznemiravam. Na bilo koji način, moram da saznam gde se krije Malu sa d na kraju. Što se vašeg prijatelja tiče, ja ga poštujem. Nikola ne ostade na tome. Nasmeja se, prezrivo, policajcu u brk: - Zar ne uviđate da ste iudi? Na vrhuncu prezrenja, zgražanje, rasula, inspektor ponovo sede, ustade, obarajući pri tom stolicu, koja se slomi: -Ja? - Nije mi više zlo, povikah, sve sam progutao! Ne obratiše ni najmanju pažnju na mene. - Da, vi, potpuno! - ponovo će Nikola. - Oh! - uzdahnu policajac, i briznu u plač, - Nisam želeo da uznemiravam vašeg prijatelja. Kunem vam se. On me je ovde silom uveo! - Ne zameram vam ja zbog toga! Nikada ne bih poverovao da je Nikola spreman na toliku mižnju. Policajac razrogači oči, u kojima se zažagri svekoliki užas ovoga sveta. Jadnik mali! Njegovo lice, međulim, bilo je ble do, crte izobličene. - Zašto onda, pa, zašto, Bože? - smogao je snage da izusti. - Dvadeset mi je godina, dodade s mukom. - Potpuno mi je svejedno! - gromoglasno odbrusi Nikola. - Meni je četideset pet! - Više nego dvostruko, izračunah ja, u sebi. Nikola izvuče ogroman nož. Policajac sklopi ruke. Zubi su mu cvokotali. Grejanje je, pak, čudesno dobro radilo. Nikola zamahnu svojim oružjem. Policajac ispusti neke slabašne šumove i zapahnu smradom. - Nije lepo raditi lo u gaće! - izustih glasno, ne razmišljajua o prilici. Pogleda divlja, usta iskrivljenih, potiljka u koji je narrirala krv (“Pazi da te ne udari kap, Nikola”.., “Nikola, tahajde, mogao bi otac da mu budeš!.,.”), Nikola, po treći put, zaroni nož u srce toga jadnog policajca koji se sruši, u krvi, kao žrtva svoje dužnosti. Iz knjige “Pukovnik na fotografijf, Nolil, Beograd, 1998.

SVETSKI BESTSELERI

U Beletristika 1 ZNAM DA JE BAR OVO ISTINA - Vali Lem 2 LETNJE SESTRE - Džudi Blum 3. JEDNOGODIŠNJA UDOVICA - Džon Irving 4. KLON IJA - Danijel Stil 5. ULIČNIADVOKAT - Džon Grišam 6. TO SE NE GOVORI - Sandra Braun 7. DNEVNIK BRIDŽET DŽOUNS - Helen Filding 8. JEDANAESTA ZAPOVEST - Džefri Arčer 9. PORUKA U BOCI - Nikolas Sparks 10. KONAČNA MERA - Džef Šara Publicistika L RAZBUAČI ŠEĆERA - H. Lejton Stjuard, Morison C. Biti, Sam S. En p' drus, Luis A. Balart 2. GUSARSKI POGLED NA PEDESETE - Džimi Bafet 3. UTORCI S MORI - Mič Albom 4. DEVET KORAKA DO FINANSUSKE SLOBODE - Suz Orman ||| ANĐELIN PEPEO - Frenk Mekort 6. ZDRAVSTVENI PREOBRAŽAJ MARILA HENERA - Marilu Hener, Lo'i ra Morton m ŠETNJA KROZ ŠUMU - Bil Brajson 8 TITAN; ŽIVOT DŽONA D. ROKFELERA STARIJEG - Ron Černou i M1 SMO KČERKE SOPSTVENIH MAJKI - Koki Roberts U JEDNOSTAVNO IZOBILJE - Sara Ban Bretnak “Pablišers vikli" (Publishers Weckly) 29. jim 1998. Prevela; G. Fikel

Priča o kriku

Pavlos Matesis:”Drevan od postanja dana”, Stubovi kaltare, 1998. Roman “Drevan od postanja dana”, grčkog pisca i prevodioca, Pavlosa Matesisa, je žestoka priča o nedovršenom “primalnom kriku” čoveka nazvanog Jelisejom, njegovom traganju za dokazima da je upravo on taj; Drevan od Postanja dana Onaj čije se ime ne pominje, Isus Hrist i njegova sudbina su pokretači svih događaja, delovanja, iluzija i zabluda, tragedija i zavera, patnji i stradanja. Jeliseju, se u njegovoj na momente divljačkoj težnji da dostigne moć onog koji vaskrsava mrtve, pridružuje iz želje za osvetom (übio mu je sina), prelepi mladić Zagros. Osvetnikje nameravao da Jeliseja uveri da je upravo on onaj koji “hoda po vodi”, dovede ga do potpunog übeđenja, a onda uništi dokazima o obmani, Njih dvojica postaju i Ijubavnici i kreću u svoje čudotvorne misije. Zagrosu se u kolopletu događaja gubi sećanje na mohv zbog koga prilazi Jeliseju. Übijajući na kraju Zagrosa, Jelisej konačno završava krik započet po izlaksu iz majčine utrobe. Predeli, Ijudi, događaji u ovom delu imaju eho starozavetnih priča, ali su istovremeno i bespošedno naturalistički.

Knjiga o svemu

Boto Štraus: “Parovi, prolaznici”, NoUt, 1998.

Boto Štraus (Naumburg, Nemačka, 1944) napisao je u jednoj belešci u knjizi “Parovi, prolaznici”, kako je svom drugu iz detinjstva pričao da če početi da piše jednu knjigu bez kraja (“o svemu”). Mogla bi i ovđ ivujigd uiu udjuuiji uoiuiz da to i čini. Knjiga je o Parovima, Pojedincima, Reci saobraćaja, Pisaniji, Zasutonjenosti, a sve tako da i pisac i čitalac bivaju “Sluđeni sadašnjošću”. (Reč je o nazivima poglavlja u knjizi). Pisac je posmatrač, ponekad učesnik, ponekad “sam sobom”. On “fotografiše, ređe komentariše i analizira, Ijude, parove, pojedince, ali i globalne, svetske pojave i potrese (nacizam, politiku iscrpljavanja prirodmh resursa zemlje). Preovlađujuća osećanja u knjizi su usamljenost, indiferentnost, površnost, otuđenost; nema "velikog straha", ali nema ni nade. Ona se pojavi tek na kraju, kao proviđenje u gradu priviđenja, Veneciji. Jedna devojka, Ruskinja, na venecijanskom trgu, svojom pesmom, snažnom, zvonkom, kao da je dozvala Ijude iz Lzgubljenosti. Tako je i Štraus ponudio umetnost kao preobraćenje, izbavljenje iz tragičnog osećanja života.

Neverna žena

1 odvedoh je na reku misleći da je devojka a imalaje muža Bilo je to unoći svetog Jaga i gotovo po dogovoru. Pogasili su se fenjeri i zapa Uli svict Na poslednjem ugla ulice dodirnuh njene zaspale dnjke i odjednom mi se otvoriše kao grane zumbula. Njena uštirkana suknja zvonila mi je u ušima kao komadić svile rezansadeset ncževa. Bez svetlosti u svojim krunama drveć'e je poraslo. I honzont pasa lajao daleko od reke, Ponovo smo prošli kupine, vrbe i trnje. pod velom njene kose iskopah lezaj na vlažnorn tlu. Jaskidoh kravatu. Ona skide haljinu. Ja otpasah mvolver Ona skide aztiri jelečića. Ni smilje ni puževi nemajn put tako finu, ; ni velika ogledala ne bUstaju lim sjajem. Njena su mi bedra bdalaiz riiku kao iznenađene ribe pola u ognju a pola hlndna. Tu noć sam projuno najlepšiput jašući kobihi od sede.fa .; bez uzde i bez uzengija. . Čovek šarn ine dolikuje rni ; da kažern šta rnije rekla. Savest mi nalaže da budern diskretan. Prljavu od poljubaca i peska odveo sam je na reku. Ljiljani su se rna&vali sa vetrorn. I ponašao sarn se onako kao što dolikujetneni, pmvom Ciganinu. Poklonih joj kotaricu odžutesvile. Inehtedoh da se u nju zaljubim jer je imala rnuža, a kazala mi je da je devojka kad sam je odveo na reku. Iz knjigc "Ispod pupka diiija pukla", priredio Milorad Milenkovič Šum, Teatar, Zrenjanin

Frederiko Garsija Lorka

Ponedeljak, 13.4 ul 1998.