Данас

Svadbena igrarija na Citadeli

Šekspir, izkžba slika Gmdimira Petrouića, ciklus “IzrneđiL kopna i mora’...

Prošlogodišnja koprodukcija Grada teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda, Šekspirov “San letnje nod” koji je reditelju Nikiti Milivojeviću doneo i nagradu za režiju na BITEF-u ‘97, i ovog leta pokazala se kao veliki pozorišni favorit. U tri festivalske veoeri, “San letnje nod” igrao se na kartu “više”, što svoje “obrazloženje” svakako ima i u dnjenid da je glumačka ekipa daleko razigranija, nego prošle godine. - Predstava je ostrarila veoma dobru komunikadju sa publikom, svi elementi spektalda bik su prisutni i ove godine, a tehnička strana predstave izvedena je na nivou koji možda prošle godine nije bio baš takav - kaže upravnik Narodnog pozorišta Nebojša Bradid Interesovanje publike u Budvi upravo je garandja i za budud festiralski život ove predstave. Drugi ovogodišnji muzički dklus Grada teatra, “Muzika između kop-

na i mora” selektora Ane Kotevske, otvorio je španski pijanista Đordi Vilaprinjo koncertom u crkvi Santa Marija, na kome je izveo dela skih kompozitora, Manuela de Falje, Enrika Granadosa, i Isaka Albeniza. U istom ciklusu, budvanskoj publid predstavila se i Marija Angeles Sivit, mecosopran. Ovogodišnji likovTii program Grada teatra, nakon budvanskog slikara Jovana Ivanovića, predstavio je u subotu uveče i Gradimira Petrovića čije se slike i crteži danas nalaze u mnogim muzejima, galerijama i kolekdjama širora sveta. - Reč je o slikaru najfinijeg senzibiliteta i vrhunske likovne kulture. On ne opisuje događaje, već ispisuje događaj. Rukopis je siguran, čitljiv, dramatičan. Zato je njegovo čitavo slikarstvo subhmacija najčistijeg osećanja za lepo i u isto vreme misaono - rekao je Ognjen Lakićević otvarajući ovu izložbu. Gr. T

P. VUJANIĆ

Slučajevi - Rajačić dopisuje Harmsa

Banntski mednljoni

U svom poštanskora sandučetu Nada Molnar je jednog dana našla koverat. Plavi. Na njemu je osim pečata zrenjaninske pošte bio i znak ustanove u koju je već 32 godine odlazila na posao. “Dobro”, pomislila je, “kraj je juna meseca, to je sigurno rešenje o korišćenju godišnjeg odmora”. Na listu papira, uredno zavedenom, datiranom sa 25. juni ‘9B, pisalo je da “Nadi Molnar, raspoređenoj na radno mesto frizera, šminkera i vlasuljara u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” prestaje radni odnos zbog neopravdanog izostanka -12 radnih dana u toku meseca juna”. Rešenje je, prema prijavi šefa scenske tehnrke, doneo direktor pozorišta i važi od dana uručenja. Nada Molnar je do 25. juna prisustvovala svim probama i predstavama zakazanim nedeljnim planovi-

ma rada, a njeno radno mesto ne zahteva svakodnevno prisustvo u pozorištu, niti je administrativno ograničeno radnim viemenom. Nada Molnar je do kraja juna biJa, a i dalje je, predsednik 10 Nezavisnog sindilćata u pozorištu. Nešto ranije, sredinom aprila, Svetlana Utješanović, Nadina sugrađanka, vratila se sa dvomesečnog bolovanja na posao. i nju je sačelcao list papira. Zbog neophodnosfi procesa rada gluraica-prvakinja je zamenjena u sve četiri predstave koje su na repertoaru NP “Toša Jovanović". Odluku je doneo upravnik uz saglasnost reditelja predstava, navodnu, lcako je glumica kasnije proverila. Svetlana je na boiovanje otišla posle jednog neprijatnog susreta sa upravnikom, nasamo, u njegovoj kancelariji. Uloge joj nisu vra-

ćene. Kao i Nada, i Svetlana je član Nezavisnog sindikata pozorišta. Još ranije, u januaru, Nezavisni sindikat NP 'Toša Jovanović” je organizovao štrajk svojih članova, a s vremena na vreme trudi se da obavesti zrenjaninsku javnost o vanscenskira dešavanjima u pozorištu: krivičnim prijavama protiv Dragana Rajačića, upravnika, o negativnim nalazima finansijske policije o poslovanju, o raspadu Umetničkog saveta. U Zrenjaninu je na vlasti koalicija Zajedno, Vojvodina, vojvođanske stranke. Upravnik pozorišta je imenovan voljom te vlasti. Priča je ovo bez posebnog značenja ili pak pouke, primer na kome se možda i ne smeju praviti šira uopštavanja?

S. Popouir

III Jugoslovensko bijenale mladih Objava broja 46.486.800

U petak 10. jula otvoren je Treći jugoslovenski bijenale mladih u Vršcu sa zvaničnim nazivom “Objava broja 46 486 800”. Ovogodišnji bijenale, koji će trajati do 15, avgusta, obuhvata tri izložbena prostora; Staru pčelarsku banku na Gradskom U'gu, Staru apoteku (prateća izložba) i zgradu Konkordije [glavna postavka). Na tri gradske lokacije izložena su 43 rada. 0 izboru radova Lidija Merenik, umetničM direktor Bijenala, kaže: “Predhodna dva bijenala su rađena po principu, s jedne strane otvorenog konkursa, a sa druge po pozivu. Mislim da je takav način biranja neprikladan. Zato sam odlučila da pregledamo mnogo radova i pozovemo sedamdesetak Ijudi na konkurs, na osnovu koga bi kasnije odabrali gotove radove koji bi se izlagaJi. Radili smo od novem-

bra i odabrali (od oko 70) njih 45, a da smo imaii više izlagačkog prostora, možda bismo odabrali i više radova. Posle pozivnog konkursa radili smo 34 meseca sa umetnicima. Dosta materijala je urađeno spedjalno za ovu pnliku.” Namera ovogßijenalajedapredstavi novu/mlađu generadju umetnika, nezavisnu i odvojenu od aktuelnih i dominantnih tokova savremene umetnosti, zapisano je u katalogu. Na svečanom otvaranju, žiri Bijenala, u sastavu Dušan Otašević (predsednik), Zoran Petrovski (Skopje) i Višnja Petrović (Novi Sad) proglasio je pobednika: Grand PrbcTrećeg bijenaia dodeljen je Barbari Vasić. “Nagrada se dodeljuje za sugestivno i invetivno vladanje prostorom, materijom, doživljajem gledao-

ca koji je uvučen u monumetalnu, a ipak senzibilnu igru transparendje, pokreta, zvuka i sopstvenog prisustva u ambijentu.” Zvanični naziv “Objava broja 46 486 800” kao simbol kraja veka [od trenutka otvaranja izložbe do 2000. godine preostalo je 46486800 sekundi) predstavlja tačku u kojoj se prelamaju dramatična politička, društvena i umetnička iskustva; lavirintsko kretanje po umetničldm idejama i tradidji, traženje identite ta, X generadja, eshatološka osećanja... Fragmentamost doživljaja pojačavaju citati iz “Tradatus logicophilosophicus” Ludviga Vitgenštajna, koji prate radove. Navedeni su stavovi o atomičkoj slid sveta, o tautologiji i kontradikdji, kao i zavmšni Vitgenštajnov stav o prevazflaženju do tada rečenog.

Anđrej Zarević

Per Aspera Ad Astra

Lucky Strike Summertime Jazz vodostaj

Sumirajua utiske sa upravo okončanog Letnjeg festivala džeza u Sava centru može se zaključiti da su ga obeležila dva vodeća imena savremene muzike: Mek Koj Tanjer i Brenford Marsalis. Svi drugi u&snici prilično su zaostali za njima, a neki su “zalutali” u Beograd (posebno Piter Grin) iako su izazvali zavidan interes Beograđana. No, kažu, o ukusima ne Ireba raspravljati. Ostaje samo pitanje šta je sa domačim ansamblima koji su jednostavno bačeni u geto loše ozvučene bašte i u najgore moguće vreme (koncerti su počinjali posle ponoći!)? 0 mogućem odgovoru kasnije. Tanja Marija je zapalila salu svojim neortodoksnim pevanjem i agresivnim sviranjem na klaviru dok su najbolji pojedinci, osim pomenutih Tajnera.(klavir) i Marsalisa (saksofoni) bili još: Manolo Badrena (udaraljke), Pako Skraj (bubnjevi), Đovani Idalgo (konge), Ejveri Saip (kontrabas), Stiv Ture (trombon, školjke), Klaudio Roditi (truba), Ljilja Sađil (vokal) i Džerom Ričardson (flauta, klarinet). Najviše duše u svoj nastup unela je Ljilja Sađil, uz nju Tanja Marija. Razočarali su ‘The Blues Brothers Band” i Les Mek Ken kojije stigao kao zamena za najavljeni koncert Maseo Parkera. Najbučniji su bili ‘The Blues Brothers Band” i sastav Vasila Hadžimanova. Najduži koncert održao je Džo Zavinul, najkrad Les Mek Ken. Najubedljiviji koncept koncerta imali su Tajner i Marsalis. Prijatno su iznenadili “Madrugada”, kvintet Ivana

Svagera, gmpa “Mangos” i posebno LjiIja Sađil sa muzikom posvećenom legendamom Dušku Gojkoviću. Za njen nastup obezeđeni su i muzičari iz inostrastva što je bilo dodatno pnjatno iznenađenje. “Garo i paiamedjum” ponudio je najbrži i najseksplozivniji duo (na bubnjevima su sviiali otac i sin Garo), a potpuno je nejasno šta su na Festivalu radili The Kuguars” (inaće u pripitom stanjut), “Beer Drinkers and Hell Raisers” i zašto je piće u bašti bilo papreno skupo? Za iduće izdanje Festivala oiganizatori bi morali da porazmisle o vpćanju đomaćih sastava u veliku đvoranu, kao predgrupu glavnom gostu. Tak) bi bašta bila slooodna za džem sešn i one koji nemaju šta da rade posle ponod Mora se rešiti problem identifikacije muzičaia, pogotovo onih nama potpuno nepoznatih. Recimo, podelom štampanog materijala zainteresovanim ili projekcijom njihovih imena na platnu iza izvođaća tokom kmcerta Ukupno, i pored pomenutih zamerki, čini se, ovo je bio jedan od boljih Festivala, zahvaljujući pomentim pojedincima i činjenid da su koncerti Mek Koja Tajnera i Brenforda Marsalisa već sada uš!i u anale najznačajnijih džez koncerata, ikada odižavanih u našem glavnom gradu. Zašto vodostaj u nadnaslovu? Zato što je skoro na svim koncertima bar jedna numera sadržavala imeneke reke ili reč reka.

S. Anmđdović

BEČ, 11. JUL - Mik Džeger i Kit Rlf.-srcK n.-i siejdžu “Wiener Neustadt-a" u Beču, tokom jedinog aušttijsl; e :ena u sklopu turneje “Mostovi do Vavilona”. Sedamđeset hiljada poseu ■ > :a, tom prilikom, gieđalo ih je i slušalo. Bilo je, kažu, i dosta jugoslo' •■ k nisu poverovali u e st o gostovanju Bolingstoimsa u Beogradu. Po ssuđeči imali su piavo.

PonedeljaJc, 13. jul 1998,

15