Данас

Ubijanje Univerziteta

Koordinaciono veće Studentskih unija povodom postupaka novoimenovanih dekana

„Proterivanje" polltike sa univerziteta sprovode nametnuti dekani i članovi upravnih odbora svi od reda članovi partija crveno-crne koalicije

Beograd - Govorili su da je Zakon o univerzitetu urađen po najvišim svetskim standardima... Govorili su da studenti imaju svoje predstavnike u upravnim odborima... Govorili su da nema više politike na Univerzitetu, da nema razloga da se protestuje... Lagali su sve što su rekli. U upravne odbore imenovani su studenti koji nisu ni prosečni, Studentske interese ne mogu

zastupati „studenti" koji su treći put prva godina, kao na Matematičkom fakultetu, ili koji 13 godina studiraju, kao na Elektrotehničkom ili Ekonomskom fakuJtetu. Proterivanje politike sa univerziteta sprovode nametnuti dekani i članovi upravnih odbora, svi od reda članovi partija crveno-crne koalicije. Ispoštovani su samo najviši svetski standardi partijske discipline. Najdrastičniji primeri su na Filološkom i Elektrotehničkom fakultetu. Zato, Koordinaciono veće Studentskih unija oštro osuđuje poslednje istupe nametnutog dekana Filološkog fakulteta u Beogradu. U nemogućnosti da nađe drugog kandidata, Vlada Srbije imenovala je profesora Radmila Marojevića na mesto dekana. Čim je stupio na vlast, najavio je da se moramo paziti „pete kolone", bespogovorno ustvrdio da je demokratija za koju

se slobodna akademska javnost zalaže zapravo okupacija, da bi zatim u najgorem izolacionalističkom maniru, nedostojno profesoru univerziteta, poručio da se novim Zakonom o univerzitetu našoj nauci vraća srpski nacionalni karakter. Profesor Marojević, samostalno, bez konsultacija, deli i spaja studijske grupe, najavljuje da će sam odlučivati kome će ponuditi potpisivanje

ugovora o radu, a kome ne i cezarska ovlašćenja koja je dobio nametnutim Zakonom o univerzitetu u potpunosti koristi. Marojević konačno završava svoju .samovolju na

naučnom polju, gde nagoveštava da nema potrebe za proučavanjem lirvatske književnosti, jer se „hrvatska književnost može smatrati književnošću katoličkih Srba“, a za ostavku profesora Ranka

Bugarskog, jednog od aajznačajnijih profesora Filološkog fakulteta, Marojević kaže da nije veliki gubitak za fakultet. Na Elektrotehničkom fakultetu, profesor Vlada Teodosić je „oslobodio svih prava i dužnosti" Slavoljuba Marjanovića - Caju, jednog od najuglednijih profesora tog fakulteta. Samovolja i bahatost ova dva ~dekana“ teraju i ostale ugledne profesore i stručnjake da razmišljaju o ostavci, jer naučni i nastavni rad je nemoguć u stalnom strahu da li će sutra ili prekosutra i oni doći na red. Sve ovo jasno ukazuje u kojoj meri će srpski univerziteti propadati pod novim zakonom. Ovo übijanje univerziteta koje sprovodi vlast u Srbiji pokazaće svoje pogubne posledice tek kada u narednim decenijama dođemo u situaciju da ćemo ponovo morati da školujemo svoje stručnjake u inostranstvu kako bi postojao neko ko će moći da podučava i naše studente. Ne, zaista nije bilo razloga da se protestuje - kaže se na kraju ovog saopštenja.

MILOŠ PERIĆ

Elektmtehnički faknltet pod novom vlašćn Dekan ukida sindikat Beograd - Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, svoje obećanje da će se „Zakona o univerzitetu držati kao pijan plota“ i da će u skiadu s tim svako političko delovanje i organizovanje najstrože zabraniti i sankcionisati, samoinicijativno je proširio i na delovanje organizacije sindikata. Kada je pre nekoliko oana na oglasnoj tabli pročitao obaveštenje članovima Sindikata ETF, da se zakazuje sastanak, na kojem će ..biti razmotreno dosadašnje i buduće delovanje" organizacije, kao i da je sastanak otvoren i za sve zaposlene koji nisu članovi, Vlada Teodosić, novi dekan je obaveštenje „dopunio". Svojom rukom je dopisao i potpisaoTZabranjena upotreba sale, pečata fakulteta i pismeno i usmeno obaveštavanje' 1 . Očigledno je u „revnosti izvršavanja obaveza" dekan izgubio iz vida da je reč o sastanku sindikalne organizacije, a to je pravo koje imaju svi zaposleni, pa i oni na univerzitetu, uprkos novom Zakonu. Da li to dekan ukida pravo na sindikat ili ie za njega dovoljno da vidi potpis profesorke Turajlić, pa da odmah reaguje? Naime, kao zamenik predsednika Izvršnog odbora sindikata ETF, obaveštenje je potpisala profesorka Srbijanka Turajlić, a to je za strah novog dekana izgleda sasvim dovoljno, jer nije ni primetio da je na obaveštenju, omaškom, sastanak zakazan za 14. 6. 1998,gooine. L. J.

Kočini Studentsku uniju Koordinadono veće Studentskih unija (KVSU) je najveće studentsko telo u Srbiji. KVSU koordinira aktivnosti dvanaest- organizadja iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša i to su Studentske unije Biološkog, Geografskog, Ekonomskog, Efektrotenničkog, Matematičkog, FifozofsKog, Fizičkog, Hemijskog i Fakulteta veterinarske međicine iz Beograda, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Pravnog fakulteta iz Kragujevca i Filozofskog fakulteta iz Niša.

Partijska disciplina na“naučnom nivou“: Zgrada Tehničkog fakulteta u Beogradu

Predlog SRJ o rešavanju problema Prevlake Savezna vlada odustala od teritorijalnog sporenja

Podgorica - Konačna verzija predloga ugovora između SR Jugoslavije i Republike Hrvatske o trajnom rješenju spornog pitanja Prevlake, koju je savezna administracija, prije tri dana, proslijedila hrvatskoj strani i Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija, ne sadrži odrednicu o tome da je riječ o teritorijalnom sporu, koja je postojala i u tekstu i u samom naslovu ranije, prve verzije nacrta ugovora koji je radila savezna administracija. Upoređivanjem te'* prve verzije, sa crnogorskim predlogom i konačnim tekstom, koje je u cjelini objavila jučerašnja Pobjeda, uočava se i da se odustalo od crnogorskog insistiranja da se granični prelaz otvori na Debelom brijegu, dakle, tamo gdje je i dosad postojao. U konačnom tekstu ostala je formulacija iz savezne verzije, odno-

sno da se stalni granični prelaz otvori ~na putnom pravcu Herceg Novi - Sutorina - Dubrovnik“. U dijelu teksta u kojem se govori o razgraničenju, precizira se da to treba učiniti ~na kopnu i moru, u spornom području poluostrva Prevlaka, saglasno opštim pravilima međunarodnog prava o povlačenju granica, načela pravičnosti i dobrosusjedskih odnosa", s tim što se predlaže da razgraničenje obavi mješovita jugoslovensko-hrvatska komisija. , Predlaže se da se područje Prevlake koristi isključivo u mirnodopske svrhe, ali se u najnovijem tekstu unaprijed ne prihvata demilitarizacija, nego se naglašava da bi se „mogućnost trajne demilitarizacije" uredila - kako stoji u tekstu - „zaključivanjem specifičnih aranžmana, u skladu sa međunarodnim pravom“. C. D.

MATE GRANIĆ: Želimo mirnu i sigurnu granicu

Dubrovnik - Ministar inostranih poslova Republike Hrvatske Mate Granić, izjavio je da očekuje skoro konačno rješenje pitanja Prevlake, na principima stavova Badinterove komisije, PoveIje UN, Helsinške deklaracije i Pariske povelje, ističući da su temeljne odrednice nepromjenjivost granica i slobodan ulaz u Bokokotorski zaliv. Granić je, uz to, najavio da će, prilikom svog skorog susreta sa jugoslovenskim ministrom inostranih poslova Živadinom Jovanovićem, u Zagrebu, razgovarati i o otvaranju generalnog konzulata Republike Hrvatske u Kotoru, očekujući da će on biti otvoren prije kraja ove godine. „Naš je predlog da se odredi granica na moru, jer ona dosad nije bila utvrđena. s tim što će biti osiguran slobodan ulaz u Bokokotorski zaliv. Ukupno gledajući, želimo da na tom području bude sasvim mirna i sigurna granica" - rekao je Granić za jučerašnju Slobodnu Dalmaciju, ističući da je Hrvatska

predloiila asimetričnu demilitarizaciju, od pet kilometara na hrvatskoj a samo dva na crnogorskoj strani, zato što žele pokazati da je u pitanju bezbjednosni a ne teritorijalni spor. „Preporučili smo i otvaranje dva granična prelaza i želimo da se pitanje Prevlake konačno riješi" - naglasio je ministar inostranih poslova Republike Hrvatske, dodajući da „Hrvatska ima sve argumente za trajno i konačno rješenje tog pitanja, čime će se“ - kako je rekao - „riješiti i posljednje sigurnosno pitanje u Hrvatskoj". Granić nije mogao precizirati datum skorih jugoslovensko-hrvatskih razgovora, ali je potvrdio da će Prevlaka i otvaranje graničnih prelaza sa Crnom Gorom biti glavne teme tog sastanka. On je, takođe, naglasio da „Hrvatska pozitivno gleda na dosadašnje izjave službenih predstavnika Crne Gore, koji su zainteresirani kako za traženje konačnog rješenja, tako i za otvaranje graničnih prelaza". C. G.

Nastavak suđenja Mllanu Kovačeviću

Danas pred Međnnarodnim sndom za ratne zločine n Hagn

Hag - Pred međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu danas se nastavlja suđenje Milanu Kovačeviču, optuženom za genocid, zločine protiv čovecnosti i ratne zločine u opštini Prijedor, u Bosni, 1992. godine. Kovačević (57) je odbacio svih 15 tačaka optužnice kojom je, kao jedan od najviših funkcionera u opštini i pre i posle nasilnog zavođenja srpske vlasti, okrivljen za „ključnu ulogu" u genocidu i drugim zločinima nad nesrpskim stanovnicima

Prijedora od aprila do decembra 1992. godine. Sistematski napadi na delove opstine nastanjene Muslimanima i Hrvalima u kojima je übijen veliki broj civila, zatvaranje u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje u kojima su übijanje, mučenje i seksualno zlostavljanje bili svakodnevni, proterivanje i nasilno preseljenje Muslimana i Hrvata, bili su, prema optužnici, deo šireg plana rukovodstva bosanskih Srba za stvaranje srpske teritorije u Bosni. On je svesno i voljno učestvovao

u zločinima, rekla je tužilac Brenda Holis u uvodnoj reči na suđenju koje je počelo u ponedeljak 6, jula, Kovačević je anesteziolog. Bio je upravnik prijedorske bolnice u kojoj su ga 10. jula 1997. godine uhapsili pripadnici Sfora. Njegov branilac Dušan Vučićević, član advokatske komore Čikaga, izjavio je na početku suđenja da optužba za genocid neće opstati jer tužtlac nema dokaze. Suđenje se nastavlja ispitivanjem prvog neposrednog svedoka Mevludina Sejmenovića, člana op-

štinskog rukovodstva SDA u Prijedoni, koji je podrobno opisao ~vojni udar kojim je SDS“ preuzela vlast u opštini. Tužilacjekk)dokaze podneo niz dokumenata srpskih vlasti u Prijedom, među kojima i dokumente koje je potpisao Milan Kovačević. Dokumenti su oduzeti u Prijedora na osnovu naloga za pretres glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Nalog su izvršile snage Sfora. Suđenje Kovačeviću trajaće svih pet dana naredne nedelje. (Beta)

4

Ponedeljaik, 13. jul 1998