Данас

Porodična manufaktura neukusa

Radio „Glas crkve“ u Valjevu

Kako je prvi radio iza koga „stoji crkva“ spao na nivo vašarske šatre

„Ovaj radio će afirmisati prave kulturne i duhovne. vrednostL.Boriće se protiv šunda... Bez duhovnog preporoda nema ni ekonomskog, političkog niti bilo kakvog drugog preporoda srpskog naroda...“ Ovako pompezno najavio je radio „Glas crkve" „prvi pravoslavni radio od Cetinja do Vladivostoka“fšto je kasnije ostalo i deo generalne špice), njegov glavni i odgovorni urednik protođakon Ljubomir Ranković. Negde na samom početku, prošle jeseni, činilo se da tako može i da bude. Tehnički solidno opremljen radio (predajnik od 400 W)počeo je da emituje, za radio iza kojeg ~stoji“ Crkva, program zanimljivih ambicija, sa nekoliko autorskih emisija i priloga, ali sa tendencijom ispunjavanja najavljenih ozbiljnih ciljeva. Emitovana je kvalitetna muzika, Betine vesti... Dosta prašine podigao je „Glas crkve“ još u eksperimentalnoj fazi emitujući ex Yu pop muziku, ali i zgražavanja zbog pevanja ~na suvo" i ~u živo" glodura Rankovića. Pozdravi i želje urednika Za njega to nije bilo ništa novo jer je poznato da na svadbama, vašarima i svuda gde to može, često ~ščepa“ mikrofon i ~oplete“ splet novokomponovanih pesama. Razmišljao je i o snimanju audio kasete. Mnogima je već tada trebalo da bude jasno da od ozbiljnog, duhovnog, edukativnog radija nema ništa. ČiniIp se da ime „Glas crkve", istoimena izdavačka kuća Šabačko-valjevske eparhije kao osnivač i programski odbor sačinjen od sveštenika garantuju serioznost i ispunjenje najavljene „kulturne misije". Nije mnogo prošlo iz glavnog i odgovornog urednika protođakna Ljubomira Rankovića progovorio je „seoski đilkoš". Uvodi u program besplatne želje i pozdrave naravno uz omiljenu mu novokomponovanu muziku. Tu je i izbor pesme dana, ali se navodno trudi da to bude u „duhu srpskog melosa. ~Pevale“ su i Ceca i Dragana i Sneki (sada više ne), ali ostali su šefovi omiljeni Ljuba Aličić, Branka Stanarčić ?? Zorica Minić i posebno njena ~Dženarika“(„miriše“ na zavičaj). Omiljena je i „Adresa srca“ od Milana Babića i kada je gazda ~u raspoloženju" ta i „Dženarika" ima da se vrte i nekoliko puta dnevno. Radio ili vašarska šatra Kada glodur ili njegov sin (dugogodišnji student teologije, jedno vreme i voditelj emisije „Mladi i religija“- pristojan pokušaj da se program obogati) ~zaginu“ negde u kafani ili na slavi, sa društvom, želje im se ispunjavaju dokle god su raspoloženi jer kako objasniti društvu da na ~svom“ radiju ne možeš da naručiš želju. U svojim iritirajućim (pre svega glasom, dikcijom, slabim poznavanjem gramatike i arogantnim stavom ) kontakl emisijama Ranković objašnjava slušaocima da u programu svega ima jer je to „radio koji sam sebe izdržava“. No, pošto radio „Glas crkve“ nije stigao do samofinansiranja protođakon je rešio da smanji troškove. Nakon saobraćajnog udesa u kojem je slupao sportski, crveni BMW od 2,500 kubika, registrovan na manastir Petkovicu, sinula mu je ideja da u program uvede i svoju suprugu Veru Ranković. Ni

MIROSLAV JEREMIC

kriva ni dužna ona sada koliko ume i zna svakog radnog dana i subotom čita misli Vladike Nikolaja Velimirovića. U programu radija „Glas crkve“ nema više ni trunke autorskog. Sve se svodi na čitanje tuđih reči, uglavnom Vladike Nikolaja. Mesta za uvaženog teologa Avu Jusdna, na primer, nema. Ne sviđa se gloduru. Justin je previše srpski, a Ranković je sada na ekumenskim pozicijama (možda i po zadatku neke službej. Gostovao je na talasima „Glasa crkve" i nadbiskup France Perko. Brzo je protođakon prešao put od raspirivanja nacionalnih strasd snimanjem, umnožvanjem i prodajom audio kaseta četničkih pesama (kažu zaradio milion maraka] do kosmopolite, Danas mu je omiljena psovka J vam mater srpsku. Pored psovki prihvati se protođakon ponekad cigarete, pa i čašice. Nije čudo što je radio „GLas crkve" čitački ako se zna kakva je izdavačka delatnost istoimenog fonda Šabačko- valjevske eparhije. Prepisivačka. Zbog fotodpskog izdanja dela F.M. Dostojevskog (izdavački poduhvat godine) još se sudi sa naslednicima prevodilaca. Nijedan radio za nekoliko godina nije promenio „kadrova" koliko je „Glas crkve" za nekoliko meseci. Inkvizitorski odnos prema zaposlenima (te napravite atmosferu šatre,radio Pinka, te „nije ovo šatra ovo je radio", „Pink je smeće" itd.) vređanje, rad i od po deset sati, doveo je do pisanja pisama Padijaršiji i dovođenja inspekcije rada. Obećavane su ogromne plate,

deljeni bedni honorari. Mnogi vernici su protestovali zbog programskih sadržaja i muzrke pa je sada džingl koji idenhfikuje radio zabranjen u emisijama ~Na talasima srca“ i „Đerdani želja“,u kojima se emituje novokomponovana muzika. To sad kao nije „Glas crkve“- neina džingla. Mobilni telefon na liturgiji Inače radio „Glas crkve“prenosi ponekad liturgije iz valjevske crkve. Vernici negoduju jer se protođakon iz oltara mobilnim javlja u program. Na Bogojavljenje kada je u najveću valjevsku reku, Kolubaru, kao i poslednjih nekoliko godina bačen ledeni krst, a i za vreme osveštavanja bogojavljenske vode neizbežan je opet sa mobilnim bio i Ljuoomir Ranković što je deo javnosti posebno iritiralo. Poseban biser u programu je emisija za decu „Vrbica“. Svake nedelje mlada pnjateljica glavnog urednika obrazovana tek osnovnom školom, hot-line glasom priča deci biblijske priče i ~uči“ ih značenju i ponašanju u vreme crkvenih praznika. Emisija je kontakt karaktera, ali se deca više ne javljaju, U programu radija „Glas crkve“više nema vesti iz Betinog servisa. Ćitaju se iz „Dnevnog telegrafa“, a kaže se da su to vesti prve pravoslavne novinske agencije SOKO. Laž kao osnova svakog delanja. Obećana je i TV „Glas crkve“ još za Đurđevdan ove godine. Ništa od toga. Kupljen je i kilovatni predajnik za radio (da bi se u rodnom selu bolje čulo). Još nije postavljen. Sve to nije važno. Važno je da je dobijena frekvencija iako je glodur protođakon Ljubomir Ranković potpredsednik SPO. Jedini gost iz sveta politike, do sada, u programu radija „Glas crkve" bio je, pogađate, Vuk Drašković.

I vernici protiv crkvenog radija: Litija u Valjevu

Radni dan radija

Radni dan radija počinje duhovnom muzikom i čitanjerm žitija svetaca, rasuđivanja i besede dana iz „Ohridskog prologa" Vladike Nikolaja. Nakon tih prvih pola sata emituju se izvoma narodna i starogradska muzika uz reklame i vesti. Potom sledi sat i po zabavne muzike i kroz nju misli Vladike Nikolaja. Onda još pola sata duhovne muzike i repriza tekstova iz prvih pola sata. Zatim ponovo sat zabavne domaće muzike i ponekad gost predstavnik neke od firmi koje se reklamiraju u programu crkvenog radija. Slede tri sata novo-

komponovane muzike u emisiji „Na talasima srca’. Bira se pesma dana i ispunjavaju želje slusalaća. Nakon toga sat zabavne muzike uz citate iz knjige „Do granice čuda" .Već je vreme za dvosatnu emisiju protođakona Rankovića u kpjoj se opel čitaju misli velikih Ijudi, priča o verskim običajima i kontaktira sa slušaocima. Potom je na redu dva sata strane muzike i onda opet đo ponoći ispunjavanje želja slušalaca, dve trećine novokomponovane i jedna zabavne muzike. Od ponoći do sedam sati vrti se najčesće jedan isti CD .

Nebojša Andrić

Moj najbolji drug Slovenac

Stam prijateljstva iz JNA - joštraju.

Požarevac - Đavno započeto prijateljstvo stečeno na odsluženju vojnog roka u nekadašnjoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji, uprkos svim raskolima i nedaćama koje su snašle bivšu Jugoslaviju - traje i dan-danas. Poljoprivrecinik Mlađan Svetić iz sela Zivica kod Požarevca upravo se vratio iz posete svom drugu iz vojske Ivanu Pišeku, koji živi u selu Zlatoličje kod Maribora. / - Vojsku srao zajedno služili u Šibeniku još 1984. godine. Tada smo se zbližili i postali prijatelji. On je tada bio slabijeg imovnog stanja, a moji u selu nisu oskudevali u hrani. Stizaii su paketi, a mi smo sve delili do posjednjeg zalogaja. Posle odsluženja vojnog roka dolazio je tri puta da me poseti. Došao je i zimus u želji da se uveri da li sam dobro. Uspeo je u životu. Posle vojnog roka

otišao je u Nemačku, a zatim sa građe\'inarima u Irak. Tamo je stekao lep imetak. Vratio se i sada vodi konsignaciju za južno voće u regionu Maribora, naglašava Mlađan Svctić. Mlađan Svetić je sa supragom LjiIjanom, prema sopstvenom svedočenju, doživeo izuzetno lepe trenutke. Upoznali su život na slovenač kom selu, na srpskom jeziku razgo-

varali s irmogo slovenačkih poljoprivrednika. Upoznali su Maribor do lančinn, pa čak se:i pmvozali nialim avionom, za čijim je upravlja&in sedeo Ijubazni domaćin Ivan Pišek. - U vreme mpbilizadje i kađa smo išli prema Vukovaru, Tvan je bio vcoma zabriuut za rnene i moju porodicu. Nudio je pomoćbilo koje vrste. Tađa se videlo koliko je jako naše ■ prijateljštvo. I pre i posle toga štrahovao je za moju sudbinu i sudbinu moje; porodicc. Čak mi je obezbedio i kuću u selu Zlatoličje i zvao me da t . pređem da živim i radim s njim. Nudio mi je i besplatni boravak kako bih izbegao stradanja. Ja na njega ne gledam, kao iri ori na me, kao na stranca. Slovenija jesada druga država. Ali, on je bio i ostao moj drug. Moj najbolji drug. Tako i on govori za mene. V.P.M.

6

Ponedeljak, 13. jul 1998