Данас
Kriza će biti rešena do narednog proleća
Teško je očekivati da će se Albanci identifikovati sa Srbijom i Jugoslavijom, ali neka zajednička želja da budu Evropljani, može predstavljati dovoljno snažan politički motiv
Predrag Simić, idejni tvorac ~tirolskog“ modela autonomije za Kosovo
Predrag Simić , viši saradnik na Institutn za međunarodnu potitiku i privredu iz Beograda, posiednjih desetak godina bavio se izučavanjem etničkih kriza u svetu, Ovih dana njegovo ime je postalo aktuelno zbog najava da bi srpske vlasti mogle ponuditi Albancima na Kosovu model autonomije, čiji je Simič idejni tvorac. Inspirisan iskustvom Južnog Tirola, on je pre više godina sa saradnicima razradio modalitet autonomije za Kosovo, po kojoj bi južna pokrajina ostala u sastavu Srbije, a kosovski Albanci bi dobili najšire mogućnosti za ostvarivanje svojih interesa na pokrajinskom, republičkom i saveznom nivou. U intervjuu za Danas, Simić obrazlaže pomenutu varijantu autonomije. - Još 1992. analizirali smo slične probleme u svetu i došli do zaključka da bi za Kosovo najbolje rešenje bilo ono inspirisano autonomijom Južnog Tirola u Italiji. Naime, posle decenija nepoverenja, nesporazuma, pa čak i terorizma, Tirolci danas imaju najveći nivo lokalne vlasti i übiraju 90 procenata lokalnih poreza. Pri tome, autonomija je postavljena na način da su oni sami zainteresovani da donose odluke u skladu sa italijanskim ustavom, jer bi ih, u suprotnom, poništio centralni Ustavni sud, kao jedino nadležan za to. Šta bi kosovski Albanci dobili sa tim oblikom autonomije? - Ona bi bila bazirana na principu vertikalne autonomije, gde postoji savezna država Jugoslavija, republika Srbija i Kosovo kao autonomna pokrajina u njenom sastavu. Na osnovu demokratskog principa, kosovski Albanci bi imali pravo da budu predstavljeni na republičkom i saveznom nivou, shodno svojoj procentualnoj zastupljenosti u biračkom telu, U njihovoj, pokrajinskoj skupštini, bili bi u obavezi da ne nadglasavaju manjinske gurpe niti donose odluke protiv Ustava Srbije. U suprotnom, njih bi poništio Ustavni sud, kao jedini nadležni organ za to u Srbiji. Kako nagovoriti Albance da kažu isorijsko ~da“? - To je, između ostalog, i pitanje demokratije, u smislu participacije dela stanovništva u institucijama zemlje. Albanci predstavaIjaju jednu značajnu brojku u biračkom telu, a sve dok je jedan deo biračkog tela izvan institucija sistema, problemi postoje na ulici i u
šumi, a ne u parlamentu. Onog trenutka kada se Albanci nađu u parlamentu Srbije, ona neće biti ni mirno, a ni spokojno mesto. Ali, parlamenti i postoje da bi se interesi sukobljavali u institucijama sistema. Zar i sadašnja autonomija ne nudi manjinama zasrupljensost u skupštini? - Sama predstavljenost kosovskih Albanaca u institucijama sistema ne bi bila dovoljna. Ekonomski prosperitet je, takođe, neophodna komponenta. Potrebno je zaposliti tamošnje stanovištvo, što bi smirivalo socijalne tenzije, a samim' tim i ostavljalo nacionalni ekstremizam bez goriva. I naravno, kao treća stavka se pojavljuje potreba za konstruktivnim odnosima između Jugoslavije i Albanije, što bi doprinelo smirivanju tenzija. Kosovski Albanci bi živeli u Srbiji, ali bi bez ikakvih problema komunicirali sa matičnom zemljim. Da li bi ovi elementi autonomije u stvarnosti dali rezultate? - Ni demokratija, ni ekonomski prosperitet, ni integracija same po sebi ne rešavaju problem. Ali kada sva ta tri elementa počnu da deluju u istom pravcu, odnosno kada etničkoj manjini budu garantovava sva nacionalna prava, a kada krene i ekonomski prosperitet i integracioni okvir, koji omogućava prohodne granice, što je slučaj između Italije i Austrije po pitanju Južnog Tirola, stanje se smiruje. Da li bi to rešilo višedecenijsku krizu na Kosovu? - Kosovo je jedan veliki etničkii problem gde postoji sukob nacionalne ideje
Albanaca, za koje je Kosovo Pijemont i srpske državne ideje, u koju je ono ugrađeno kao neka vrsta Jerusalima. Rešenje problema nije moguće, ali je zato moguća
njagova pacifikacija, odnosno smirivanje ekstremizama i povratak mirnom životu i radu. Tri elementa, koja sam pomenuo, mogli bi da predstavljaju kritičnu masu koja bi pokrenula rešenje albanskog nacionalnog pitanja bez promene granica. Teško je očekivati da će se Albanci identifikovati sa Srbijom i Jugoslavijom, ali neka zajednička želja da budu Evropljani, može predstavljati dovoljno snažan politički motiv. Kako ocenjujete trenutnu situaciju na terenu? - Čini mi se u ovom trenutku da se Albanci nalaze na jednoj ozbiljnoj prekretnici, pošto je očigledno da taj njihov pokret gubi međunarodnu podršku jer su preterali. U jednom trenutku, da se ne bi potpuno rasuo, taj pokret će morati da prihvati neki kompromis. Kriza albanskog terorizma na Kosovu se ogleda u tome što oni ne znaju više šta da rade. Njihove akcije više ne donose rezultate, pa umesto da dobijaju međunarodnu podršku, oni je sve više gube. Hoće li biti moguće uskoro nasilje zameniti pregovorima? - Treba biti strpljiv i ne treba gubiti živce. Ne želim da pravim nikakvu paralelu, ali činjenica je da su i Tirol i Bosna i Severna Irska čekali prilično dugo. Sva ta rešenja urode plodom tek kad sazru uslovi za njihovo sprovođenje, što je bio slučaj i u Bosni, i to posle tri i po godine najkrvavijeg rata. Stoga mislim da je ova žurba da se u junu okonča sukob, bar kad je OVK u pitanju, bila nerealna, jer oni moraju da izgore to svoje pogonsko gorivo i
mislim da se to može očekivati u doglednom vremenu. U ovom trenutku Albanci nisu u stanju da izbace nekog ko će biti autoritet u pregovorim,: . Svi hoće kontrolu nad
OVK, a ako tako nastave, taj pokret će da se raspadne i međunarodna zajednica će dići ruke od njih, A ako vojno krilo ostane bez političkog krila, oni onda mogu samo da pucaju. Međutim, niko neće prihvatiti onog ko samo puca, a ne nudi političku opciju. Zar se kao njihov politički cilj ne može uzeti ideja u ujedeinjenju svih Albanaca u jednu državu? - Pa, zar i politika 1991. „svi Srbi u jednoj državi" i ideja o savezu srpskih država nije doživela osudu međunarodne zajednice, koja je jasno rekla da na Balkanu neće hegemonu državu. Istorija Balkana pokazuje da velike sile nikad nisu htele neku jaku nacionalnu državu u ovom delu Evrope. I na kraju, zašto bi velika Albanija biia prihvatljivija od velike Srbije? Ako ta država do sada nije uspela da se pokaže kao stabilna, kao država u kojoj funkcionišu institucije, međunarodna zajednica neće ni tražiti partnera u njoj. Osim toga, albanski apetiti obuhvataju i Makedoniju, koja je zglob južnog Balkana. Prosto, svetu nije stalo do konflikta u ovom delu Evrope i zato će on sprečiti stvaranje bilp koje „velike" države. Šta to, suštinski, znači za našu zemlju i njene pozicije? - Sposobnost da reši kosovsku krizu bi bio test za potpunu integraciju Jugoslavije u međunarodnu zajednicu, Po prvi put se pokazu-
je da Srbi u sukobu pokazuju izvesnu suzdržanost. Naša propaganda, preko prištinskog Medija centra deluje dosta profesionalno. U situaciji kada se međunarodna zajednica nalazi u svojevrsnoj pat poziciji, bilo bi logično da vlada ove zemlje pokaže inicijativu što je, inače, retko činila u ovakvim krizama. To bi značilo spremnost naše strane da se kriza rešava na opšte prihvatljiv način. Na osnovu dosadašnjng razvoja situacije, kako rasplet očekujete? - Jednu tešku fazu smo prošli u junu, kada je situacija dosta podsećala na prve mesece raspada SFRJ. Međutim, übrzo su se pokazale razlike u odnosu na ondašnje prilike, a pre svega u činjenici da međunarodna zajednica u albanskoj strani nije pronašla rešenje problema, već sve više sagleda da je u njoj problem. Sad smo u nekj vrsti intermeca, u kome svi preračunavaju šta su izgubili, a šta dobili. Mislim da ćemo već u narednim mesecima videti kako će se stvari razvijati, pri čemu ne očekujem da će se nešto spektakularnije desiti na Kosovu u julu i avgustu. Međutim, na jesen, a sigurno do kraja godine, stvari će biti pokrenute sa mrtve tačke pritiskom međunarodne zajednice, koja če sve učiniti da se do proleća pronađe barem provizoriium za rešenje krize.
Gordan Brkić
Albanei kao krajinski Srbi
- Ako Albanci ne budu prihvatili komproinis u jednom trenutku, ako OVK nastavi sa jeanosmernim srljaniem u vojno rešenje, albanski pokret ima velike šanse da završi kao Krajina. Mislim da je to jedan veliki pritisak, koji će se sručiti narednih meseci na Albance u cilju njihovog dolaska na pregovore. Kada se pokazalo da krajiški Srbi nisu za nikakvo politicko rešenje, i oni koji su se zalagali za ostvarivanje njihovih prava su se povukli, posle čega više ništa nije moglo zaustaviti „Bljesak" i „Oluju". Znači, smatrate da Albance može zadesit zla sudbina krajiških Srba? - Ako Beograd bude spreman da ponudi rešenje, a Albanci ne prihvate pregovore i odbiju ponuđeno, onda bi njihov pokret bio sateran u ćošak. Međunarodna zajednica bi u jednom trentku poručila da ne želi više da trpi OVK i da će da zatvori granice sa Albanijom i tako sprečiti snabdevanje lerorista oružjem. A onda, kako se to cinično dešava, svet će okrenuti glavu na drugu stranu i sačekati da država uguši pobunu aparatom represije. Tako se desilo u Krajini, tako se dešava u Kurdistanu.
Ponedeljak, 13. jul 1998,
9