Данас

Šumaher šokirao predsednicu RS

Pale - Predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić ocenila je da je izjava zamenika Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH Hansa Šumahera listu „Dnevni avaz“, u kojoj on najavljuje sankcije Banjaluci i RS zbog sporosti u realiza-

ciji povratka izbeglica, ~neprihvatljiva i šokantna". Kako prenosi Srna, onaje posebno kritikovala deo Šumaherovog intervjua u kojem se naglašava „da mnoge vratove u RS treba polomiti", ali je dodala da treba proveriti istinitost tih navoda. (Betaj

Optužena i Esperanca Luburić-Šakić

Buenos Aires - Žena bivšeg komandanta ustaškog logora Jasenovac Dinka Šakića, Esperanca Luburić, optužena je za zločine protiv čovečnosti, saopštili su argentinski zvaničnici, a prenosi AFP. U zahtevu za pođizanjem optužbe se navodi da je 72godišnja Esperanca Luburić tokom Drugog svetskog rata učestvovala u mučenju i übijanju žena-zatvorenica u koncentracionom logoru Stara Gradiška. Takođe se tvrdi da je ona bila član hrvatskog ustaškog režima od 1942. đo 1943. (FoNet)

Ubijen "kralj“ hrvatskog podzemlja

Zagreb - U obračunu Hercegovaca i Janjevaca u centru hrvatske mafije u zagrebačkom predgrađu Dubrava übijen je Zlatko Bagarič, takozvani ~kralj“ tamošnjeg podzemlja. Policija o ovom übistvu, novom u nizu učestalih obračuna u podzemlju, nije iznela mnogo detalja. Zna se da je Bagarić übijen rafalima iz škorpiona pošto mu je policija prethodno odu-

zela oružje. Nije jasno da li su übice bile u dosluhu sa policijom. Bagarić je bio hercegovački kriminalac koji je ~zanat“ ispekao u Frankfurtu. Jedan od najboljih prijatelja i kum bio mu je Ljuba Zemunac. Bagarić je pre nekoliko nedelja bio umešan u pucnjavu u zagrebačkom Jnterkontinentalu", ali hrvatska pohcija nikada nije pokušavala da ga uhapsi. (FoNet)

Zabranjeno razblaživanje

Brisel - Škotski proizvođači viskija dobili su podršku najvišeg evropskog suđa u nastojanju da spreče francuske kompanije da prodaju vodom razblaženi viski. Evropski sud pravđe, sa sedištem u Luksemburgu, odlučio je da piće koje sadrži manje od 40 procenata alkohola ne može da nosi naziv „viski“. Škotsko udruženje za viski optužilo je francuske trgovce alkoholnim pićima da prodaju škotski, kanadski i američki viski razblažen vodom do 30 odsto sadržanog alkohola pod imenora „Gold River“ uz naznaku da je to „mešani viski“. (Beta)

Albanac s Kosova upao u vilu Fatosa Nanoa

Tirana - Albanski vojnici uhapsili su juče jednog Albanca sa Kosova koji je pokušao da uđe u rezidenciju premijera Fatosa Nanoa. Istraga je u toku, a mogućnost da se radi o pokušaju napada na albanskog premijera u organizaciji stranih obaveštajnih službi nije isključena, izjavio je jedan predstavnik albanske pohcije. Pripadnici Nacionalne garde uhapsili su u Nanoo-

voj vili Faruka Azema Mazrekua (20), rodom iz Prištine. On je uhvaćen u momentu kada se popeo na ogradu koja okružuje vilu i kroz prozor pokušao da uđe u kuću. Policiji je izjavio da je želeo samo da upozna premijera Nanoa. Saopšteno je takođe da su od policije u Beogradu traženi podaci o uhapšenom, pošto je on rekao da je odatle doputovao pre nekoliko nedelja. (FoNet, AFP)

Jeljcin ipak na sahrani Romanovih

Moskva - Ruski predsednik Boris Jeljcin ipak će prisustvovati sahrani posmrtnih ostataka cara Nikolaja II i članova njegove porodice, saopštila je pres-služba u Kremlju. Sahrana Romanovih obaviće se danas u Sankt Petersburgu. „Dugo sam razmišljao, razgovarao s mnogim našim građanima, posebno s kulturnim radnidma. Zaključio sam da treba da odem sutra u Sankt Petersburg“, rekao je Jeljcin u jučerašnjem televizijskom obraćanju naciji i potom dodao; ~Tu istinu su sakrivali 80 godina i ništa nisu govorili. Sutra treba tu istinu reći, i ja treba da uzmem učešće - tako će biti i ijudski i pravično." (Beta, Rojters]

Duma odobrila deo paketa

Moskra - Donji dom ruskog parlamenta Duma odobrio je juoe u poslednjem čitanju najved deo kijučnog zakona o porezima i predlog sniženja poreza na dobit s 35 na 30 odsto. Investitori već dugo očekuju taj poreski zakon, iako se njegov najved deo odnosi na prava poreskih obveznika. Deputati Dume još nisu odobrili nikakvo veće povećanje poreza, što je značajan deo vladinog antikriznog paketa propisa usmerenih na sređivanje privredne i finansijske situadje u zemlji. Ovaj paket neophodan je da bi MMF i drugi veliki kreditori konačno odobrili obećanu pomoć od preko 22,6 milijardi dolara kredita. Duma nije predvidela razmatranje drugih, očigledno kontroverznijih, delova poreskog zakona pre letnjih odmora. (Beta, Rojters)

Godina najvećih zajmova

Vašington - Svetska banka je za poslovnu 1998. dodelila zajmove u rekordnoj vrednosti od 28,6 milijardi dolara, što je daleko više u poređenju sa 19,1 milijardi kredita za 1997. Prema najnovijim podacima Svetske banke, u tekućoj poslovnoj godini isplaćeno je 25,5 milijardi dolara, u poređenju sa 19,8 milijardi tokom 1997. Ove godine Jugoistočna Azija je najveći klijent Svetske banke sa 9,62 milijarde dolara ugovorenih zajmova, a najviše je dobila Južna Koreja (pet railijardi dolara). (Beta, AFP)

Svetski bankari primali mito?

Vašington - Svetska banka pokrenula je internu istragu zbog sumnje da su neki njeni visoki činovnici primili mito od više desetina hiljada dolara za projekte u Alžiru. Indoneziji i Japanu. Kako piše Vašington post, predsednik Svetske banke Džejms Volfenson izjavio da se Banka može uspešno boriti protiv korupcije u zemljama kojima dodeljuje zajmove samo ako se sama ponaša ispravno. (Beta)

"Hoću-neću“ Romana Hercoga

Nemački predsednik i predizborne igre

Spedjalno za Danas Bon - Staro je praviio da političari drže reč dok je sve u redu. Kada zagusti, može i ovako i onako. To se izgleda odnosi 1 na nemačkog predsednika Romana Hercoga, ma kako delovao kao čovek za koga ne važe uobičajena pravila političkog pondšanja - uostalom, pre dolaska

na najvišu dužnost u zemlji bo je predsednik Ustavnog suda. Naime, ovih dana visokotiražni list Bild napisao je da je Hercog, navodno, rekao saradnicima da bi se ponovo kandidovao za predsednika zemlje ukoliko bi rezultati septembarsMh parlamentamih izbora bili takvi da u maju iduće godine, kada mu ističe mandat, u Saveznoj skupštini - koja bira predsedmka i koju čine svi poslanici i podjednak broj delegata zemaljskih pariamenata - bude osigurana većina koja bi ga podržala. ~¥elild lutkar“ Ta izjava ne bi bOa problematična da pre samo tri meseca Hercog u intervjuu nedeljniku Špigel - na pitanje o ponovnoj kandidaturi - nije odgovorio: „Neću se ponovo kandidovati. To je najjasniji odgovor na vaše pitanje." Pre nekoliko dana, međutom, tokom posete Belgiji, Hercog je rekao: ~Ne želim više da se izjašnjavam o tom pitanju." Samo dan pre toga, izjavio je da ne isključuje mogućnost da se - pod određenim uslovima - ponovo kandiduje. Istina, on ne želi da ponovo bude predsednik, ali to ne znači da se odriče novog mandata. Ima situacija u životu u kojima se ne može sve potpuno isključiti, pitijski kaže Hercog. Ne bez razloga, socijaldemokrati su odmalr izrazili sumnju da stranke Unije koriste predsednika Hercoga, koji nesumnjivo uživa veliki ugled u javnosti, kao sredstvo u predizbornoj kampanji. Članica predsedništva SPD Herta Dojbler-Gmelin izjavila je tako da se stiče utisak ~da veliki lutkar ponovo vuče konce, a predsednik je dozvolio da bude instrumentalizovan" (u predizbornoj borbij. Dojbler-Gmelinova smatra da Hercog nije dovoljno odlučno prekinuo debatu o drugom mandatu i da je jasno

trebalo da kaže da li je tačno to što je izjavljivao u martu, aprilu i maju [da se neće ponovo kandidovati}. Ovako, „bilo bi mnogo bolje da uopšte ništa nije izjavljivao“, smatra ova političarka. Mišljenja da je reč o korišćenju predsednika [od strane partija Unije oji je član) ne zastupaju samo socijaldemokrati, koje ta igra najviše pogađa, jer im ispitivanja javnog mnjenja, za sada, daju najviše izgleda na izborima. Bivši predsednik zemlje Valter Šel napisao je tako da ~instrumentalizacija položaja predsednika dižave u predizborne svrhe najblaže rečeno ukazuje na nedostatak ukusa“. I predsednik parlamentarne frakcije stranaka Unije Volfgang Šojble smatra da pitanje ko će biti sledeći predsednik - a on se bira ionako tek u maju - mora ostati van kampanje za septembarske izbore za Bundestag. Mae s dve oštriee Uprkos takvim izjavama i upozorenjima, Roman Hercog, a time i institucija predsednika države, praktično je već iskorišćen za predizbomu utakmicu. Naime, u pomenutoj Saveznoj skupštini koja bira predsednika SPD i Zeleni već sada imaju većinu i ako zaista pobede na jesenjim izborima ta većina bila bi još übedljivija, te bi mogli da izabem svog kandidata [socijaldemokratu Johanesa Raua). Zato, prema tumačenjima komentatora, skrivena pomka debate oko izbora predsednika glasi: glasajte za stranke Unije ako želite Romana Hercoga za predsednika. Naime, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, Hercog i na istoku i na zapadu zemlje uživa veliki ugled i to bez obzira na stranačku opredeljenost građana. Za Hercoga bi glasalo Qcada bi moglo, izbori su indirektni) 63 odsto građana, za Raua samo 26. Čak i pristalice SPD, Zelenih i PDS izjašnjavaju se u većem broju za Hercoga nego za Raua. Dakle, ako hoćete omiljenog predsednika, obezbedite Uniji većinu, pa će vam ona obezbediti Hercoga još pet godina - to je, krajnje uprošćeno, ideja koja se krije iza iznenadnog rasplamsavanja rasprave o predsedničkim izborima koji se održavaju tek za deset meseci. Istina, ta igra predstavlja mač s dve oštrice - izgleda da je Hercog kolebanjem i dvosmislenim izjavama u značajnoj meri već izgubio ugled u očima birača. Stručnjak socijaldemokrata za privredu Uve Jens smatra da će predsednik sam sebi naneti najveću štetu ako se ponovo kandiduje: „Ukoliko to učini, izgubiće veoma mnogo od onoga što mu donosi ugled u očima Ijudi - uverenja da je čovek koji drži reč“, kaže Jens. Ali, šta je reč u poređenju sa opasnošću da stranka izgu_ bi na izborima?

Nenad Briski

Šta je reč: Roman Hercog

Petak, 17. jul 1998.

Nje gazete e mlre mjafton

Danas/5