Данас

S Miloševićem nema rešenja za Kosovo

Izveštaj Američkog instituta za mir o budućnosti Srbije (3)

U Institutu za mir Sjedinjenih Ameriekih Država krajem aprila ove godine održan je sastanak Radne grupe ~Bosna“, na kome je raspravljano o badućnosti Srbije i Miloševićevog retima. Radna grupa se sastojala od predstavnika vladinih agencija i nevladinih organizacija stručnih za pitanja Balkana. Pod predsedavanjem bivšeg amba-

• ' • '■ - ' ■ ■ ■ ' ■■ sadora SAD u Bosrd i Hercegovini Džona Menzisa, uođena je điskmija o balkanskom prostom i izgleduna za njegov politički i ekonomski razvoj . Cilj rasprave nije bilo postizanje konsenzusa unutar gmpe, nego istraživanje problema i opcija za njihovo rešavanje. Danas objavljuje u celini ovu analizu

Ekonomija SRJ je doživela katastrofu pod Miloševićem. Tokom rasta njegove moći, on je obećavao potpunu industrijalizaciju, međutim u stvarnosti se desila deindustrijalizacija. Trajao je „primitivizam" u proizvodnji. Srpska ekonomija, koja je doživela opađanje svoje predratne vrednosti za 60 procenata, počela je da se oporavlja 1994, ali privredni rast oko šest procenata godišnje započeo je sa veoma skromnom bazom. Jugoslovenski prihod po glavi stanovnika je trenutno ravan onome iz 1979. pri čemu je njegov realan nivo na 1959. Nezadovoljstvo među radnicima je u porastu. Službeni podatak kaže da je 1996. bilo nazaposleno oko 26 procenata radne snage, ali taj broj ne uključuje poljoprivrednike i trgovačke sitnosopstvenike, među kojima je oko 800 hiljada radnika na prinudnom odmoru bez izgleda da se vrate na posao. Zaposleni u beogradskom javnom prevozu su štrajkovali šest dana u januaru zbog neisplaćenih plata. U aprilu, Asocijacija nezavisnih sindikata trgovaca je procenila nezaposlenost na 1,5 miliona. Među nezaposlenima preovlađuju osobe mlađe od 30 godina. Socijalni efekti siromaštva ekonomije uključuju siromaštvo, rastuću dohodovnu nejednakost među pojedinim grupama, socijalnu patologiju, kao što je narkomanija i razaranje srednje klase. Kolaps srednje klase Učesnici skupa su se složili da takva tmurna slikaekonomije ne mora da dovede do Miloševićevog pada. Kolaps srednje klase, iz čega je izuzeta nomenklatura povezana sa režimom, ostavlja demokratsku opoziciju bez prirodne baze. Neki su, tako-

đe, primetili da je poljoprivredni sektor doživeo izvesni prosperitet i da ruralne oblasti obezbeđuju veći deo podrške za Miloševića. Čak i u gradovima, mnogi Ijudi zbog osećaja sigurnosti zadržavaju svoje stalne poslove iako nisu za njih plaćeni. Minimalni uslovi za život su razvili osećaj da stvari mogu biti i gore. Kritična ranjivost režima je spoljnotrgovinska razmena. Zamrzavanje sredstava u inostranstvu, od strane Kontakt grupe, imaće mali uticaj, zato što je većina od tih sredstava na

vreme sklonjena. Zabrana inostranih investicija u čvrstoj valuti će, međutim, imati dramatične posledice za stabilnost režima. Tokom 1991. Jugoslavija je imala spoljnotrgovinske rezerve procenjene na oko 10 milijardi dolara. Godine 1994. one su pale na nekoliko stotina miliona dolara. Niko ne zna zasigurno kakvo je

njihovo stanje danas, ali ne čini se da su ona veća od iznosa 1994. Da li je Milošević neophodan? Budućnost Srbije iza Miloševića neće biti prijatnija od trenutne situacije. Na skupu je preovladalo mišljenje da ne postoji stvarni sistem koji može profunkcionisati u Srbiji posle

personalne autokratije. Čula su se i predviđanja da će zvanična vlada i civilne institucije biti sposobne da obezbede svest kontinuiteta i legitimiteta, ako probude iz učmalosti prave Ijude. Postmiloševićevska Srbija će se suočiti sa činjenicom da je populacija ozbiljno uništena, osetiće nacionalni poraz i ekonomski kolaps. Većina učesnika je zato saglasna da je manje verovatno da će tranzicija biti mirna, odnosno da će biti zbunjujuća, čak haotična i nasilna. 1 pored toga, važno je razmotriti pitanje da li je Milošević neophodan međunarodnoj zajednici. lako je on odgovoran za upotrebu sile u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, Milošević se od Dejtona naizgled nameće

kao nezaobilazan na Balkanu. On je potpisao mirovni sporazum u korist bosanskih Srba i SAD od tada vide u njemu pomagača u implementaciji sporazuma, što je ojačalo njegov položaj i načinilo ga naizgled nezamenIjivim u pogledu očuvanja balkanske bezbednosti. Međunarodna zajednica sada u pogledu Kosova zauzima

isti prilaz, pokušavajući.da se nagodi sa Miloševićem, iako je on najviše odgovoran za izazivanje krize. Bosna i Kosovo: Odgovor je ~Ne“ U vremenu kada je postignut napredak u Bosni, koji podržavaju američke i druge međunarodne trupe, većina učesnika smatra da je do-

šao kraj potrebi međunarodne zajednice da zavisi od Miloševića u pogledu implementacije Dejtona. To znači eliminaciju .spskih snaga bezbednosti iz Bosne, sve dok premijer Republike Srpske Milorad Dodik ima podršku, ali i posle odlaska njegove koalicione vlade, za šta treba pronaći saveznike u RS. To bi, takođe značilo, prekidanje dotoka čvrste valute za Miloševića, kroz ulaganja namenjena Republici Srpskoj. U isto me dok Srbi iz SRJ podržavaju svoju braću u Bosni, SRJ mora priznati važeću činjenicu u svetu da je Bosna odvojena i suverena zemlja, a da je Republika Srpska u Bosni. Većina učesnika, takođe, veruje da rešenje za. Kosovo nije moguće sa

Miloševićem kao prvim čovekom režima. Njegov dolazak na vlast je jako povezan sa oduzimanjem autonomije Kosovu, pa bi on bio nesposoban da vrati zadovoljavajući nivo autonomije Kosovarima bez dovođenja svoje pozicije u neizvesnost. Uz to, prilično je neizgledno da će Kosovari prihvatiti autonomiju u okviru Srbije, pa čak i Jugoslavije dok je na delu Miloševićeva lična diktatura. Od kada su borbe počele u regionu Drenice tokom februara, Milošević je više puta ignorisao pozive Kontakt grupe da srpska policija napusti to područje. Umesto toga, hiIjade novih policajaca, zajedno sa jugoslovenskom armijom, su poslate na Kosovo, gde napadaju civilno stanovništvo, smešteno u mestima u kojima su gerilci Oslobodilačke vojske Kosova. Milošević je, takođe, odbio međunarodno posredništvo za pregovore o Kosovu, u svrhu čega je organizovao referendum na kome je dobio 95 procenata podrške, prema izvorima iz Beograda. Njegovo sadašnje prihvatanje razgovora bez međunarodnih posrednika mala je uteha. On će ići na razgovore sa pozicija sile, što je demonstrirao spremnošću da je koristi protiv Kosovara i sa legitimacijom međunarodne zajednice koja ga još jednom tretira kao nezamenjivog faktora u rešavanju problema koji je napravio. Sutra: Prepomke za politiku SAD

P©ij@pri¥rediii sekt#r je d@ii¥e@ iiwessii presperitet i rursin® #blastl ©beibeđ»jii ¥eći im pedrške m Miioševićii. Čnk i u gffadoviaia, ntnegi Ijudi zboif ©se«jn siguriiostl i«drio¥«jp s¥#je steiiie posi@¥e mke nisu za njili pinćeiiL Miniinaliii zcs život su roiviii ©se««j do shimt mogu bltl I §§re

Krltlčna ronjivosf režimo je spoijn©trg@¥inskn roznteno. TLmmxmun\t sredsf m& u inosfransivu, od strane IContekt grupe* imo«e maii utlcaj, zato što |e velirio od tih sredston no ¥renie skisnjeiie. Zabreiiis inosfraniii u «¥rsf®| vniuti «e # međuflm # imofi dramatiliie pmledke za sfabiinost režima

P@stniii®še¥i«e¥ste Srbija ce se suociti s« cinjenicoiti da je p@pyiaii|a ozbiijno uništena, ©sefiće nacidnaini pmm i efeononiski k@iaps. Z«f@ je ntanfe verovatno da <e franzicija biti tnlfna, odnosno ona se foiti ibynjy|uća # šak haotilna i nasiina

U Bosni moguće sprovođenje Dejtona bez Miloševića: f % Milorad Dodik

6/Danas

Petak, 17. jul 1998.