Данас

Prekid još pre pet godina

Statiis (Beogxad)

Možda zvuči pretenciozno, ali ja sam Miloševića zaista nvijek doživljavao samo kao nekoga ko radi isti posao n drugoj repnblici - tvrdi Milo Đnkanović u intervju npravo pokrenntom mesećnikn

Vaše prisustvo najpre na Vrhovnom savetu odbrane, a potom i na aero-mitingu VJ, zvanična Podgorica ocenila je konačnim priznanjem zvaničnog Beograda političke realnosti u kojoj ste Vi legitimno izabrani cmogorski predsednik, a koabcija koju predvodite parlamentama večina u Cmoj Gori. Neki anaiitičari izrazili su, međutim, tim povodom bojazan da ćete se vratiti u svoje staro jato i pomčib Vam da je od toga ne biti sa Miloševićem opasnije samo - biti sa njim. Jeste b Vi zaista demokrata i reformista ib je takva sbka o Vama stvorena samo zbog činjenice da se poređenje vrši u odnosu na nedemokratu i antireformistu - Miloševića? - Saglasan sam da je u pore. đenju sa Miloševićem lakše uočiti moju privrženost demokratiji i reformama, ali mi je žao ako Ijudi nijesu registrovali dosljednost političkog stava koji sam ispoljavao godinama, u kojima nikada nijesam slijepo slijedio Miloševića. Naravno, nijesam ni poput mnogih opozicionih lidera imao napadnu potrebu da se od njega obavezno razlikujem. Jednostavno, mislio sam svojom glavom u odnosu na realne probleme, a ne u odnosu na Miloševića. Pa ipak, neki Ijudi koji javno saopštavaju svoje stavove, dakle i novinari, sada govore o mom naglom otklonu od Miloševića kao o nečem što je senzacionaino, neočekivano i što bi se samim tim moglo tu-

mačiti kao napuštanje broda koji tone. E)a b je tačno da komunikacija između Vas i Miloševića nije prekinuta tek početkom ‘97, nego još ‘93. godine? - Tačno je. Naša komunikacija praktično prestaje negdje ‘93. godine. Naime, na nekoj od uobičajenih konsultacija kojima su prisustvovali obavezno predsjednici Republike, vlade i još poneko, Milošević i njegov ekonomski savjetnik uporno su insistirali na zamrzavanju cijena. Radoje Kontić i ja smo bili izričito protiv. Pokazalo se da smo bili u pravu, jer je za mjesec dana na tržištu nastupio opšti haos. Ali Milošević je poslije toga napravio još samo par konsultacija u takvom sastavu i to kad je morao. Sve ostale su bile u sastavu Lilić; Bulatović i on. Oni koji bi mogli oponirati, razumio sam, nijesu bili poželjni. Ja sam dakle još u tom periodu navikao i gospodina Miloševića i ostale da, dopadalo im se to ili ne, imam svoj stav. A on je pokazao da nema kondiciju za političko razlikovanje i da mu se, kao sagovornici, dopadaju samo istomišljenici. Možda zvuči pretenciozno aii ja sam ga zaista uvijek doživljavao samo kao nekoga ko radi isti posao u drugoj Repu-

blici, uprkos tome što je tada izgledalo da on sve kontroliše, da smo mi samo pioni koji kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori realizujemo njegove zamisli. Takvoj predstavi sam se suprostavio još krajem 1991. godine, a povodu održavanja konferencije u Hagu, Tada su najviša rukovodstva Srbije i Crne Gore na zajedničkom sastanku saglasili Miloševićev i Bulatovićev nastup u Hagu, kao stav Jugoslavije. Međutim, Milošević je preko noći iz određenih razloga promijenio mišljenje - kasnije je bilo priče pod pritiskom Martićevih Krajišnika - i nastupio sasvim drugačije, a da pri tom Bulatovića nije ni obavijestio. Nakon toga je u beogradskim medijima počelo utrkivanje ko će Momira Bulatovića prije proglasiti izdajnikom. Tada sam jasno definisao svoj stav prema Miloševiću rekavši da smo mi rukovodstvo jedne Republike, koje misli svojom glavom, a da ćemo sa rukovodstvom druge Republike sarađivati u interesu izgradnje naše države. I da su se, ako misle da treba da nam izdaju zapovijesti koje ćemo mi realizovati, što se mene tiče prevarili. Da li Vam je tako nagla promena stava predstavljala iznenađenje? - To mi je tada predstavljalo veliko iznenađenje jer se ticalo pitanja od sudbinskog značaja za zemlju. I otvoreno sam im posle toga rekao da smatram da je takav odnos prema partneru iz druge federalne jedinice elementarno nekorektan. A Bora Jović na to kaže: „Znaš šta Milo, mi smo to samo razmišljali pred Vama kao pred najbližima, malo slobodnije." Dakle, sve je bilo krajnje neozbiljno. Nastavlja se

Beograd, 16. jul: Još jedan protesl zbog neisplaćenih penzija

VIC

AstronauL Nikolajevič se srećno vratio na Zemlju. Hrušaov ga prima. Posle svečanog banketa odvede ga u stranu i pila: „Druže Nikolajeviču, da li si gore na nebu video boga?" Jesarn. “ ~To sam i mislio. Ali, pazi, nikom ni reči! “ Nikolajevič sezakune da nikada nikom ništa o tome neče reči. Kreće na trijumfalni put oko sveta. U Rimu ga prima i papa. „Recite, gospodineNikolajeviču, da li steiamo gore videli boga?“ „Nisam. “ ~To sam i mislio. Ali, molim vas, nikom ni reči! “ (Iz knjige „Politički vic“)

Zubima na dug

Fondzazdravstveno osiguranje dugujepare ICN Galenici. Galenika duguje pare dobavljačima. Država duguje pare zdravstuenom fondu, jeromogućava najvećim firmama (medu kojima su i ministarske) da eskiviraju uplalu doprinosa za zdravstvo. Firme duguju Fondu, jer i one imaju nenaplaćena potraživanja, pa nemaju rm>ca za uplatu u zdravstvenu kasjl Pošto zbog svega navedenog Fond nema para da plati dugove Galenici, na njihova potraživanja odgovara zabranom dalje kupovine njihovih lekova. Sad će malo da džabe uzimaju lekove od drugih. Galenika na to poručuje da je to fašisoidan akt i podseća da nisu ni insistirali da im se baš odmah plali. Iz njihovih izjava provejava da bi mnogo više od ove zabrane voleli da dtžaua još malo uzima za džabe njihove lekove, samo kad bi bar htela dajavno prizna dug. - Najueći apsurd je što moja kompanija svakodnevno kreditira dižavu, ali tojejedini način da ICN nastavi sa radom - rekaojeMilan Panič na okruglom stolu kojije u Nišu organizovala njegova Alijansa za promene. Übrzo zatim, prvi put kadaje Galenika pomenula dug, državaje pokazala zube. Ijedna i druga strana u „sporu" tvrde da nema nikakve politizacije, aligrađanima koji se suočavaju sapraznim rafovima u džavnimapotekamaiogromnimcenamauprivatnim, takvo objašnjenje neznaći mnogo. Još manje ihzanima da lije tačna spekulacija po kojoj iza cele priće stoji pokušaj da se ponište rešenja o privatizaciji Galenike. Već na prve ovakve glasine, ekonomski stručnjaci su se slcžili u jednom - ako zaista bude takvogpokušaja, u ovojzemlji viš'e niko iz inostranstva neće ni šibicu otkupiti. Svi koji ovo koriste kao pretnju, zaboravljaju dapostoje snage kojima to ijeste cilj. Ako se nešto ne mcže prodati na međunarodnom tržištu, mrže na domaćem Za bagatelu, naravno. Politika i biznis toliko su se isprepletali da kao bajka o crvenkapi deluju tvrdnje o „nepolitizaciji". U celojpriči nastavlja se i stara praksa nepriznavanja osnovnog duga - prava gmđana na osnovnu zdravstvenu zaštitu i neophodne lekove. Država, Galenika, Fond, Milošević, Panić... duguju mnogo toga građanima ovezemlje. ZarjepreveLiki optimizam očekivati da se barponekad toga sete?

RJUTARO HAŠIMOTO Peti stepen krivice

Kriv sam, odgovoran, i nedovoljno sposoban, rekao je pre neki dan japanski premijer Rjutaro Hašimoto, u trenutku kada je bilo već sasvim izvesno da je vladajuća Liberalno- demokratska partija izgubila na izborima za gomji dom parlamenta. Istoga časa kad su glasovi prebrojani i kad je uvideo da je njegova LDP gubitnik, Hašimoto je nedvosmisleno preuzeo odgovomost za ovaj poraz i odmah najavio svoju ostavku. Pošto mu to niko nije čak ni tražio, sada pretpostavljamo da se ostavka u slučaju poraza u dalekom Japanu podrazumeva. Navodno su ovi izbori bili referendum na kojem je provereno koliko premijeru narod, suočen sa ekonomskom krizom, veruje. Pa se ispostavilo da mu ne veruje previše. Juče je odluka o novom kandidatu za mesto japanskog premijera u krugovima LDP odJožena, pa do 24. jula, kada će biti malo jasnije ko je Hašimotov naslednik ostaje dovoljno vremena za par pitanja. Na primer, zašto Hašimoto uopšte podnosi tu ostavku? Jer, jeste da mu je partija izgubila, ali zna se da je donji dom parlamenta ionako manje bitan. Zašto je premijeru uopšte pala ostavka na pamet kad će LDP u donjera domu i dalje imati komotnu većinu, pa će i dalje vladati? I zašto se uopšte premijer menja kad će novi ionako biti iz redova LDP? I zašto on prvo nije malo razmislio, video kako stoje stvari, pa onda ako baš mora...

Zar je baš toliko kriv - pa tek je dve godine premijer, tek je počeo. A i taj gomji dom, zar to ima toliko veze? Ima razloga da poverujemo da je taj dalela Japan na kraju sveta jedna čudna zemlja. Šala, naravno. Rjutaro Hašimoto (61) je po obrazovanju pravnik. Njegov otac Rjogo Hašimoto takođe je bio političar i nekada ministar zdravlja i socijalne politike. Pre premijerskog nameštenja u dugoj političkoj karijeri, i Rjoto je bio prvo ministar zdravlja, potom ministar saobraćaja u Nakasoneovom kabinetu, finansija početkom 90-tih, potom trgovine i industrije 1995, a te je godine postao i lider viadajuće LDP. On i supruga Komiko imaju dva sina i tri ćerke. Njegovi hobiji su, kaže biografija, planinarenje, fotografija i kendo. U ovoj boniačkoj veštini dostigao je peti stepen.

Sanja Čosić

FOTO: ROJTERS

Petak, 17. jul 1998,

Danas/7